Join the new world

Своје чланке обично завршавам цитатима, мада ћу овај почети једним.

Атински велики државник, Перикле је рекао:,,Тајна слободе почива у храбрости."

Јуче смо се борили за своју слободу. Боримо се данас. Борићемо се сутра. Борићемо се увек. Јер увек ће постојати државе које ће хтети да нас сруше. Можда ће и успети у тој намери. Али никада неће моћи да сруше нешто друго, још важније. Неће моћи да сруше наш патриотизам и нашу храброст. Јер то је оно што нас одликује, оно што показује да си Србин.

На нас су изведена 4 напада синоћ. Један од стране Босне, лако угушен устанак, мада су Босанци показали да могу да пређу бројку од 10 поена кампање.

Она важнија 3 напада догодила су се нешто после 10 сати, у исто време координисано. Ваздушне нападе на нашу домовину извели су Чиле, Тајланд и Кипар.

Вратићу се сад мало више у прошлост, када је Грчка почела борбу за слободу. Ни из чега, Грци су освојили целу Македонију, недељу и по дана касније и целу Бугарску. Окруживали су нас са истока и југа. Напад је могао да се деси сваког часа. Такође били смо у обавези према нашим савезницима да им помогнемо у борби за слободу. Грчка је проглашена за природног непријатеља. Све оно што сам предвиђао у ранијим деловима мојих ратних анализа(1-https://www.erepublik.com/en/article/-1344-2611939/1/20 , 2-https://www.erepublik.com/en/article/-27-2612638/1/20,3-https://www.erepublik.com/en/article/-27-2612638/1/20) испоставило се као тачно.

И онда се десила битка за Крф. Битка коју сам ја лично дуго прижељкивао. ,,Тамо далеко, где цвета лимун жут, тамо је српској војсци једини био пут." Сви играчи су нападали Крф. Нема еСрбина који се улоговао тог дана, а да није испалио један метак. Грци се као звери боре да задрже парче своје територије, са жељом да искидају и исцепају све што им стане на пут. Међутим није довољно против, нећу рећи велике војске, јаке армије или одлучних јединица, већ сматрам да је довољно рећи Срба. Јер је довољно рећи само ту једну реч, да би се знало какву војску и какав менталитет имамо. Цитираћу немачког цара Вилхелма 2.(иначе немачки цар у 1. светском рату):,,Дајте ми целу српску војску и победићу овај рат само са њима." Тамо где се РЛ српска војска искрцала пре 100 година, ту се сада искрцавала полако ова виртуелна. Надиремо све више у унутрашњост острва. Успеси у ваздуху су однели превагу. Срушена су сва грчка надања. Добили смо битку. Велико весеље на зидовима војних јединица и странака. Међутим нисмо добили рат.

Долазимо до тог дана,22. септембар. Сви са узбуђењем, великим жељама и очекивањима дочекују 10 сати. Сав новац из наших каса је потрошен. Јер оно на шта ће бити потрошен вреди много више од његове материјалне вредности. Биће потрошен зарад суверенитета и слободе Србије. Биће потрошен на најважнији догађај у неколико прошлих месеци. И један од највећих ратних похода у последње време, ако не и највећи. Наши савезници, пре свега мислим на Иран и Португал, показали су нам већ овековечено пријатељство. Док су нас нападали удружени Кипар, Тајланд и најважнији у том тренутку, Чиле, наша два савезника бомбардовала су Чиле и покосили њихове трупе. Ми смо се крваво борили. Дуго не памтим овако узбудљиву битку. Почетак је неизвестан. Живи ратници се једва дају пребројати, али мртви не. Можда падамо, али жеља још гори. Играчи се директно из болница враћају на бојна поља, не марећи за повреде. Повређене су им руке, ноге, глава, струк. Али то није битно. Битно је да им није осакаћен њихов понос, истинска жеља за борбом, њихово родољубље, њихова храброст. Код Срба се то не да повредити. Наилази олуја. Киша почиње да пада, а земља је препуна кратера од бомби које лете са обе стране. Колико ли је држава укључено у ове бојеве. Вода полако пуни кратере у којима леже мртви јунаци. Али Срби се не дају. Пробијају непријатељску дефанзиву и уништавају све што противник има. Облаци су се разишли, а Сунце се пресијава у води која је у кратерима. Кажу да вода памти све. Према томе запамтила је наше јунаштво и пале и живе јунаке.Памтиће се довека.Србија је победила.

Тајланд је освојио Кинки, није било много људи који су га могли бранити, али оно што је битно у овом тренутку јесте битка за наше морално упориште, Косово. Врло је битно да свим снагама ударимо на Кипар.

Од круцијалног је значаја то да придобијемо већу подршку савезника. У наредним борбама против Грчке и њених савезника ће нам доста требати. Мислим да сте то сви схватили након јучерашњег дана. Јављено ми је да се ради на томе, али морало би то мало брже. Одлично је то што су Македонци и Бугари ослобађали своје регије, координисано са нашим офанзивама и дефанзивама. Бугари су већ ослободили 3, Македонци једну. Лоше је то што ми губимо територије. Након што се заврши рат са Грчком, а крај се још не зна и врло је рано да га прецизирамо, мораћемо доста тога да надокнадимо, и у територијалном и у материјалном смислу.

Запамтите једну ствар: ,,Боље умрети борећи се за слободу, него целог живота бити потлачени роб."(Боб Марли) Зато сада сви путеви воде на Косово. Битка се ближи крају. Врло је битно да се сад активирамо.

С поштовањем према мојим пријатељима, саборцима, јунацима,

sekicar001