Председнички извештај

Day 3,284, 04:20 Published in Serbia Serbia by Strahinjic lll
16.11.2016.

Помаже Бог, браћо Срби и сестре Српкиње!

Извињавам се што вам се обраћам тек сада, 10 дана од како сам изабран на позицију председника државе, што му дође готово трећина мандата. Ипак, немам обичај да пишем чланке чисто захваљивања ради, али ето, овом приликом ћу се свакако захвалити свима који су изашли на претходне изборе и који су гласали, било за мене, било за моје противнике.

Протекло је сасвим довољно времена од кад сам изабран и издешавало се релативно доста тога, па ћу вам у наредним редовима исписати оно што се издешавало, а везано је у за моја предизборна обећања.



- Уједињење опозиције -

Како ствари стоје, на ово ћемо морати још да чекамо, ако уопште и сачекамо. Ја сам још пре избора говорио како ме подржала већина диктаторске опозиције али да та подршка не значи и коалицију странака које су ме подржале.

Између СНФ и АП, са једне стране, и СПЛ и СНО са друге стране, и даље постоје непремостиве разлике, због којих ове странке не могу да сарађују. Ја ту не могу ништа да урадим, њихови међуљудски односи су такви да они не могу једни са другима и, уколико причамо о било каквом уједињењу опозиције, прво ће ове 4 странке морати да испеглају све своје проблеме, а тек онда заједнички радити на рушењу диктатуре.



- Демократски војни савет -

Овде ствари стоје мало боље него по питању уједињења опозиције, али, за сада делује, само мало боље. Формиран је костур војног савета и ускоро би требало да почне са радом.

Чињеница је да ће овај ВС бити далеко мање снаге од диктаторског и чињеница је да, и међу јединицама које се противе диктаторском режиму, постоји неслога. Такође, велики је и анимозитет према одређеним политичким странкама које би, по логици ствари, требало војним операцијама да врате на власт. Не чуди онда инертност у било каквој организацији поводом скидања диктатуре, као ни мањак жеље да се прикључи некој врсти организације покренутој од стране другог.

Ипак, чињеница је и да ће постојати одређена војна организација која ће се систематски борити против диктатуре. Она ће, својим трудом и активним радом, напредовањем у стратешкој и логистичкој организацији, моћи да привуче нове присталице и сараднике и, као таква, у одређеном периоду може постати озбиљна претња диктаторском режиму.



- Мађарски напад на Румунију -

Ово је нешто што нема везе са мојим предизборним обећањима, али је дефинитивно нешто што се мора прокоментарисати. Не знам колико времена уназад пишем и борим се против седења на две или више столица у дипломатији. Управо је покушај агресије Мађарске на Румунију последњи пример шта се дешава када се неком претерано дуго дозволи да седи на две столице.

Ова тема заслужује засебан чланак и надам се да ћу моћи да јој посветим довољно времена за који дан, али укратко, било је јасно као дан да су Мађари ти који никад неће пристати на било какав вид савезништва или сарадње са Румунијом. Са друге стране, постало је јасно и да се Румунија годинама показала као више него поуздан и добар савезник и да Србија неће одбацити исту због Мађарске, која је сама себе довела у ситуацију да буде стављена испод нивоа који имају Србија и Румунија, изласком из заједничког савеза.

Питање напада Мађарске на Румунију је било питање дана али је српска власт месецима, па и годинама немо посматрала ситуацију. Јасно је да су године јако дуг период у еРепублику али јасно је и да далековидости никад није на одмет. И раније је било појединаца, како и сада неки покушавају да представе мађарског председника, који су желели рат са Румунима. Разлика је што овог пута председник има подршку конгреса и, како се по коментарима може видети, они сада неће одустати од рата са Румунима, по цену да буду обрисани са мапе. Склопили су нове МПП са државама које су непријатељски настројене према Србији и чини се да ће СерХун престати да постоји после свега.

Не кривим само садашњу власт за ово што се десило, за ово су криве све досадашње власти које су толерисале Мађарску неутралност. Ранија дипломатска акција је била неопходна, али су се сви плашили потенцијалног раскида СерХуна који је, изгледа, у сваком случају био неминован. Питање је да ли се ова ситуација може испеглати, верујем да би Србија била спремна на такав потез, али је питање како ће и Мађарска и Румунија после овога наставити са својим деловањем.



- Резиме -

Пут до демократије је јако дугачак. Нема сврхе сада укидати диктатуру, која сада има устаљен систем организације, само зато да би неко други дошао на власт. Диктатуру треба скинути онда када опозиционе структуре буду спремне да власт преузму на прави начин и покажу да су исте достојни. Тренутно то није случај.

Као што сам навео, странке нису спремне на јединство и прво ће се на том пољу видети бесмисао укидања диктатуре у овом моменту. Затим, војна сила којом располажу антидиктаторске јединице је драстично мања од диктаторске. Потребно је време како би се те јединице на прави начин припремиле, не само за револуцију, већ и за даље одбране од нових пучева.

Можда неком та борба делује смешно и нереално, ипак од ње се не сме одустати. Игра се мења и временом се може много тога остварити. Ако неком не досади у међувремену...

С поштовањем,
Председник еСрбије
Страхињић III