Како сам онанисао на јавном месту

Day 1,729, 12:11 • Published in Serbia Serbia • by dasa1234567890

Рече ТОО пре пар недеља да смо сви ми овде због неких фрустрација из стварног живота... Био је у праву. Колико год то неко порицао не може рећи да игра ово ето тако да би играо, све нас је нешто натерало да играмо ову глупост и да тражимо нове пријатеље баш на овом месту.

И сад то није тема овог чланка... или можда до краја и буде, зависи шта напишем у продужетку јер пишем без циља. Опет пишем о свом стварном животу.

Реално, живот је свима усран. Једни немају пара, други их имају, једни су болесни, други су здрави, некима никад доста оног што имају, док опет другима сасвим довољно колико имају. Ја сам од оних којима је увек ДОВОЉНО колико год мало, или опет много, то било. Опет сам наставио да пишем и скренуо сам са пута, не знам ни где сам кренуо, то вероватно значи да нисам ни скренуо јер не могу скренути са пута ако не знам где сам кренуо.

Тако, имам другарицу, сматрам је за ПРИЈАТЕЉА, једног, јединог, правог. Већ сам писао по мало о њој. Стварно је величанствена, или можда не, не знам, мени је ДОВОЉНО... Све то лепо иде, дружимо се лепо, на све могуће начине и тако ме пита једно вече како да искључи чет на фејсу. Ја јој покажем и бум. Прошло је 5 дана, нит сам је видео, нит смо се дописивали на фејсу ни ништа. Случајност или можда не... а имам толико тога да јој кажем.

Вероватно сам вас сморио до сада.... е и то ме заболе. Мој ум је вероватно болестан, али мени је добро овако. Луд сам на свој начин, ненормалан, али сам опет неким људима сасвим добар овакав какав сам... или можда нисам.

94. сам годиште, заљубио сам се у девојку која је 98. (у јее види каква је пи**а ова из обданишта). Слатка је девојка, чак је и згодна за своје године, згоднија је од пола девојака из мог разреда. Она се мота око мене, не знам шта да радим. Има ту мени нешто "сумњиво" са њене стране, ал опет не знам шта да радим. Ломи се у мени. Сад кад погледам(о) 4 године је велика разлика, али за пар година та разлика се вероватно неће ни приметити (мој тата је старији од моје маме 5 година, ко их пита 😃).

Јебена ситуација, или можда не. Знам шта ће другови да кажу - педофил, а они дркају и на млађе -.- Реално, заболе ме шта други кажу, или можда не. Постао сам компликован сам себи, моје размишљање је мени самом постало нејасно. Не знам куда ћу и шта ћу да радим. Налазим се у много зајебаном кружном току и не знам да изађем из њега.

Реално, људи су стока. Мрзим све око себе, или не, не знам, понекад их стварно мрзим. Понекад пожелим да сам сам, негде где ме нико неће наћи, негде где ћу наћи свој мир. Повремено нађем свој мир и на ерепу, али није то то - препун је Срба - много тешких људи. Како год окренеш, боље да има људи него да их нема. Могу некад стварно да затребају, зајебано је ако си сам, ал опет зајебано је и кад имаш доста људи око себе.

Живот је кружни ток, или можда не. Све се своди на то да ме и даље заболе, или можда не. Како ствари стоје мој мозак ће још више да оде у к***ц када изађем из овог кружног тока и налетим на други...