Join the new world

Па... Пет је ујутру, моје омиљено време за бацање полусмислених реченица на екран.
Е да га 'бем. Пре неких пет, десет минута, док сам ждрао сендвиче ко блесав, имао сам неку идеју, ваљда, о теми овог чланка.
Мој проблем је, јебига, што нисам у стању да размишљам праволинијски. Почем да мислим о сисама, Бога питај зашто ме исте асоцирају на млеко, онда се сетим да ми је нестало кафе, што значи да ћу морати да комиран идем до продавнице, а кад сам већ тамо, хеј, види, оде и последња пљуга, онда се сетим да морам и сијалицу да купим, црче она у купатилу, а кад смо већ код тога, пиша ми се.
Док контам да просечан Србин помисли на сисе, и ако је у прилици, издрка ако га не мрзи. Јок ја. Ја само забодем и на крају размишљам о квантима ракије и рупама на чарапама. Ил тако нешто.

И бем ти светло у вецеу. Кењаће ми риба ако бане сутра пре него што се пробудим, опет сам запишао веце даску. Нема теорије да бришем, сем ако не будем морао број 2. у међувремену. Ето, фин сам ! Нисам рекао, ако будем требао да се исерем. Аха.

Манири и бонтон на делу.



Јеботе.
Оставила је, пре неки дан, ладно је оставила четкицу. За зубе. Розе је.
Некако, знам, звучим као дебил, ал тако некако све почиње ? Прво четкица за зубе, следеће приметиш гомилу њене одеће у свом орману, па онда крене да ти качи неке слике по гајби(Модерно је то, слике и тако то. Само тинејџери каче ову твоју Паклену Поморанџу у рам, не нее нее, овде треба неки Густав Клинт. Ил тако неки уметнички сероња), следеће што знаш је да те тера да сваки дан облачиш чисте чарапе, и цап ето тебе у браку са двоје деце и кредитом за нови стан, кола, и неприродном количином женске обуће која је свуда по гајби.
Серем, вероватно, четкица за зубе не мора да значи пуно. Мада оставила је и солидан број хеланки, ваљда су то хеланке, бем ли га. Оно уско ш'о носе жене кад оће да им сви гледају у дупе.



И тако, драги несрећни читаоче који бацаш поглед на ове моје, заправо трезне речи на екран, ја ето седим овде, и размишљам о розе четкици за зубе. Метафора је то. Обележавање територије, план напада, и цап ето мораћу да затварам врата вецеа док серем.
Беш ти то. Јебено је зајебано бити папучар.
Волим ја ову моју. Није да не. Лепа ко лутка, из неког мени углавном нејасног разлога третира ме као јебеног цара и углавном се не буни превише ак' случајно прднем испред ње. Кида како прави проју. Свега ми. За парче те проје би убио на кеца, за цео плех би одрадио геноцид.
Знам, знам, тотално разочаравам неке од читаоца. Очекујете од Летве да кења о поваљеним малолетницама и исповраћаним сакоима. Давно било куме, давно ! Скоро две године од како ме ова дофатила под своје. Што је најгоре, мени до јаја. Нисам никад био за те стриктно моногамне везе, ал имају својих бенефита, богаму.
Јеботе. Није да сам некада баш жарио и палио, далеко од тога, бат ај хед а веј вит д вимин. Кренеш да свираш гитару, и гаће им саме спададу, ш'о би се рекло. Волим бре жене. Лепо миришу. Боље од мене, у сваком случају.
Него, нешто сам тео...
Е, да, сендвичи !
Елем, правио ја сендвиче пре писања овог текста, јер сам јелте, огладн'о, а и то је некако најлакше да се справи.
Па ми паде на памет да поделим, замислите, рецепт са вама, један скроз фин.
Не'м појма да'л има неко мушко а да кува, оно мало женки можда и зна рецепт, а'л свеједно.
Ја јебига, воле'м да кувам. Неам никаквих проблема што се тиче касапљења пилета, говедине, ил, кад смо већ код тога, целог прасета. И да, вегетеријанци, терајте се у першун. Ту сте ми негде на линији хејта са бус плус контрорима. Ко бре не воли месо да ждере, тај ни'е нормалан.
Па, да, рецепт.



Авганистански ћевапи.
Даклем вамо, момци и девојке.
Скуваш по' киле бели кромпир. Мора бели, мс'м може и остале боје, ал ми реко чича на пијаци да је тај бели за кување, а црвени за печење, тако да бели.
Е, кад се скува, смрвиш га ко за пире, и редом после у шерпу, пола киле млевеног меса, бога оца црног лука и тону белог лукца (од вишка лука не мож да боли глава, а и пери зубе ак ћеш се после љубиш с пичке, и'л с момци, респективно, у случају да чита ово нека дама), једно жуманце иии... Уф.
Е да.
И першун. До јаја биљка, тај першун.
Елем, све оно горе шо сам написао, шо је у шерпи, све се то лепо промеша, направи се нека као ш'а ја знам, кувари кажу ''маса'', елем,срола се све то у ћевапе, туриш у умућено беланце, па у брашно, па цап у тигањ и ето.
Просто ко пасуљ, а силује уназад 20 генерација кол'ко је укусно.
Даме и господо, хвала вам ако сте прочитали,
Јао јеб...
Сад се сетих да морам да пишем нешто о еРепу да ми не би сероњ... Да ми не би јако фина, и најсве, углађена, да не помињем препаметна и високоузвишена господа модератори обрисали чланак.
Тако да, амм... До јаја је што је порез на увоз 99 посто, баш ми драго, јеј, делим по декалијарду ку7 тенкова свакоме ко успе да не каки месец дана, е да ускоро очекујте песму ''Страхињић И Зига У Паклу Дроге''(ковер забрањеног пушења бај моја маленкост) опет ми се пиша бем ти...
Елем, надам се да сам баш, баш сморио, и баш због тога, цепните неки воте, шаут, саб, ил бесну поруку у којој тражите одштету за нанету вам тешку психичку трауму.
Поздрав свима, немој да хеклате џемпере ако не морате, и...
Море, нек иде све у першун.