Join the new world

Прексутра су избори за конгрес. Већ се зна коме „двокликташи“ најрађе дају свој глас и у којој странци их има највише. Већ се сада зна да ће та странка поново узети највећи проценат у конгресу. Већ се сада зна да ће и председник у октобру бити из редова те странке.

А шта то они раде што било ко други не би радио да је на власти? Апсолутно ништа.

1) Доносе економске мере за побољшање стања на српском тржишту. Па шта? Као да у другим странкама не постоје људи који се разумеју у економију.
2) Пишу безброј туторијала који никако да се систематизују. Па шта? Као да ни у једној другој странци или ван њих не постоје људи који би сматрали за част да напишу неки туторијал или да систематизују и организују до сад постојеће.
3) Купују ДС-ове и болнице (и то поприлично касне са њима) и расељују људе по регијама које су стратешки битније за Србију. Па шта? Зар се било ко други ко жели добро Србији не би трудио да уради то исто, али само брже и ефикасније.
4) Усмеравају нас на борбе ПЕАЦЕ-а. Па шта? Припадамо том војном савезу. Свако други би то исто радио.
5) Нападају Славонију. Па шта? То ионако није њихова идеја него су попустили под притиском народа. Све три операције су доживеле неуспех и не наслућује се да би се победа Србије могла ускоро десити.
...
Не желим више да таксативно набрајам оно што СеС ради, а што би и свако други нормалан радио да је на власти.


Странке се у РЛ разликују по томе каква виђења имају по питањима спољне и унутрашње политике.

еРеп је таква игра да постоји врло мало простора за маневре у унутрашњој политици. Када се поставе темељи државе, све остало је само надоградња и углавном постоји широк консензус свих странака и уопште грађана по унутрашњим питањима тако да ту врло ретко долази до неслагања између опозиције и власти. Само је питање колико се брзо и одлучно могу решавати неки могући проблеми.
Један од проблема у еСрбији је тај што ни ти темељи државе нису баш најбоље постављени. Погледајте само на шта личи наш конгрес и запитајте се да ли је то нормално.
Погледајте када је НБС последњи пут издала неко обавештење и запитајте се да ли је то нормално.
Ово су само два примера која су ми прва пала на памет, а има их још доста.

Са друге стране, постоје многа различита мишљења по питањима спољне политике Србије у еРеп – с ким склапати војне савезе, кога треба нападати (БиХ или Хрватску или никога) итд.
СеС-ова спољна политика доживљава веома тешке поразе у последње време:

- неспособност да се у ПЕАЦЕ-у избори подршка за „нашу ствар“ – Славонију. Чињеница је да предност у том савезу имају и Мађари и Руси и Индонежани, а нама остаје да се задовољавамо тиме што смо уопште напали неку регију. За нешто више, наше тренутне дипломате очигледно нису спосбоне да излобирају.

- иако је БиХ недвосмислено показала да је са Хрватском у дилу, да су се недвосмислено окренули ЕДЕН-у (погледајте линкове у овом чланку – хрватска и босанска застава једна са другом, у чланцима председника бекитаре завршава се са „Hail EDEN, hail BiH), који је нама непријатељски савез, СеС се потрудио само да народу каже како је БиХ изашла из неутралности и да ће се урадити све да би се Србија заштитила од евентуалних напада са те територије. Шта је довело до тога да БиХ заузме страну (званична БиХ верзија је да Србија покушава да изврши ПТО БиХ) се у нашој јавности минимизује и остаје потпуно нејасно како је дошло до тога да једна земља с којом се СеС трудио да одржава „добросуседске“ односе окрене своју политику за 180 степени.

- ЕДЕН ће сада покушати да изврши анти-ПТО у БиХ што ће довести до тога да ће српски утицај у БиХ конгресу бити минимизиран (БиХ Срби су имали огроман проценат у конгресу који је ишао и преко 40 посто). Циљ ЕДЕН-а и БиХ је да потпуно избаце Србе из БиХ конгреса чиме се отвара пут ка нападима ЕДЕН-а на Србију са треиторија БиХ.


Чини ми се да је главни разлог уљуљканости СеС-а на власти немогућност и неспособност опозиције да се уједини и покуша да тако сруши апсолутног владара на нашој политичкој сцени. Колико год противници уједињења опозиције причали да то није могуће и да је то неодрживо, мора да се схвати да је то једини начин да се СеС скине са трона јер је чињеница да они имају чланова колико све остале опозиционе странке заједно.

Имамо пример из РЛ. Сви знамо шта је било 5.10.2000. ДОС се састојао од 19 странака. Нису дуго потрајали после скидања Милошевића, али су успели да га скину с власти што је био примаран циљ јер би другачије заувек били опозиција.

Ниједна опозициона странка, бар колико сам до сад видео, не пропагира уједињење опозиције у циљу скидања СеС-а са власти.
Ево, ја желим да оснујем једну такву странку, али не знам колику подршку имам за тако нешто. Зато и пишем овај текст.
С обзиром да се битисање једне странке не може заснивати само на томе да уједини остатак опозиције, ево у начелу у чему би се састојала политика странке коју бих ја предводио:

1) унутрашња политика:
- наставак изградње темеља срспке државе и институција од државног значаја
- увођење реда у институције и увођење правила понашања – конгрес и НБС најпре, а затим и остале
- потпуна транспарентност у државним пословима, фирмама и организацијама што никако није случај сада јер је транспарентност под СеС-ом селективна и не примењује се у свим сферама
- за случај где би транспарентност могла да угрози стабилност Србије и онемогући успешно спровођење неког плана увела би се ознака ДРЖАВНЕ ТАЈНЕ којој би приступ имали чланови новоформираног комитета који би се бирали по одређеном критеријуму који би накнадно био усаглашен. Одавање државне тајне би било санкционисано на такође накнадно утврђен начин.
- интензивирање акције додавања Космета у састав еСрбије као оригиналне регије и званична државна подршка (на разне начине) свим текстовима на ту тему за које држава оцени да на прави начин репрезентују државни интерес поводом питања Космета.
- РАД НА УЈЕДИЊЕЊУ ОПОЗИЦИЈЕ НА ПРЕДСЕДНИЧКИМ ИЗБОРИМА И ПОДРШКЕ ЈЕДИНСТВЕНОМ КАНДИДАТУ

2) спољашња политика
- што брже осмишљавање напада на БиХ и добијање подршке у ПЕАЦЕ-у за ту операцију (о чему сам већ писао овде) како бисмо осујетили јачање непријатељске земље а наш рачун.
- наставак планирања за победничку стратегију у бици за Славонију.
- интензивиран рад дипломата на повећању утицаја у ПЕАЦЕ-у.
- јасно дефинисање послова амбасадора како се више не би дешавало да амбасадори буду смењени с тих позиција а да нису добили задужења и задатке од надлежног министарства.
- у случају немогућности повећања утицаја у ПЕАЦЕ-у, разматрање нашег останка у том савезу и евентуално формирање новог савеза.

У оба сегмента имам још предлога али су ови наведени кључни.
За унутрашњу политику бих волео да се размотри могућност писања Устава еСрбије, као и увођење референдума за важна политичка питања.

РАД НА УЈЕДИЊЕЊУ ОПОЗИЦИЈЕ подразумева да би ова нова странка била отворена за сарадњу са свим опозиционим странкама и краткорочно кориговање своје политике како би се на председничким изборима изашло са заједничким опозиционим кандидатом.


Колико је све ово могуће зависи само од Вас, мојих читалаца, који бисте били спремни да ме подржите у једној оваквој идеји.
ЗАТО МОЛИМ СВЕ ОНЕ КОЈИ БИ ВОЛЕЛИ ДА УЧЕСТВУЈУ У СТВАРАЊУ ЈЕДНЕ НОВЕ ОПОЗИЦИОНЕ СТРАНКЕ, УТЕМЕЉЕНЕ НА ГОРЕ НАВЕДЕНИМ ПРИНЦИПИМА, ДА ГЛАСАЈУ ЗА ОВАЈ ТЕКСТ И ДА МИ СЕ ЈАВЕ ПУТЕМ ПОРУКЕ НА Е-РЕП КАКО БИХ ЗНАО КОЛИКО ЉУДИ ЈЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНО ЗА ОВУ СТВАР И КАКО БИХ (ако постоји довољан број заинтересованих људи) МОГАО ДА ВАМ СЕ ОБРАТИМ СА ДАЉИМ ПЛАНОМ ЗА ОСНИВАЊЕ СТРАНКЕ И ОСТВАРИВАЊЕ ЊЕНИХ ЦИЉЕВА.