Join the new world

Поздрав драги читаоци.
Наша прича о лози Немањића полако се ближи крају. Вечерас је пред вама можда и најзанимљивији део породичне историје, а њен главни актер свакако је и најпознатији нашем народу. Вечерас пред вама кратак историјат живота Стефана Душана IV, познатијег као Душан Силни.

Династија Немањића
Стефан Урош IV Душан Немањић (Душан)



Српски краљ (1331-1345) и цар (1345-1355), оснивач Српског царства, син краља Стефана Дечанског. Истакао се у бици код Велбужда. Уз помоћ властеле, сковавши завера у Зети са властелом, подигао је буну против оца, затворио га у град Звечан и голим рукама задавио (због чега је једини владар династије Немањића, који није канонизован за свеца). Његове амбиције су одговарале тадашњој властели и држави у напону снаге.

Након гушење побуне у Зети 1332, јачање централне власти и сређивања односа са Бугарском (женидбом сестре цара који је збацио цара Ивана Стефана, Јеленом), кренуо је на Византију и до 1334. ( када је кренуо на Солун) освојио градове Костур, Прилеп, Охрид и Струмицу. Наредне године одбранио је север од напада мађарског краља, Карла I Анжујског, који се морао вратити на северну обалу Саве. Грађански рат у Византији у 1341, после смрти цара Андроника III, Душан је искористио за даља освајања. У Паунима код Приштине дочекао је претендента на византијски престо, Јована VI Кантакузина, и с њим склопио војни савез, тако да заједно нападају Византију, а да сваком припадне што освоји. Те године заузео је Воден и Мелник, а следеће Берат, Валону и Вер. После разлаза њих двојице, Кантакузин се обратио Турцима за даљу помоћ, тиме индиректно бивајући крив за турско ширење на Европу. Душанов војвода Прељуб је претрпео тежак пораз код Стефанијане 1334, а је Душан следеће године освојио важан византијски град, Сер, тиме померивши границу Србије на Егејско море, од ушћа Месте до солунског залеђа.

После преговора са протатом светогорских манастира и обавезом да ће поштовати аутономију Свете Горе, на Божић (25. децембра) 1345. он је акламацијом проглашен за "цара Срба и Грка". Идуће године, на Васкрс (16. априла) званично је у Скопљу крунисан царском круном.

1348. границу је померио чак до Коринта, освајањем Епира и Тесалије. Иако је тада помагао малолетног византијског цара Јована V Палелога, од Венеције је тражио бродове да би напао Кантакузина, опсадом Цариграда. Пошто Венеција није испоштовала овај договор, вратио се у Хум и освојио га, као и неколико градова у долини Неретве.

На време је схватио опасност од турске најезде, те је водио преговоре с папском куријом да буде именован за "капетана хришћанства", тј предводника новог крсташког похода. Папа је са овим оклевао, све док Душан није изненада умро 1355. године, 20. децембра. Тек су се после Душанове смрти Турци осмелили да нападну Европски континент.

Стигао је да ојача војску и донесе Душанов законик, најзначајнији правни документ средњовековне Србије, који је објављен 1349. године, а допуњен 1354. У историјском памћењу Срба остао је симбол највећег успона, славе и сјаја српске државе и у каснијим временима његово име је давало снагу српским борцима за слободу да наставе своју борбу за слободу и обнову државе. Његова задужбина је манастир Св. Арханђела у Призрену.


Фреска из манастира Лесново



Женидба цара Душана, дело сликара Паје Јовановића



Цар Душан са супругом Јеленом и сином Урошем



Душаново царство, око 1350. године

---

Искрено се надам да сте уживали у чланку.
Новине ће и даље излазити уторком, а у следећем броју читајте о Душановом сину Урошу и распаду царства.
И за крај, наравно, лупите по који глас, претплату и узвик, да што више људи види!