Zbrda, zdola II

Day 1,278, 23:36 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Nisam želeo juče predugačak tekst, mada je i onaj bio dugačak, želeo sam ovo da ostavim za neki drugi dan, ali se uplaših da će da izlapi iz ove moje glavudže sve što imam da kažem, pa ajde brže bolje da napišem makar ovo malo što mi je preostalo u memoriji... Možda sam trebao koliko juče da napišem i zbrda, zdola dva, ali nisam ja spamer kao onaj ćelavi, pa da pišem po dva članka u jednome danu. 😃

Turnir

Na Ceru sam video sa koliko želje se vojne jedinice nadmeću u natezanju kanapčeta, sa koliko strasti i pobedničkog morala, bez obzira što su naspram njih stajali GA ljudine (makar su to bili do finala), pa se prisetih moje ideje za turnir u fudbalu. Jesam mislio da odustanem, malo što me mrzelo da se bakćem sa tim, malo što sam mislio da i niste zainteresovani, a najviše zato što svako malo neko izbaci tekst o nekom masovnom okupljanju, na nekom drugom mestu, uglavnom sa istim programom. 🙂
No, pošto je u meni taj takmičarski nagon prejak, a vidim da ima mnogih koji su slični meni, rešio sam da uglavim turnir u kalendar.
Kada sam došao na ideju za turnir, mislio sam da ga održimo tokom zime ili ranog proleća, pa sam na umu imao zatvoren teren u Borči, a posle turnira smo trebali da odemo u jednu kafanu u, zamislite, Borči. 🙂
No, pošto je vreme sve lepše i lepše, okrenuo sam par brojeva, ne bi li našao gde bi na otvorenom mogli da odigramo taj turnir, a da pored bude poljanče, za one koje fudbal previše ne interesuje, ali su voljni da udare po alkoholu i roštilju. Na žalost, sve što sam našao je na levoj obali Dunava, beogradskoj, naravno. Uglavnom Besni Fok mi izgleda kao najprimamljivija solucija. Oni moji Palićari znaju o kom mestu pričam, već smo pravili lumperaj tamo. A i odigrali smo par "viktorija" dok se roštilj hladio, a pivo grejalo. 🙂
E, sada, taj Besni Fok je daleko i Beograđanima, a kamoli onima koji dolaze iz ostalih gradova Srbije, osim iz Zrenjanina, njima je bliže nego Beograđanima, a i toalet tamo nije baš za dame, mi muški možemo i u šumu koja se nalazi oko samih terena... 🙂 Pa, ako neko ima neku ideju za mesto odigravanja, a da je negde na "normalnijoj" lokaciji, neka me kontaktira putem IGM-a, da vidim i ostale solucije, samo imajte na umu da blizu terena mora biti i livada ili bilo šta slično gde može da se pali vatra i dodeli "trofej".
Elem, za par dana ću sve biti mnogo jasnije, pa ću izdati članak samo o turniru u kojem ću vas obavestiti o mestu i datumu odigravanja. Do tada, pišite mi vaše ideje, sve će biti uzete u razmatranje.

Guardian Angels

Dok sam još bio steWEGI, pre nepravednog bana, o kojem ne želim da pišem, bio sam na svoju ruku. Tukao gde sam hteo, uglavnom se sprdao, a onda me jedan dan Vila pozvala da odemo na skup GA-ovaca u Novome Sadu, tačnije Gusanu. Dođosmo mi u Gusan, a tamo meni uglavnom nepoznate face, osim one dvojice koji su stalno tu, kada sam u Novom Sadu, jel tako LUCIPHEROSU i The Other One? Oni nisu GA-ovci, ali se utrpaše, padobranci jedni... Čekaj, pa i ja sam tada bio padobranac! 🙂
No, nisam mnogo razglabao sa njima, oni su me već smorili na našim ranijim opijanjima, nego se uglavih pored Dade, mudar sam ti ja, sada bi Crni rekao. 🙂
I onda par reči sa njom, pa sa ostalima.... Apisovo navaljivanje da idem sa njima za Bgd, pa Trubino glupiranje... I sada, zaboravio sam sa kim sam koliko pričao, jbg, tada im nisam znao nadimke iz igre. Uglavnom, tu je bio i onaj što ga ne spominjem u novinama. 😃
I kada sam došao kući, meni sinu ideja da bi i ja mogao da budem deo neke jedinice, a GA mi se učinila kao idealna, baš zbog tog skupa, gde su svi bili jedna vesela družina...
Iznesoh ja to svoje razmišljanje Vili, kad ona brže, bolje link za prijave... Ja onako naivan i smotan popunih isti, i odmah dobih poziv da dođem na kanal GA i to ne onaj "hodnik", nego direktno na glavni. 🙂
Posle je sve istorija. Stvarno najbolja jedinica, za druge znam samo iz priča onih koji su u tim drugim i svako se makar nešto žali na svoju jedinicu, a o GA ne mogu da kažem ni jednu jedinu lošu reč. Kao da su birali najveselije i najpozitivnije osobe za jedinicu, na stranu to što imaju najlepše devojke od svih jedinica. 🙂
Kada sam banovan, dobio sam potpunu podršku od Anđela, čak sam i sada deo jedinice, iako sa snagom manjom od 250, što pokazuje koliko im je važnije prijateljstvo nego prosečna jačina jedinice.
Ne želim pojedinačno da vam zahvaljujem, plašim se da ću nekoga preskočiti, a i vi ne možete biti pojedinci, vi ste Anđeli. Hvala vam što sam deo Vas! 🙂

Petoro

Znate, sedeo sam sa mnogima od vas, razmenjivao mišljenja o igri, o stvarnom životu, o raznim stvarima. Mnogo ljudi sam upoznao zbog ove igre, tako da ja ne mogu da mrzim Platona, kakvo god sr*nje da napravi. Više je on meni doneo dobrih stvari, nego ja njemu.
Tu su moji Palićari (nacionalni čet), GA-ovci, Novosađani i Borčanci koji igraju ovu igru i mnogi sa kojima sa proveo divno vreme, kada bi pisao imena, ovaj članak bi sigurno otišao na "page two", a ima tu i onih koje sam samo upoznao, ali nisam stigao da se ispričam sa njima, kao što su Maki Maroja, Neško i nikada spomenuti Pokac, pa oni koje nisam upoznao, ali bi veoma voleo da ih upoznam, mcmoox mi neće više bežati, ima na gajbu da mu dođem, Tekelija, Mile011... Ali petoro ljudi se nekako uvuklo u moj život, onako, baš, baš...
Vila, Jecka, Burekdžija, Brusa i Đuka... Za njih mogu reći da su mi postali oni istinski, životni prijatelji.
Sa njih petoro bi mogao da odem i na kraj sveta, u pustinju, na pusto ostrvo... I da mi ne bude dosadno, da se sprdam, tugujem, radujem... nas petoro smo zajedno došli i na Cer (Brusa je, na žalost, bio sprečen), nas petoro smo uglavnom bili tamo zajedno i vratili sa istog zajedno, ustvari, najupečatljiviji utisak na mene sa skupa na Ceru je ostao baš taj kada smo došli na beogradsku železničku stanicu, ne bi li ispratili Vilu na voz, seli u kafanu, naručili piće i počeli laprdanje, neko naše, interno, a onda je Vila otišla, a mi smo sedeli još dva sata, sve pričajući neke gluposti... nije nam se rastajalo ... I jednostavno, kakav god skup da se pravi, ako nema nekoga od ovih petoro, teško da bi i ja bio tu...

Ne znam zašto sam raspilavljen poslednjih dana, ustvari, možda i znam... Jeste, jeste, zbog nje, nema političkih laprdanja, nema satiričnih članaka, nego sve nekako, što bi neki od vas rekli, patetičnih, ali šta da radim, uhvatilo me tako. Ona je kriva. 🙂
Ustvari, ona je kriva za svaki moj članak...

Sada ću razmisliti da li da objavim ovaj članak ili ga zadržati za sebe, a možda objaviti i neki drugi put. Prosto, ovaj članak može biti objavljen bilo kada, neće izgubiti na aktuelnosti... Ovo nije članak koji će privući glasove, a još manje pretplate, ovo je članak za mene, moje prijatelje, moju jedinicu...