Наставак борбе против домаћег окупатора

Day 3,311, 05:51 • Published in Serbia Serbia • by Strahinjic lll
13.12.2016.

Помаже Бог, браћо Срби и сестре Српкиње!

Овај чланак представља својеврстан резиме онога што је одрађено на пољу рушења диктатуре у еСрбији, за време мог последњег председничког мандата. Као што сам већ наводио, приоритет у мом раду претходног месеца је била припрема револуције, а не и само њено подизање, како су многи очекивали, упркос неколико мојих најава да револуције неће бити претходног месеца. Фокусирао сам се на 2 ствари претходног месеца, па ћу о њима укратко и писати, а то су рад на уједињењу демократске опозиције, као и рад на оснивању демократског Војног савета.



- Уједињење демократске опозиције -

Могао бих рећи да је посао на овом пољу урађен поприлично добро. Прво је било потребно раздвојити странке које се заиста залажу за демократију од оних које се за демократију боре само декларативно, а у стварности заправо представљају само продужену руку диктаторског система.

У томе ми је, потпуно неочекивано, помогао тренутни председник СНФ Unavailable 67565, који је, у једном тренутку, отворио кружну поруку састављену од топ 10 странака и представника диктаторског режима, како би се видело да ли постоје неке шансе за компромис. Мој став је био да од тога неће бити ништа, с обзиром да сам знао да диктатори имају став да демократске снаге могу једино да буду под њиховом уздом, никако да буду равноправни партнери који ће компромисима тражити решења најбоља за све.

Тако је и било, ти преговори су врло брзо неуспешно окончани али се у њима открио један нови моменат, а то је да су странке Само Србија и Навијачи одредиле као демократске странке спремне на дискусију са осталим странкама. Убрзо сам зато отворио нову кружну поруку у којој од топ 10 странака није било једино представника УеС која, очигледно, чак ни декларативно не жели да се изјасни као антидиктаторска.



Преговори у оквиру ове страначке кружне поруке су почели сасвим коректно. Недуго после тога, Само Србија ипак одбија да настави са истима, тражећи конкретне предлоге за сарадњу о којима би дала свој суд, иако им је, као и свима осталима, речено да се ова порука отвара управо због тога како бисмо сви заједно донели одређене заједничке ставове, а не како би се било коме исти наметали или тражило одобрење за исте. Такође, из поруке испада и странка Заједно, чији председник није одговорио ни на једну једину поруку од почетка дискусије, чак и у оквиру оне кружне поруке са диктаторима.

Тако се дошло до ситуације где су у преговорима остале следеће странке: СНФ, АП, СНУ, СПЛ, НСС, СНО и СРС. Преговори су се развијали добро и, упркос одређеним размимоилажењима, конструктивним предлозима смо успевали да дођемо до разних компромиса. Готово да смо успели да направимо конкретан договор (по коме би Терориста из НСС био председник државе, а Влада састављена од осталих странака). До колапса долази када нас Терориста обавештава да ГО НСС није прихватио сарадњу са осталима, што је, у најмању руку чудно, јер се поставља онда питање због чега је НСС уопште улазила у целу дискусију са осталима. По обавештењу од стране Терористе, из приче се повлаче и СНФ и СНУ.



На крају ће се испоставити да су СНФ и СНУ, уз УеС, подржале продиктаторског кандидата Само Србије, највероватнији мулти налог некадашњег продиктаторског председника државе Милана Мајданпека (за оне који не знају, налог Шериф Јовановић је водила жена Милана Мајданпека, док није престала да игра). На тај начин је, уз поново много контроверзи на сам дан гласања и скидања мулти гласова после провере админа, диктаторска екипа себи обезбедила председничко место после месец дана паузе. Доказ да су СНФ и СНУ искоришћени као гласачка машинерија у корист диктаторске екипе представља састав Владе који је представила Само Србија, у коме све кључне позиције држе људи из диктаторског режима.

Са друге стране, странке АП, СПЛ, СНО и СРС су остале доследне искреној борби против диктатуре, Шојгу је као заједнички кандидат изнела конкретан програм рада у случају победе и одрађене револуције и, на том програму, базираће се и даља сарадња наведених странака. Ове странке представљају сасвим солидну политичку основу за борбу против диктатуре и надам се да ће подршка истима расти из месеца у месец, нарочито због тога што су странке сарадњу базирале на конкретној програмској сарадњи, невезаној директно за процес укидања диктатуре.



- Демократски Војни савет -

У мом мандату, основан је и демократски Војни савет кога сачињавају следеће јединице: Ајкуле, Терористи, Кука и Мотика, Безимени, Краљева Гарда и Црвене Беретке. Подршку антидиктаторској борби, али без учешћа у Војном савету, даје још 5-6 јединица које тренутно нећу наводити јер постоје настојања ВС да исте ипак уврсти у свој састав у наредном периоду.

Јасно је да овај ВС по снази није ни приближно јак као диктаторски ВС. Ипак, представља основу за даљу надоградњу. Ако се узме у обзир чињеница да диктатуру оптерећује детерминација која свакодневно расте, од тренутка увођења диктатуре, ово представља и више него довољно добру основу за почетак константне систематске борбе против домаћих окупатора оличених у тренутној диктатури.

Све је више јединица које постају изразито незадовољне диктаторским режимом, па тако имамо и јединице које су тражиле приступ диктаторском ВС, а онда одлуку временом мењале и придружиле се демократском ВС.

Демократски ВС има свој Статут који служи као одредница у организацији савета и који омогућује даље јачање, како у војном, тако и финансијском и логистичком смислу. Моје учешће у раду истог је завршено престанком мог мандата као председника, али ВС и после тога наставља са својим функционисањем, по правилима које је сам одредио.



Укратко, после новембра, имамо формирану и политичку и војну основу за системску борбу против диктатуре. То је јако битна ствар јер се досадашња борба против исте одвијала импровизацијом, од месеца до месеца. Сада су постављени темељи организаваној борби која ће се све више развијати из дана у дан, до коначне победе.

До даљих обавештења...
С поштовањем,
Страхињић III