Борба и даље траје, борба се мора наставити...

Day 1,776, 10:04 • Published in USA Serbia • by dasa1234567890


Издајем овај чланак по други пут са малим додатком јер ми је први избрисан због спама или порнографије, нисам сигуран. Молио бих сваког ко прочита да стави овај чланак у shout како би што више људи могло да види мој начин борбе против система.

-еРепублик: Модераторе немој ово брисати јер делови чланка имају везе са ерепом 🙂

Економска анализа: цене мало расту, мало опадају, плате исто тако и на крају обичан човек увек на***е.

Ратна Анализа: је*е луд збуњеног. Америка Македонце, Кина Србе...

Политичка анализа: Амери не верују како им Срби раде ПТО...

Моја борба:

Прошло је доста времена од мог претходног чланка. Разлог за то је ретардирано „освежавање“ странице током ког бих изгубио све што напишем за чланак. Али ево смогао сам снаге па сам отворио WORD и почео да пишем чланак...

Мислим да више нећу писати о ерепу. Ово што ћу писати сигурно је више за неки блог, али сигуран сам да ће овај текст прочитати више људи ако је написан баш овде.

И ја, као и многи други који су и који су били мојих година исказујем своје незадовољство „системом“ на различите начине. У последње време жестоко сам ударио на школу. Ове године сам матуран, четврта година, економски техничар. До скоро професори би ме памтили по томе што сам „истакнути историчар“ шта год им то значило 😃 Од скоро ће ме памтити као неког ко им помера д**е сваки дан.

Прва ствар је та да сам схватио како четири године учимо гомилу глупости које је потпуно немогуће применити у пракси и непрестано то говорим и њима и мојим другарима, али то ништа неће променити. Ипак нису ту професори криви, такав нам је образовни систем и ко зна када ће се променити на боље... вероватно никад. Недај Боже да ова генерација „економиста“ спашава Србију... Боље да је оставимо Динкићу -.-

Друга ствар је непрестано кењање појединих професора о свему и свачему. Раде 20 година у школи и мисле да су неки к***ц. Лик (професор) касни 15 минута на час, а ми се за то време дерњамо на ходнику и зајебавамо све који прођу и онда он дође и виче на нас. На то му ја одговорим да нисмо ми криви што он пије кафу у зборници и касни на час. После 3 минута прозвао ме је да одговарам и добио сам 1... из српског! Нема везе, зајебаваћу га и даље 😃

Трећа ствар је та да им смета када смо на ходнику. Кажу напунимо ходник и не могу да пролазе... а у ходнику 2 метра слободног простора. Питао сам разредну јел су то професори толико широки да не могу кроз тај простор да прођу... није ми одговорила.

Четврта ствар, опет са ходника... Стигао је дан када нам је разредна рекла да морамо добровољно да платимо, сада већ омражени, ученички динар. Дали су нам неке глупости у којима је образложено за чега он служи и истакнути ликови из разреда (читај ја и још пар њих) су коначно провалили да пола тих ставки нема никакве везе са нама и да неке ставке које плаћамо не можемо да користимо. Краду нас, рекосмо... искулирала нас разредна. Е онда је дошао одмор и лепо смо викали да су лопови... НА СРЕД ХОДНИКА. Нисмо ми криви што нам је учионица 5 метара од зборнице... направили смо читаву пометњу. Главна смо тема тог дана у зборници и јуче о нама говоре на седници. Разредна је сазвала специјалан час на који је дошло нас 10 (од 2😎 и почела да нам паметује о свему томе... Питала ко је викао, ја се јавио и питао је јел се неко осетио прозваним (за оно „лопови), није одговорила.

Пета ствар је тотално расуло у школи што се тиче изостанака. Сваки дан нам 5 пута говоре како не смемо да изостајемо, а онда када неко накупи 30ак изостанака они га опомену и кажу му да то више не ради. За пар дана опет накупи гомилу изостанака и опет се ништа не предузима. Али и даље ке***у... нисмо ми криви што не могу да среде стање са изостанцима.

Сви ови проблеми потичу од стања у држави и њеној организацији. Школа уместо да буде стуб друштва она је нешто сасвим друго... Друштво са оваквом школом неће дуго опстати.

Сваки дан водим своју борбу против система... у потпуности сам сигуран да ћу једино ја изгубити на крају, али нема везе... ако чују моје речи и виде дела моја то ће бити довољно, бар ће нешто допрети до њихових умова, а ја ћу ионако живети свој живот.

Ето написао сам део онога што сам хтео... добар део свега тога сам вероватно заборавио овде да напишем, али ако прочитате све ово бићу вам захвалан и биће ми драго да бар неко види један део моје борбе. Можда изгледа шашаво, глупо или нзм како али ипак је то оно што могу да урадим и од чега нећу одустати, ићи ћу до краја.

Борба ће се наставити и после ове школе, а када до тог наставка дође не сумњам да ћу је овде и представити.

Хвала свима који су прочитали.