Koje su opcije Srbije za dalja osvajanja?

Day 1,820, 12:04 • Published in Serbia Serbia • by coolinbun



eDame i eGospodo, eDrugarice i eDrugovi, eBraćo i eSestre, eBebe i eStarci, ePrijatelji i eNeprijatelji...eOstali



Nakon što je uspešno (uz mučno vraćanje regije Crnoj Gori) privela kraju dogovorenu razmenu teritorija sa Crnom Gorom i Makedonijom i nakon osvajanja četvrtog resursa za oružje, Srbija je došla do svojih 9/10 resursa. Održavanje tih resursa ne bi trebalo da predstavlja problem, pošto od nekog ozbiljnijeg RW-a (ustanka) ne preti veća opasnost. Bosanski i italijanski ustanci se ne mogu nazvati ozbiljnim, dok je most ka Italiji, Crnogorsko primorje, prijateljska teritorija.
Na granicama na severu imamo Rumuniju, sa kojom imamo NAP (dogovor o nenapadanju), na južnim granicama Grčku, koja izgleda za sada nije zainteresovana za ulazak u direktan sukob sa nama, dok se na zapadu nalazi Francuska sa istim manjkom želje da sa nama ratuje. Takođe, za sada Hrvatska nema nameru da se vraća kući, tako da nam ni sa te strane ne preti neka velika opasnost od podizanja ozbiljnijeg RW-a.



Međutim, nije sve tako idealno kako izgleda na prvi pogled. Malo se u našoj javnosti priča o NAP-u koji su potpisale Hrvatska, Kina, Malezija i Indonezija. Ovde ne mogu a da ne iskritikujem nedostatak želje Ministarstva spoljnih poslova i ekipe iz Ministarstva informisanja da bliže upoznaju našu javnost sa ovim NAP-om. Naime, radi se o tome da je Hrvatska, dobrom diplomatijom, uspela da sebi obezbedi realtivno mirno okruženje u Aziji. Više o ovom NAP-u možete saznati u članku MSP Hrvatske. Ukratko, ovim sporazumom se prekidaju ratna dejstva između Hrvatske i Kine sa jedne i Indonezije sa druge strane, a malezijske regije će biti podeljene između Hrvata, Indonežana i same Malezije. Ako uzmemo u obzir da je stari NAP o iznajmljivanju regije Južni Tajland, između Tajlanda i Hrvatske još uvek na snazi, možemo zaključiti da će Hrvatska imati most ka Indiji i relativno sigurnih 4 resursa za oružje u Aziji.
Ono što je za nas bitnije je da će Hrvatska imati sasvim dovoljno prostora da se posveti pomaganju saveznicima i tako pokuša da učvrsti dobrano poljuljani EDEN.



Vratimo se ponovo u Srbiju.



U ovom trenutku se jedino nameću 2 logična pravca u kojima Srbija može da krene u dalja osvajanja:

1. Napad na Francusku i pokušaj da se osvoji poslednji resurs guma, u najzapadnijoj Francuskoj regiji Aquitaine

2. Napad na Grčku i pokušaj destabilizacije jedne od najznačajnijih članica protivničkog saveza.

Iz samih izjava aktuelnog predsednika, vidimo da se Srbija već odlučila za logičniju opciju: osvajanje francuske gume. Potpuno treba razumeti ovu odluku, jer Srbija svojom snagom zaslužuje maksimalan broj resursa. Međutim, pametni ljudi gledaju nekoliko poteza unapred.
Koje su opasnosti koje vrebaju na putu do gume?
1. Dobijamo još jedan, francuski ustanak na našoj teritoriji. To je i normalno, po pravilima igre, ako želite resurse morate se boriti sa ustancima u svojim kolonijama
2. Izlazimo na granicu sa originalnim regijama USA, što zanči još jednu veću pretnju na granicama.
3. Kako sam već gore napomenuo, Hrvatska je sada slobodna da pomaže saveznicima, pa slobodno možemo da očekujemo žestoku pomoć Francuskoj preko njenih MPP-a . Kako ni Kina, USA, Rumunija pa i Grčka, nemaju značajnijih problema na svojim teritorijama, a i na globalnom planu se ne vode velike i iscrpljujuće bitke, možemo očekivati da će se otvaranjem srpsko - francuskog rata težište delovanja EDEN vojske preseliti u Francusku. Tim pre što je Francuska dosta trpela poslednjih nekoliko meseci.



Sve ovo treba uzeti u obzir pre nego se Francuska stavi za NE (prirodnog nerpijatelja), što nikako ne znači da Srbija treba da se plaši rata.
Nije Srbija vojno slaba, naprotiv. Međutim, u poslednje vreme svedoci smo nebrojenih unutrašnjih političkih sukoba u Srbiji. To je ono što je trenutno najveći problem Srbije. To jeste tema za poseban članak (koji ja svakako neću pisati), ali je ujedno i stvar na koju se mora računati ako se kreće u rat.

Ako nam NE bonus donosi 10% na učinjenu ratnu štetu, sam Bog zna koliko nam unutrašnja politika tih procenata oduzima.

vaš,

coolinbun