Wind of Change

Day 1,181, 14:48 • Published in Serbia Canada • by Galagorn

Poštovani čitaoci,

Svi smo pre neki dan sa iznenađenjem dočekali nove promene u igri. Mnogi su sa opravdanom dozom skepticizma prišli istraživanju nove verzije ove igre, nekima je bilo sve jedno a neki su ih dočekali kao suva zemlja kišu. Međtim, šta u stvari one zaista predstavljaju za nas, kako utiču na domaću ekonomsku situaciju i kako će se to odraziti na nas kao igrače? U ovom prvom izdanju pokušaću da pojasnim neke od efekata koje su ove promene imale na nas i da vam predstavim kako će u budućnosti izgledati naš eživot.

Pomislivši da je Platon uveo samo kozmetičke promene dao sam se u istraživanje. Na prvi pogled ništa naročito. Onda pokušavam da otvorim novu firmu i nailazim na ključnu razliku...

Spuštena je barijera za ulazak na tržište sa 20 golda na 10. Pa šta? - Reći će mnogi, super, sada lakše možemo da otvaramo svoje firme i da se bogatimo. Ispostavlja se da priča ide malo dublje.

Naime šta u svetu ekonomije predstavlja snižavanje barijera za ulazak na tržište? Što je niža barijera za ulazak na određeno tržište i početak sopstvenog biznisa više ljudi će se opredeliti za započinjanje svog biznisa. Sa druge strane nagli skok u broju kompanija koje su počele da posluju na tržištu eSrbije značio je i veću konkurenciju. Veća konkurencija opet značila je da je ljudima postalo teže da prodaju svoje proizvode. U moru ponuda bilo je neophodno izdvojiti se i prodati svoje proizvode kako bi se obezbedile plate za zaposlene i nastavak poslovanja pa je u nedostatku mogućnosti da se drugačije nametnu veliki broj novih biznismena počeo da prodaje robu ispod u tom trenutku najniže cene na tržištu.


Naglim porastom ponude (S1 u S2) kao što slika pokazuje porasla je količina robe (Q1 u Q2) u ponudi i pala cena (P1 u P2) po kojoj se ta roba kupuje.

Naglo je porastao broj ponuda koje su počele da nude jeftinije žito, gvožđe, hleb i oružje, a to je dovelo do novog talasa spuštanja cena. Tako je već istog dana kada su promene uvedene cena žita pala sa 0.09 RSD na 0.08 RSD po jedinici, a već sledećeg dana bilo je toliko puno ponuda od 0.08 RSD da su vlasnici počeli žito da nude po 0.07 RSD. Ubrzo cena žita je pala za 0.02 RSD po jedinici.

Pa šta, opet će mnogi reći. Vlasnici grain kompanija reći će da je to samo pad od 0.02 RSD, to ne znači ništa... Hajde da uključimo digitron... Uzmimo na primer da jedino Vi radite u svojoj kompaniji kao menadžer i nemate zaposlenih. Uzmimo za primer i da ste ekonomski skil 10 odnosno Guru*. Radeći bez boostera i referala dnevno ćete proizvesti 292 jedinice žita. 292 jedinice žita pomnoženo sa 0.09 RSD koliko je iznosila cena žita pre promena iznosi zaradu od 26,28 RSD. 292 pomnoženo sa 0.07 RSD koliko trenutno iznosi cena žita iznosi 20,44 RSD, što znači da ste ukpno zabeležili dnevni pad zarade od čak 5,84 RSD. Na nedeljnom nivou ovaj pad zarade iznosi 40,88 RSD. Mesečno ćete zaraditi 163.52 dinara manje!
Čisto pojašnjenja radi za ovu sumu novca (5,84 RSD) možete kupiti 10 jedinica hleba kvaliteta Q1, što iznosi 20 wellnessa dnevno za borbu. Ako imate zaposlene ovaj pad zarade a samim tim i profita je još veći, jer se pad profita beleži i po svakom zaposlenom.

*Pojašnjenje: Profit = Zarada - Troškovi. Ako je leva strana u plusu ostvarili ste profit, medjuti, ako su vam troškovi veći od zarade onda ostvarujete gubitak.

Pad profita lakše će podneti oni sa nižim ekonomskim skilom. Ukoliko ste niži ekonomski skill proizvodite manje, pa je tako manja i razlika u zardama te je stoga manji vaš gubitak zarade posle ovih promena. Obrnuto važi za one sa visokim nivoom ekonomskog skila.

Šta bi rekli pekari?

- Pa šta, sada imamo jeftinije žito. Hmmm, da, ali ne zaboravite da je i u vašoj industriji zabeležen nagli pad cene hleba usled povećanog broja konkurenata nestrpljivih da prodaju svoje proizvode. Tako je na primer hleb jutro pre promena koštao finih 0.86 RSD, dok je isti dan cena vrtoglavo krenula da pada. Pekari svoj hleb danas prodaju po ceni od 0.56 RSD. Čak 0,3 dinara razlike u zaradi po prodatoj jedinici hleba. To iznosi pad zarade od čak 35%! I jeste, žito je jeftinije, ali hajde i to da analiziramo... Pre promena za proizvodnju jednog hleba trošili ste 6 jedinica žita * 0.09 RSD = 0.54 RSD. To znači da ste ostvarivali profit od 0.86RSD-0.54RSD=0.32 RSD po jedinici prodatog hleba. Danas vaši troškovi iznose 6*0,07RSD = 0.42 RSD po svakom hlebu koji proizvedete. Ovim brojkama dolazimo do rezultata da ste ranije zarađivali 0.32 RSD po svakom prodatom hlebu (0.86-0.54=0.32), a sada zarađujete 0.14 RSD po prodatom hlebu (0.56-0.42=0.14). To iznosi pad profita od neverovatnih 56,25%! Drugim rečima pekari, profit vam je više nego prepolovljen!

Sličan scenario se dogodio i u industrijama gvožđa i naoružanja. Cene su strmoglavo pale, vaši profiti u Iron kompanijama umanjeni a u industriji Q1 i Q2 oružja nestali!

Oružari poslujete sa gubitkom!

Kako to? Pa izgleda da su mnoge vaše kolege odlučile da pošto poto prodaju napravljeno oružje da su toliko spustili cene da u stvari sami sebi nanose štetu. Oni sa najnižim cenama ne zarađuju na svojim firmama, oni pare gube. Ovaj scenario naravno nije održiv. Pre ili kasnije shvatiće da ne mogu više tako i ili će pozatvarati firme, odnosno prestati sa proizvodnjom ili će biti prinuđeni da povećaju svoje cene kako bi bar izašli na pozitivnu nulu.

*U ekonomiji termin pozitivna nula označava situaciju u kojoj pojedinac ili firma ništa ne zarađuje ali ništa ni ne gubi. Jednostavno posluje sa nulom ili blizu.

Ni radnicima se ne piše dobro.

Naime, pošto su vlasnici firmi izgubili dobar deo zarada koje su ostvarivali pre promena, normalno je da im je ostalo manje para za plate za radnike. Tako su gotovo svi nivoi ekonomskog skila pretrpeli smanjenje plata, mnogi su se suočili i sa otpuštanjem. Otpuštanjima su najviše bili pogođeni radnici u industriji oružja usled potrebe za smanjenjem troškova. Ovaj trend bio je posebno izražen kod kompanija koje su se dale u praksu dampinga cena. Ako je za utehu, radnici niste krivi, mada i to je sastavni deo biznisa i potrebno je razumeti da se takve stvari normalno dešavaju.

Kuda sve ovo vodi...

Kada sam pre nekoliko dana razmišljao o novonastalim promenama tok razmišljanja je išao u sledećem smeru... Pošto sada ima više biznismena i mnogi su imali velike sume golda ušteđene za pokretanje sopstvenog biznisa, brzo će se iskoristiti slobodna mesta i onda će oni ambiciozniji krenuti da kupuju zemljište kako bi otvarali nove biznise. Pošto svako novo zemljište košta 1000 RSD to će dovesti do odliva domaće valute iz novčanog toka i umanjiti monetarni pritisak na gold što će dovesti do pada cene golda usled smanjene potražnje. Naime ljudi će imati manje dinara pa će im biti teže da kupuju zlato. Takođe za očekivati je i da će biti povećana ponuda zlata na monetarnom tržištu jer ljudi sada moraju manje zlata da daju za svaku novu firmu koju otvore što bi dalje trebalo da obori njegovu cenu.
Do sada ovaj scenario ostaje samo u domenu teorije jer je očekivano posle uvedenih promena cena zlata usled novonastale nestabilnosti i nesigurnosti skočila i ostaje tvrdoglavo visoka na 80 RSD za 1 gold.

Ipak postoji i druga teorija koja nas vodi u sasvim suprotnom smeru... Povećani broj privrednika znači da će biti više ljudi sa većim raspoloživim dohotkom nego ranije. To znači da će u vreme ekonomske nesigurnosti tražiti da kupe gold. Ova povećana tražnja za goldom bi mogla držati cenu golda višu na duži vremenski period nego što se prvobitno predviđalo pa čak dovesti i do kratkoročnog rasta cene pre nego što krene u lagani ali konstantni pad. Ovakve i slične turbulencije u domenu ekonomije, posebno na monetarnom tržištu smo videli i posle ukidanja V2 ekonomskog modula na leto 2010. godine kada su cene naglo skočile, samim tim i plate, kao i gold. Tada je amplituda bila daleko izraženija ali se skok odigrao u mnogo kraćem vremenskom periodu. Danas imamo nešto drugačiju situaciju. Obrnuto se dešava, cene padaju, padaju plate a gold se uporno drži na visokoj ceni, podstaknut pre svega skokom tražnje novopečenih biznismena. Primera radi, većina menadžera i radnika svoj posao odradi ujutro, ako imaju sreće tada i prodaju svoje proizvode na tržištu pa je podstaknuta tražnjom ovih dana cena golda redovno bila za približno 3 dinara viša u jutarnjim časovima u odnosu na večernje sate do kada pritisak opadne.

Na kraći rok moguće je da ćemo videti još par manjih turbulencija, kako na tržištu sirovina i finalnih proizvoda tako i na monetarnom tržištu, mada već sada vidimo znake stabilizacije cena, posebno izražene u ceni hleba koja beleži blagi rast od 0.02 RSD i već dva dana se stabilizuje oko te cene.
Na duži rok, za očekivati je da će cene sirovih dobara i finalnih proizvoda zadržati svoje niske cene dok bi cena golda na monetarnom tržištu trebala da opadne usled slabljenja tražnje prouzrokovane odlivom domaće valute iz domaće ekonomije i smanjenjem ukupne novčane mase.

I sve ovo zbog jedne sitne promene...


Ako vam se svidela ova analiza glasajte i pretplatite se na ove novine.

Do sledećeg članka, želim Vam puno uspeha u poslovanju.

Galagorn,
Urednik Ekonomada