Umalo...

Day 2,010, 12:19 • Published in Thailand Serbia • by steVVEGI

- Ćao!

- Ćao!

- Ja sam Vegi.

- Drago mi je, Dobrila.

- Hej Dobrila gde god bila… hehehehe, dobra pesma.

- Heh, pa ti si neki duhovit momak?

- Naravno… Mogli bismo na kafu nas dvoje, a?

- Uf, ne znam, ne izlazim sa nepoznatim muškarcima. Ne znam ništa o tebi, a i nekako si mi previše slabašan.

- A, pa treniram ja u svojoj teretani svaki dan. Ono, nikada nisam puno obraćao pažnju na snagu, ali polako.

- Imaš svoju teretanu?

- Ma, da, bre. Imam jednu, sad sam joj nazidao treći sprat, skupljam pare za četvrti, a imam još tri, ali njih neću da proširujem, previše me košta da u njima treniram.

- Opa… Pa šta još imaš? Baš bih volela da te bolje upoznam…

- Imam i nekoliko svojih firmi. Pravo da ti kažem ne znam ni koliko tačno, morao bih da proverim na netu, sačekaj da proverim…

- Neka, neka, ne moraš da mi kažeš tačan broj, dovoljno je to što ni ne znaš koliko ih imaš. A čime se baviš u tim svojim firmama?

- Ma imam neke pekarice i neke firme za prkupljanje materijala, ništa posebno. Imao sam i jednu firmu za pravljenje oružja, ali sam je prodao, prevelika je konkurencija…

- Pa jeste, sve Rusi i Ameri to drže…

- Nisam ih nešto primetio… Kako misliš?

- Ma nije važno, ne razumem se ja puno u to.

- Ok.

- Znači imaš svoje firme, teretane… Pa pričaj mi još o sebi…

- Imam i svoje novine.

- Stvarno? Kako se zovu?

- Pucketa.

- Nikada čula za njih… Sigurno se bave politikom i teškim temama…

- A na početku sam se bavio samo šalom i zezanjem, ali sam kasnije počo i da se bakćem politikom, pa je i interesovanje palo, kao Pink, na primer…

- Kao Pink? Pa to mora da su super novine. Ima li neki trač o Staniji?

- O kome?

- Pih, kakav si ti novinar… Nije važno. Imaš li još šta?

- Pa ne znam… Mislim da je to – to. Bio sam i par puta kandidat za predsednika, ali ništa ozbiljno.

- Čega predsednik? Kućnog saveta. I moj tata je predsednik kućnog saveta.

- Ma, ne, kakav crni kućni savet. Za predsednika Srbije.

- Auuu… Nisam čula za tebe, čudi me…

- Ma jesi sigurno. Vegi, vegivegi, steWEGI, vegi.vegi, steVVEGI… imam nekoliko nadimaka, mora da si za neki čula…

- Nisam, stvarno… Ali, ja nešto ni ne pratim politiku. Da si bio kandidat za Cecinog šminkera ili Jecinog švalera sigurno bih čula za tebe…

- Pa nisam bio…

- Ma nema veze, imaš svoje firme, teretane, novine, zamalo da budeš predsednik Srbije… Znaš, da preskočimo mi kafu i da odemo odmah do tebe da mi dete napraviš?

- Pa može, isprobaćemo neke nove prezervative, pa ako popuste, eto nas pred oltarom… Doduše, poduplaćemo ih, za svaki slučaj…

- Hihihihi, ti si neki šaljivdžija. Znaš, ja idem sa tobom zbog tebe, a ne zato što sve to imaš, nemoj me pogrešno razumeti.

- Ma naravno, nisam ja od onih koji misle da devojke ostavljaju dečka zbog beemvea, sa devojkom treba lepo da se ophodiš, da bude sigurna uz tebe i da joj pružiš dobar sex.

- Tačno. I nikada te neće ostaviti.

- Pa ni jedna me nije ostavila zbog beemvea, jedino su se snalazile za dobar sex, ali dobro, nisu me ostavljale.

- Hehehe… pa zašto tebe da ostave kad imaš sve to. Ajde, nemojmo gubiti vreme na pričanje, idemo da pravimo decu. Gde živiš?

- U Borči.

- Auuu… A nema veze, šta voziš, sigurno neko čudo sa kojim ćemo brzo stići tamo…

- Ne, idemo gradskim, nemam kola.

- Imaš sva ta čuda, a nemaš kola?

- Pa, na erepu nema kola…

- Na čemu?

- Na toj igrici na kojoj imam sve ovo nabrojano…

- Mršupičkumaterinu!