Join the new world

STUDENTSKE DEMONSTRACIJE 1968.

Na današnji dan 1968.g.,u vreme kada je celu Evropu zahvatio talas studetskih demonstracija, izbile su demonstracije studenata u Beogradu (koje, inače,nisu bile prve takve demonstracije protiv revizionističkog režima u Jugoslaviji - u vreme izjašnjavanja o Rezoluciji IB došlo je do velikih nemira u Studentskom gradu...). Neposredni povod za demonstracije 1968. bio je sukob studenata i brigadira oko mesta u sali Radničkog univerziteta - N.Beograd za priredbu "Karavan prijateljstva", uveče 2. Juna. Stvarni uzrok je bilo nezadovoljstvo katastrofalnim rezultatima privredne reforme (porast cena i nezaposlenosti, sve veće socijalno raslojavanje...).

3. Juna nekoliko hiljada studenata krenulo je pešice ka Beogradu ali ih je kod nadvožnjaka sačekao jak kordon milicije i pregovarači. Sa studentima su pregovarali Veljko Vlahović (vođa predratnih studentskih protesta) M.Minić, B.Pešić, S.Zatezalo i drugi ali bez uspeha. Posle toga milicija je brutalno napala okupljene studente (upotrebila je i vatreno oružje ) i rasterala ih. Bilo je mnogo povređenih i nekoliko mrtvih studenata.
Sutradan je počeo opšti štrajk na svim fakultetima, koje je odmah blokirala milicija. Na predlog studenata Beogradski univerzitet je nazvan "Crveni univerzitet Karl Marks" i istaknuta je parola "Dole crvena buržoazija" kao i parole protiv sve većih društveno-ekonomskih razlika, protiv sve većeg bogaćenja pojedinaca na račun radnika i svaljivanja tereta reforme na leđa radničke klase. Demonstracije su podržali i pojedini pisci i glumci (Stevo Žigon ,Desanka Maksimović,Mira Alečković...). Novine su pisale o studentima na demonstracijama kao o"šačici kriminalaca" , i o "studentima koji neće da uče" i slično.
Posle sedam dana (9.juna ) u kasnim večernjm, udarnim satima J.B.Tito je preko televizije podržao studente, govoreći da je "njihov revolt opravdan", da su "demonstracije izbile spontano" ali je "kasnije došlo do infiltracije među studente nama tuđih elemenata" i da među njima "ima raznih struja od najreakcionarnijih do najekstremnijih koje imaju svoj odjek u Mao Cedungovim teorijama " i da "niko nije nezamenljiv ,pa ni ja ".
Demonstracije su ubrzo prestale i počele su manifestacije, pevanje i klicanje Titu, i kozaračko kolo (u kome je zaigrao i Vuk Drašković). Sledećih dana šef milicije nije smenjen ali su "kolovođe" demonstracija izbačeni sa fakulteta.