НЕ ОДУСТАЈ!!!

Day 961, 04:08 • Published in Serbia Philippines • by Nuclear Mrle1982


Пре много година, један од мојих најбољих РЛ другара је међу првима у мом друштву добио компијутер. Одлазио сам код њега да се играмо и логично, пошто је он по цео дан блејао за истим побеђивао ме је у свим играма. Био сам бас нерасположен, питао сам се да ли сам неспособан кад ме сваки пут победи, кад зна толико фора, а ја два потеза. После неког времена, добио сам и ја комп и почео да цепам игрице. Више није могао тако лако да ме добије.

Када сам први пут играо Сони, ПЕС тачније, био сам поприлично неповезан, што би се рекло, гузио ме је ко је хтео. Како мрзим да губим, као сваки нормалан човек, играо сам, мењао тактике... сада могу рећи да сам поприлично добар...

Знам да сам дао два глупа примера, али то је оно што се сада дешава. Све нас нервира што не можемо да се снађемо у фирмама, вероватно ће настати распад система у првим борбама, али не сумњам да ћемо временом да провалимо све форе. Немојте лако да одустајете, на првој препреци да поклекнете. Потрудите се мало, нека вас излогује 10 пута, нека вас изнервира распоред времена и срећа која никако не може да буде 100. Када сам почео да играм еРеп, одмах сам почео да бијем по непријатељима, спустио велнес, наравно нисам се излечио јер нисам лепо прочитао туторијале и ... кукај, моли, шта ћеш.

Знам да је ово нова, компликованија игра, али, ми смо ону стару прешли, зар не???