CERimo se u inat...

Day 1,270, 14:51 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Predsednik nas napustio, mo''š misliti, našao posao, sad je našao da ga nađe! x)
Hrvati i Bugari dušu nemaju, sve bi da nam uzmu, baš su zverovi...
Mi se malo volimo, pa se malo više svađamo... Onda malo bojkotujemo, pa nećemo da bojkotujemo, sad vidim da bi opet da bojkotujemo...
Admini prave sr*nje svaki put kad naprave makar i najsitniju promenu, znači, još nisam mogao da kažem da je nešto, što su promenili, bilo na bolje... Kako im uspeva? Da mi je znati... Garant se onaj matori Platon zapije, pa onda takav razmišlja šta bi dalje mogao da promeni... A jeste li primetili koliko je alav taj Platon? Dok njega nije bilo, mogli su lepo da igraju igru i oni što ne troše prave novce... Sad mogu samo da navijaju. A dobro, ja sam i onako strastven navijač, meni odgovara! Jednom mi došlo da upalim baklju, kad sam video kako onaj kauboj iz pakla pegla, dobismo tu bitku, ali sam se razočarao što kauboj nije došao do tribine, da proslavi sa nama... Omiljen tim mi je Kauboj kao plej, bek Gid, na krilu Fib, krilni centar Dezert (znam, kontraverzno, ali mali ima dara, samo kad bi ga iskoristio za pravu stvar, a ne da troši na ribe sa splavova) i naravno centar PeđaT, on baš zna da zakuca... Doduše, protivnici imaju onog Rompera, svaka mu čast, još mu nismo našli flastera, a i Tole, pardon, što mi on pade na pamet, Platon dosta pomaže protivnicima, no mi ćemo i dalje da budemo najbrojniji i da pevamo iz sveg grla, oni mogu samo da nas kopiraju...

I tako...

Nešto mi se smučilo da pišem motivacione članke, previše sam se toga nagledao u poslednje vreme, dosta ružnog i doživeo, ali... Jeste li primetili koliko se igrača vratilo u poslednje vreme? Čak i onaj bebeći bum nije prošao loše, koliko sam ja mislio da hoće. I ne odustaju "klinci", vidim raspituju se, prate šta treba da se radi...

Dakle, šta nam je činiti?

Prvo i osnovno, ne svađati se, razmena mišljenja da, uvek i kada god imaš nešto da kažeš, to i treba da uradiš, nije bitno koliko si pismen, koliko lepo umeš da sastaviš šta ti je na umu, važno je da kažeš ono što misliš, ali ne da misliš da je tvoj stav Bogom dan, da si ti najpametniji, nego da pročitaš i ono šta je napisao neko ko nema mišljenje kao što ga ti imaš. Jer, možda taj neko ima neku bolju ideju, viziju...
Sada nam samo razgovor može pomoći, puno razgovora...

Mi novca nemamo...

Jbg, takav smo narod, a i da ga imamo, pre ću da ga potrošim u kafani, na društvo, na putovanje, nego na ovu igru, a i mnogi od vas su takvi. E, pa kad smo takvi, a drago mi je što jesmo, onda mora i da nam bude ovako u ovoj igri, zar ne? Nemojmo kukati što neko od protivnika troši gomilu novca na ovo čudo, jer, tom nekom je to zadovoljstvo, baš kao što je i nama zadovoljstvo da novce trošimo na provod, zamislite da vas neko stalno kljuca u mozak što ste dali novce konobaru? Pa razbili bi mu flašu jelenka od glavu ( jeste bolje da pukneš flašu koka kole, ali je teško naći na stolu ili neposrednoj blizini )...

Bojkot?

Ne znam šta da mislim o tome. Moje skromno mišljenje da on, sad kad smo pred brisanjem, nema neke svrhe, kao što je imao kada je prvi put pokrenut, na žalost i prekinut, baš od nas. Hoće li nas saveznici podržati posle prekida prvog bojkota? Hoće li nas shvatiti ozbiljno? I da li administratorima možemo da naudimo bojkotom? verovatno možemo, ali taj bojkot mora da potraje, tek onda bi oni uvideli da su pogrešili u nekim stvarima, a ne znam da li bi mogli toliko dugo da izdržimo da se ne pošibamo negde... Ne kažem, možda bi trebali opet da pokušamo, ali...

Zašto mi ustvari igramo ovu igru?

Mogu da pišem za sebe i gomilu ljudi koje sam upoznao preko ove igre. Igramo je zbog druženja, zbog ljudi sa kojima četujemo, izlazimo uveče, odlazimo na koncerte, utakmice, dolazimo jedni drugima u goste... Igramo je zbog onog socijalnog, što ova igra pruža, a u tom segmentu je ova igra najbolja i mogu oni da uvedu šta hoće, koliko god mašte za gluposti imali, ne mogu da nam uvedu zabranu da se družimo, da pravimo skupove, da se zaljubljujemo. I onda istrajmo u našem druženju, ne napuštajmo igru. A admini neka se bogate na "naš" račun, zaslužili su, jer su nam, pored svih svojih gluposti, doneli upravo ovo što napisah gore. I baš me briga hoće li sutra pasti Vojvodina ili već danas, da li će eSrbija biti okupirana, mi ćemo i dalje da upoznajemo lepote prave Srbije, sa prijateljima sa kojima se borimo za što bolju eSrbiju.

Kada bi ja upoznao sve ove ljude, mudre poput Pokca, drčne, a dobroćudne kao Paunović, dubokoumne kao Obrad, poštene kao Brusa, duhovite kao Burekdžija, pijandure kao Đuk, romantike poput Crnog, a GA ekipu neću ni da pominjem, svaka im čast, trenutno su oni ono najviše što me drži u ovoj igri, pored svih ostalih stvari. A kad bi upoznao i nekog lepog kao što su Vila, Jecka, Dada, Napolitanka, Sandra, Miljica, Nataša, Suza, Maki Maroja, Helen, Crno Bela, Sofija... Da ne nabrajam dalje, sve su lepe. 🙂

I kada bi sa svim tim ljudima video lepote Palića, Ade, Avale, Košutnjaka, Kragujevca, a uskoro i Cera. Kada bi sedeo u Gusanu, Galaksiju, Bridž pabu i mnogim novosadsko-kragujevačko-beogradskim kafanama? Ma, nikad. I dalje bi visio po borčansko-skelaškim birtijama i napijao se sa meni dragim ljudima, ali... Ajde sad iskreno. Društvo iz kraja, škole, fakulteta ili posla je upravo ono društvo koje najviše liči na vas ili vi na njih, kako hoćete. A društvo sa erepa je skup totalno različitih ljudi, koje je jedna stvar spojila na jednom mestu i zato, makar ja, obožavam ta naša okupljanja, tu gomilu totalno različitih ljudi na jednom mestu, sa jednim ciljem...

Ma onda stvarno treba da nam pucketa zbog pada eSrbije, oslobodićemo je brzo, da li ćemo imati snage da se osvetimo ili ne, ne treba da nas zanima Treba sve da nas zanima hoćemo li imati snage da u ponedeljak odemo na posao, školu, fakultet. Treba da nas zanima samo to naše druženje, a za eSrbiju ćemo lako, nemaju oni para, koliko mi imamo inata i gordosti, malo, po malo, njima se novčanik prazni, a naše druženje ne može da se potroši nikada. može samo da naraste... Dakle, imamo veliku prednost nad njima, samo nam treba strpljenja...

U nedelju svi na Cer, da pokažemo da smo i dalje sila broj jedan u ovom čudnom eSvetu!