Зашто диктатура?

Day 3,540, 12:58 • Published in Serbia Serbia • by nikol000

Зашто диктатура?

Поштовани суграђани,

Врло просто, водите државу како треба и неће бити проблема, ово мајмунисање и стављање прста у око увек ће резултирати поновним увођењем диктатуре .

Навешћу главне разлоге зашто ће, и поред таксе администрације која је нереално висока и чији недостатак допуњавамо из приватних џепова, и даље у оптицају бити диктатура.
Код последњег “демократског периода“ кад је сумануто 10 дана пред укидање диктатуре (роком који је админ сам дао), ипак и поред свега неразумно бачено 1 милион динара да би неко изигравао ослободиоца и великог демократу иако је свима било јасно да би се предало без тог трошка, видели смо период, како се то каже, писања правила и успостављања демократског режима, форума и слично.

Затечени председник Дио Максимус је прилично добро одрадио посао, покушао да све избалансира и мирно завршио мандат, али онда иде циркус од избора где Страхињић побеђује, тражи одмах импич, али после свега ипак наставља да пише правила и уваљује ‘’врућ кромпир’’ преосталим кандидатима (свима је била непознаница како ће јединице које су окупљене у Војном Савету Србије подржати следећег “демократског” ЦП).

Ишло се у нуђење функција, помирења зарад Србије и ‘’превазилажење разлика’’, и у коначници самосмењивање Страхињића фактички првих дана и бежање од преузете обавезе према заједници и пре свега српском народу који ово игра …

Након тог срамног самосмењивања, на место председника долази Раденко који заједно са Иморталчетом (рекордни трећи председник у једном мандату) одрађује посао како треба наравно уз обиље политичких заврзлама, пљувања, размене порука, неуспелих смењивања, али са војне стране одлично одрађен мандат, пуна активност председника, присуство на каналима савеза , расправе на истим али за то канали и служе, неколико ЕПСКИХ битака како за Србију тако и за савезнике (Грчки ваздушни напад на Словенију, као и један од најјачих чилеанских РВ-ова).

Све то прати констатно позивање на неке нефункционалне и нелегалне правилнике, одбијање донације јер нема уводног чланка, покушај наметања принудне управе из конгресне фотеље пошто се претходно побегло од одговорности (и могућности да се политика проводи)... Све се то некако превазилази и Србија уз велики напор ипак функционише, те се тај месец приводи крају.

Следећи демократски ЦП, Дестројер, поново нуђење фотеља, на савезу само ЦП и то прилично неактиван, осим у случају аустријског пуча где одједном активност скаче на 100%. Стављан је чак и ЦО против савезника, затезање односа са Словенијом и све то без икаквог претераног објашњења нити било каквих форми одговорности, рад Министарства Одбране се своди на председника и министра одбране ЛордСрбина а то је недовољно људи за иоле озбиљан рад иако су, поготово ЛордСрбин, са уложеним временом и трудом покушали да надоместе мањак људи и искуства .

Ту долази највећи проблем, све оне демократске процедуре које су наметнуте претходним председницима одједном су заказале, Раденко објављује чланак где се види да књига финансија (један од основних новодонетих демократских принципа) уопште није вођена, а све донације уредно пуштане, штавише и предлагане, покушана је реконструкција трошкова и дошло се до неког ситног неслагања од 750.000 динара. Хостилијан предлаже импич председника који бива изгласан и након тога Хорус долази на власт, који и завршава тај мандат .

Шта је ту највећи проблем?

Све те принципе екипа која је подржала председника Дестројера одједном је занемарила, и ни говора о некој кривици њих самих, а евидентно је да су полуге демократије заказале и дозволиле да се опет створи фама о лоповлуку за који не би било уопште потребе да се све контролисало како је и договорено. Без трунке самокритике и одговорности за учињено злодело, екипа брже-боље поставља новог кандидата уз мање-више пуштање низ воду Дестројера, примера ради, ‘’послао је он тикет администрацији’’, па ‘’решићемо ми то’’, ‘’ми имамо новог пулена ког ћемо контролисати’’, ни речи о било каквој промени…

Исти људи ће поставити нову саксију и идемо даље.

Е па из мог угла то није демократија нити ту има ичег демократског. Војни савет уз брзе консултације доноси одлуку да се фарса прекида и да се опет уведе диктатура јер је очигледно да се само манипулише појмом демократије а никакве одгворности нити било каквих принципа ту нема осим у случају да ЦП мора да моли да се држава води онако како би требало да се води. Поновно увођење диктатуре пролази без већих проблема, држава је војно, а и на спољном плану поново сигурна и стабилна, финансије транспарентне. Екипа која манипулише појмом демократије уместо да увиди своју грешку и покуша да је реши, подиже глупост и безобразлук на још виши ниво. Почиње са претњама савезницима.




Отвореним позивањем да се удара против Србије као и активним свакодневним учешћем у биткама како против Србије тако и против савезника. Ово у пракси, осим лоше слике коју шаљу о себи и индиректно о Србији, јер такви некад претендују да је представљају, прави релативно малу штету отаџбини, јер је Србија константно стабилна под диктатуром.
Покреће се револуција и уз помоћ детерминације, као и заиста велике помоћи непријатеља Србије (Аргентине, Хрватске, Италије, Турске), поново се враћа демократски председник на власт као и влада (која видећемо касније у стварности и не постоји) .


Ту се пародија само наставља, одједном се и без икаквих консултација са савезом мењају приоритети, доносе одлуке о напуштању одређених војних позиција које су резултат вишемесечних напора, како Србије тако целе Астерије и наших пријатеља, активност никаква смејурија са функцијама које се додељују на страни Државна Управа, где се Министар Одбране мења чак и без пристанка особа, а онај који пристане бахато прети највернијим савезницима, чланци са државних новина који само још више брукају Србију и доводе у питање наш углед у еСвету.


Склапање укрштених МППова са Украјином
Боливијом који само доводе до губитака МППова Србије са чланицама нашег савеза - Астерије, договори о новом савезу са државама које су тренутно у непријатељском статусу са нашим савезом као и самом Србијом, све то без икаквог разумевања одговорности коју еСрбија као један од лидера ове игрице мора да има.

Уз све наведено, поновно ресетовање оргова и одузимање средстава са истих у име виших интереса, народски речено - КРАЂА, пореска политика која приличи једној земљи која очекује да јој оригиналне регије падну у руке непријатеља итд. Списак глупости које су направљене у овом кратком периоду је прилично велики, тако да једино решење које видимо јесте поновно успостављање диктатуре.

Диктатура као опција сигурно није решење на дуже стазе али док се оно не нађе не смемо дозволити да се овако игра са државом Србијом.