Ниси сам

Day 1,932, 10:13 Published in Serbia Serbia by mMilutin


http://www.youtube.com/watch?v=1wJJyLtR1cY
http://www.youtube.com/watch?v=G6H-WBGHStA&list=UUrtQe1ibiG3iltZxSxGKO6w&index=48


Trilogy Soldiers - Ты не один

Када не знаш куда да идеш, зашто да живиш
У следећем ћорсокаку губећи танку нит.
Тренутак утучености чини се као година без светлости и Бога.
У потпуној тами, без било какве помоћи.
Увек памти -- ниси ни први, ни последњи у тој спирали.
Године бришу бол и страх, зацељујући ране.
Стварност је тужна, све док је твоја туга стварна.
Снага напушта само слабу свест.
Хајде да бришемо те утврђене границе.
Заједно ћемо закорачити у сусрет новом свету, збацивши окове старога
У густом диму сигнализирајући магленкама
Ка теби лети трилогија, рушећи уобичајене оквире.

Када те да зачујеш омета весела бука међу онима који су лишени ума.
Када се све урушава, али ти ниси крив.
Када је вера готово ишчезла и љубав се не виђа.
Постани чиста нада, као што је мајка подучавала.
Дошло је време да се мења у основи колебања.
Талас маште умножавајући светлим знањима.
Магла илузија је само облак, ако си ти ветар.
У том току ти ниси сам, хајде с нама ка обећаном сну.

Када шиба град, севају муње, воду смењује лед
Руке клону и време више не тече
Оријентира нема, магла је гушћа него дим
Ми смо заувек са тобом, у твојим звучницима, ниси сам!
Шиба град, севају муње, воду смењује лед
Руке клону и време више не тече
Оријентира нема, магла је гушћа него дим
Трилогија је увек у твојим звучницима -- ниси сам!

Заједно можемо више, остави предрасуде.
Овај свет, то си ти, твоје намере и поступци.
Ширећи пространство у размерама васионе.
Сваки спознани корак даје енергију сфери.
Ти развијаш себе, не обазирући се на ограничења.
Умножава се дух из победа, и убрзава се време.
Ми то такође осећамо и урезујемо у своје текстове.
Заједно излазимо на светлост, дошло је наше време.
Ово је само почетак, а не последња песма.
Руке ће се подићи у ваздух и ми ћемо се овде задржати.
Душе у јединственом заносу и наступиће спокојство.
Заједно у следећи ниво корачамо смејући се.
И ако си ти залутао или се твоја ватра угасила.
Покушаји да се спасиш изненада су се учинили узалудним.
Просто напиши питање и заокружи.
Запамти наш глас из звучника -- ниси сам!

Нова порција питања и одговора се чује из звучника.
Настављамо да приносимо ка старим вратима нове кључеве.
Већ нас је много у обујмици, боримо се за свакога.
Ниси сам, запамти, и то је изузетно важно.
Звериње шапе и даље исто тако постављају замке.
Сваким даном наш ваздух је све загушљивији
Али зар нешто може омести онога, ко је отворио очи
Онога који је схватио да више нема пута назад.
То је још један корак у сусрет чистој светлости
Још један степеник ка врху са одговорима.
Још брже се простире пут ка тајнама универзума.
Нећемо те оставити самога у потрази за знањима.
Када не последње снаге
Потраге ће довети у ћорсокак безизлазне ситуације.
Просто напиши питање и заокружи.
Запамти наш глас из звучника -- ниси сам!


Многоточие (МС 1.😎 - Убивая молодость (Убијајући младост)
Фејсбук страница, руски реп - http://fb.me/ruskirep

У прашини пута и смогу великог града
Ја убијам младост уз музику громова и муња.
Очима пуним наде прихватам ново
У метроу уморно забацујући главу.

У мени је и даље остало места за нешто добро.
Сва искушења сада, ја прихватам сакупљена.
Ноге некуда лутају, све је исто тако блатњаво.
Плоче се окрећу, али то није мој плес.
Лица пуна хладноће неразумевања.
Путеви без фењера, празна обећања.
Пијане сузе несреће на грубим длановима.
Цинични смех тирана и сероња са еполетама.
Плаво небо у вену стављају сестре.
Време се мршти, уопште се није лако борити.
Стерео капи пљуска туку у мене као сузе.
На појаву демона иза очију пуних среће.
Одговора често нема тамо где се не чују питања.
Ја подижем оковратник и идем у сусрет јесени.
Капље теку низ лице и нема ничег горег
Него бринути се о онима, којима то није потребно.
У мени је још остала вера у боље, и можда сам
Много чега недостојан и за много кога ништаван.
И даље мој пут кривуда између Пакла и Раја,
Открива за мене нове огранке,
Претвара у прашину старе, обрасле трњем.
Зенице опажају мале метаморфозе
Преиспитујући поново структуру света,
Структуру унутрашњих светова његових идола.
Падам у кревет и покривам се преко главе.
Бесаним ноћимa пуни се борба са собом.
Ти ме мрзиш, ја мрзим себе.
Та разлика не значи ништа за тебе.
То је само мој рат, моја јесен,
Моја судбина и овде су моје црно беле пруге.
Тихи ветар гласом лето носи даље.
Рат је увек са мном и дан смењује ноћ.

У мени је још остала вера у боље и можда је
У мени и даље остало места за нешто добро.



Bonus :

http://www.youtube.com/watch?v=awAjEDNhmBg