У болу и слави да будемо први о7

Day 1,279, 13:25 • Published in Serbia Serbia • by 0riana
...Ово није сунце зоре ране, већ је моје патње пламен,
слапови су корбач, разапет на точак,
тело ми је камен, роса крв из ране,
и земља би се опила муком моје браће...

Ово је веома стара еПрича.
еПрича о једној еДржави, која је била понос и дика свог еНарода, која је била страх и трепет својих еНепријатеља...а не чек погрешна еПрича, ово је још старија еПрича...еПрича о једној еДржави, која је понос и дика свог еНарода, која је страх и трепет својих еНепријатеља...eПрича коју често умемо да заборавимо, све док нас не задесе велике муке....



Некада давно постојала је једна еДржава, одмах у старту била је суочена са еОкупацијом, одмах у старту се видело да је у стању да еПреживи горе проблеме од еОкупације. Постепено је напредовала и у једном моменту постала је нешто што нико није очекивао од ње, постала је еСветска сила број један, као таква трајала је дуго, неки ће рећи и превише...Потпуно очекивано у неко доба свог постојања почела је да слаби, на моменте је деловало да ништа од ње остати неће, међутим у тим тренуцима се најбоље могло видети колику снагу поседује та еДржава...У тренутцима када су свима заставе на пола копља, можете видети један еНарод како не пристаје на пораз и како свом преосталом снагом јуриша на еНепријатеља

У животу исход често зависи од једне одлуке,
једне битке, једног вође.
Цео живот за један дан, за починак не знам,
незадрживо сутра, ја неминовно смртан.
Савладив тренутак, страх у мени спутан,
мој познаник стари већ небројено пута.
Не одлази к'о увек већ шатором лута,
снагу ноћас скупљам иако осећај је слутња.

Многе је мучило питање како је то могуће, многи нису веровали и тражили су свакакве изговоре да умање успехе те еДржаве. Мислим да се нико неће љутити ако откријем тајну. Искрено није то ни тајна сви који реално гледају на ствари знају, само што не одговара свима да признају то...Права и једина снага те еДржаве био је њен еНарод,
Далеко од тога да је тај еНарод био без мане, још даље да је све било идилично, али је увек био у стању да своје међусобне проблеме стави по страни и да заједно, свом снагом удари на еНепријатеља.

На коњу, на бојном пољу, застава на копљу
један поред другог као пруће смо у снопљу
густа киша стрела. страху места нема
вадим мач из корица и спуштам визир шлема

Не знам да ли сте чули за тај еНарод, ако нисте обратите пажњу, треба пар ствари да знате о њему. Генерално су јако тврдоглави, много тога знају, али исто тако знају да не знају све, лако плану, још лакше опросте, а оно што је најбитније за ствари у које верују не жале да плате потребну цену. Неко ће рећи да су као народ глупи јер не гледају свој интерес, међутим њих то не потреса јер знају да постоје битније ствари од сопственог интереса. Ствари којима многи не памте значење а камо ли да их поседују, ствари за које вреди дати еЖивот, јер еЖивот без тога и није еЖивот само је пуко еЖивотарење које када се заврши као и да није постојало. Генерално тај народ има ружну потребу да тражи вође, и ту углавном почну проблеми
Тај еНарод је мој еНарод, и све ово што пишем пишем са надом да ће неко послушати ову еБабу и схватити да је баш тај еНарод снага наше државе, не вође, не вонаби вође, не тенкови, не војне јединице, тајкуни, политичари...већ сви они заједно окупљени око једног циља.
Циља да та еДржава остане понос и дика свог еНарода, која је страх и трепет својих еНепријатеља



Нека ова прича остане за нова еПоколења. Учите их да буду скромни, да знају колико знају а још битније колико не знају. Колико је битно да се игра у тиму. Да цео свет може да буде твој али да то неће преко ноћи доћи. Да не иду главом кроз зид јер зиду ништа бити неће. Да се не куну у појединце само зато што су чули да тако треба. Да мисле својом главом, да не беже од одговорности, да ми чувају еСрбију, ако будем још једном морала еПеМзију да прекидам има свашта да буде

а да да не буде да сам отишла а слику дала нисам

Ај остајте ми здраво, па се видимо већ, за крај за све моје драге дискретне хероје