Join the new world

Када сам отворио новине, мислио сам да ћу бити само политички оријентисан. Затим сам написао 2 дела мојих ратних анализа. Не знам шта ме је понело да пишем ратне анализе. Верујем да је то осећање родољубља које блиста у свима нама и који букти вечно. То је нагон за слободом. Нагон за јачом и бољом Србијом( мада ја сам задовољан било каква да је она). Нама се приписују заслуге за оно како она изгледа. Јер ми смо њен народ. Јер ми смо еСрби.

Мислим да смо то пуно пута доказали у многим ратовима до сада. То доказујемо и тренутном, рату са Босном.

Пре 4 дана почео је ресет територија. Али почело је нешто још важније за нас. Инвазија на Босну. Допустили смо да нам отму Федерацију БиХ. Затим и Западну српску републику(да не буде забуне понављам још једном да је био ресет).

А онда смо кренули у страховиту офанзиву. Нападнута је Федерација БиХ. На почетку борбе није укључено превише играча, ни са једне, ни са друге стране. Међутим Срби показују још једном колику вољу имају када се боре под својом заставом и грбом. Касније крећемо у све бројније, све моћније офанзиве. Босанци не знају шта их је снашло. У помоћ им притичу Хрвати, Грци, Албанци... Ни то није довољно. Хватају се за главе. Једино што могу је да гледају. Да гледају како српска воља надјачава све што противник има да понуди. Босанци полако губе наду да ишта могу да ураде. На крају далеко убедљивија победа Србије над беспомоћним непријатељем. Српска воља и жеља је поново победила. У међувремену Хрвати су покушали да ослободе Славонију. Срби су приморани да се боре на два фронта. Међутим ни то не може да омете српске јунаке у борби за славу, у борби за част. Хрвати су разочарани отишли на спавање. А поход на Босну могао је званично да почне.

Следеће је нападнуто Брчко. Дуго прижељкивана територија је коначно могла да падне у наше руке. Једина Босанска територија(ако не рачунамо територије у Мексику), која је важила за непокориву је коначно могла да падне у наше руке. Срби су наоружани. Наоружани пушкама свих нивоа, наоружани базукама, бомбама, оружјем за авионску борбу. Али су наоружани још нечим. Вољом, жељом, родољубљем, срчаношћу. Свети Агустин је рекао:,,Ништа не описује човека као воља." А ви сте према томе велики људи, спремни за још већа дела, без обзира колика нам сила прети. Од старта смо кренули силовито. Пуца се по свим дивизијама. Од толике пуцњаве се и небо затамнило, а велика магла од чађи и прашине се подигла. Већ на самом почетку битке обе снаге пуцају из свега што имају. Али ми смо имали једно оружје више, оружје које нас је спасло и уздигло у многим биткама, оружје које имамо много више од свих својих противника, а то оружје не може да се купи. То оружје је срце. Сунце полако пробија своје зраке кроз дим. Босанци, потпомогнути својим савезницима, падају на земљу, грцајући у њиховој проливеној крви. Како битка одмиче водимо све убедљивије. Сунце је већ скоро растерало маглу. Босанци као да су се предали. Не могу ништа далеко моћнијим, а у овом тренутку и бројнијим Србима. Са њихове стране још нека пушка пушта своје последње метке из цеви. Сунце је бљеснуло. Бљеснула је победа.

Следећа је била Бијељина. Могу слободно рећи српски град, али тада ван наше територије. Та се аномалија морала исправити. При крају битке за Брчко српске снаге су се наоружале таман довољно да крену у нови бој. Босанци су растурени, поцепани по свим шавовима из претходне две битке. Срби од почетка држе егал. Босанци од почетка немају простора да дишу. Борећи се за ваздух налећу на српске метке. Напредујемо страховито. Не зна се да ли ико може да нас заустави. Већ се одавно назирао крај, срећан крај. Он је и дошао. Бијељина је и званично српска. Бања Лука је могла да падне.

Та битка у овом тренутку траје. Нећу писати ништа, осим тога да тренутно водимо. Само ћу рећи: У бој крените јунаци сви, крените и не жал'те живот свој!

Други део трећег дела посветићу толико проблематичној Грчкој. У ранијим чланцима сам писао у Македонији. Али она практично не постоји, има шачицу територија у Индији. А њу је уништила Грчка. Дакле вратимо се месец дана уназад. Македонци и Бугари су уништили Грке до сржи. Питање је било само како ће изгледати подела њених регија. А онда не знам ни сам како, не зна нико, Грци ослобађају једну по једну територију. Подсетићу вас само на Колубарску битку(која се иначе изучава на многим светским универзитетима), на то како је народ пред тоталним сломом успео да порази много моћнијег и бројнијег непријатеља.

Оно што хоћу да напоменем је да народу можете отети територије, језик, тековине и државу, али не можете му отети истински пламен родољубља.

Да наставим, Грчка не само да је ослободила све своје територије него је кренула у озбиљна освајања. За 2 дана освојили су 2 територије, до скоро 2. силе света. Македонија је већ на апаратима. Чека се само да Грци исеку струју. Грчевити су напори Македонаца да се одрже. Ипак то не помаже. Македонија је изгубила своје природно место. У међувремену су Индијци видели своју прилику, па су и они ослободили пар територија. Међутим, они су ипак преслаби за, чак и у овој ситуацији, дезоријентисане Македонце. Грци се нису зауставили само на Скопљу, Тетову и Штипу. Напали су Бугарску.

На први поглед је напад на такву силу смешан. Ипак се дешава чудо. Чудо које може да чини истинска жеља воља и храброст. Грци су Бугарима оставили само две територије(мислим на РЛ Бугарску). Турци су такође увидели своју шансу у том тренутку па и они ослобађају неколицину територија. Грци су од беспомоћне нације постали светска велесила.

Оно што сугеришем је то да треба озбиљно да се припази на Грке. Сасвим је извесно да ће у договору са својим савезницима напасти и нас. А то може бити кобно. Зато се добро наоружајте за наредних месец дана. Не, нисам мислио на пушке. Мислио сам на срчаност. Али верујем да је ви већ имате довољно.

Буда је рекао: ,, Корен свих појава јесте жеља."

А та жеља је корен наше еСрбије.

Срећно у наставку ратовања!

sekicar001