Познајем неког

Day 4,696, 19:05 Published in Serbia Pakistan by Grandmaszter Dio Radenko

Има марокански тен.
Топлочоколадни глас.
Као Сунце у мирној фази.
Све се осећа на звезду, док говори кроз смех.

Некад нисам .. па јој кажем
Де читај ми нешто.
Читала ми је Мексиканца, Девојчицу са шибицама, девијације у орбитама неких планетоида ...

Шест дана имам да одбројим.
Такав је договор.
Има велика рамена да могу да се сакријем.

Она воли да слуша о Фелипеу.
Могао бих да га посматрам сатима.
Та мачка зна који је дан, уме да броји дане.
Зна кад је петак, кад треба више да једе.
Зна да суботом нисам ту.

То су ето моје визије, фантазије.
О томе сањам док ходам или справљам векнице.
Како су сви ту, сви који нешто значе.

Фелипе и даље не дозвољава да га пипнем, иако ме зна ето сад ће пола године.
Али увјек седи поред мене.
Јако близу.
Гледа ме право у очи.



Јако је чист, стално се бања.
Длака му је сјајна и равна.




Мачке умиру рано, нарочито ванкућевне, и кад се вежем за неку, унапред вучем и ту неку ... Не могу употребити реч тугу, звучало би педерски на овом месту.
Превише експлоатисана.

Жене које сам волео никада се неће удати.
Не због мене, не
Него такве су.
Тешко да ће икада дотаћи мушкарца, камоли нешто више.

Постоји толико ... богатих људи, створења, на овоме свету.
Не мислим богатих, да имају ..
Него богатих.
Толико има да се види да не би била грешка прогласити их засебним планетама.

Ако знаш да гледаш.