Новембарска председничка кандидатура

Day 3,272, 00:39 Published in Serbia Serbia by Strahinjic lll
4.11.2016.

Помаже Бог, браћо Срби и сестре Српкиње!

Нисам имао намеру да се и овога месеца кандидујем за председника али се ситуација тако развијала да је до ове кандидатуре ипак дошло. Ко зна колико пута сам говорио о томе како је, за било коју комплексну акцију, потребно остваривање континуитета у раду. Свргавање овакве насилничке диктатуре, каква је данас на снази, свакако јесте више него комплексан посао.

При том, не мислим само на организацију револуције. После месец и по дана, до два месеца, детерминација толико нарасте да је диктаторима готово немогуће да бране револуцију. Дакле, једино цимање је скупљање тих милион валуте потребних за покретање револуције. Ипак, оно што је далеко битније од самог ослободилачког рата јесте шта после њега?

Нема никакве поенте укидати диктатуру ако демократски тим нема већину у конгресу јер би наишли на саботаже од стране диктаторских марионета у Само Србији и Навијачима, политичким испоставама данашњих "војних" владалаца. Мада бих лично, чак и у тим условима, повратио демократију јер бих волео да видим састав Владе коју би формирао председник из редова СС/НСС. Мислим да би то био више него адекватан доказ спреге између диктатора и поменутих странака, коју и дан данас појединци оповргавају иако је свима више него очигледна та повезаност.

Даље, претпоставимо да продемократске странке (како ово глупо звучи, исто толико глупо као и продиктаторске странке) освоје већину у конгресу, а затим узму и председничке изборе. У таквој ситуацији, не би имало сврхе укидати диктатуру ако демократска већина не би имала Владу која ће на најбољи могући начин одговорити свим изазовима који би се пред њу поставили.



Управо је тај мањак квалитетног кадра, бар према мом мишљењу, главни проблем у демократској опозицији за преузимање власти. Ако преузмемо власт, ми морамо да водимо државу боље и поштеније него што су то радили диктатори. А то нећемо моћи са 3 и по активна човека.

Такође, како би се диктатура рушила системски, а не импровизацијом, у зависности од тога колико је ко активан у опозицији, мора постојати јединство целе опозиције поводом овог питања. То данас није случај.

Имамо, са једне стране, СПЛ-СНО-СРС коалицију, која већ неколико месеци узастопно сарађује на свим нивоима. Са друге стране, имамо СНФ-АП, са којима првонаведена коалиција мора да почне да сарађује, без обзира на бројне несугласице из прошлости које и дан данас вуку репове. Једноставно, све личне размирице и анимозитети морају да се оставе по страни када је виши циљ у питању и када тај циљ представља општи интерес. Ипак, ових 5 странака до данас није успело да се договори о конкретној сарадњи, иако је дискусија покренута и разговори се свакодневно одвијају.

На крају, са треће стране, имамо СНУ. Екипу која је потекла од продиктаторске странке, Само Србије, али која се, бар на речима, залаже за укидање диктатуре. Остаје да се види када ће та странка покренути конкретно неки потез који би на делу показао да се они залажу за успостављање демократије. За сада, делују као "тројански коњ" убачен у топ 5 од стране диктаторске екипе. Поготово ако се узме у обзир да поједини чланови на високим позицијама у тој странци и даље врше улоге у диктаторској Влади, односно МОС.



Овакав увод је био неопходан како бих објаснио на чему ћу радити после председничких избора који се одржавају сутра, 5. новембра.

Прва ствар ће бити рад на уједињавању целокупне опозиције. Мислим да је сарадња са СНУ за сада далеко, тако да ће приоритет бити успостављање сарадње између СПЛ-СНО-СРС и СНФ-АП. Ово дефинитивно неће бити сарадња из љубави, али ће она бити неопходна уколико обе стране искрено желе да сруше актуелни систем. Јасно је да ће сви имати неке своје услове, да нико од наведених странака неће по сваку цену пристати на ту сарадњу, али све стране морају бити свесне да свака разједнињеност опозиције иде у прилог једино диктаторима, и никоме другом. Само од нас зависи колико брзо ћемо се ослободити окупатора, и ни од кога другог. Што се тиче СНУ, ја сам спреман за разговоре и са том странком, међутим, они за сада одбијају било какву могућност сарадње са осталим странкама из опозиције, па ћемо на ту дискусију морати да сачекамо још неко време, очигледно.

Иначе, ова сарадња, коју желим да успоставим, би требало да доведе до тога да се константно проналазе активни, вредни и поштени људи, који би преузимали власт у своје руке када диктатуре падне. Такође, редовна дискусија ће помоћи у томе да се брже и јасније искристалишу циљеви којим бисмо стремили у случају ддемократске владавине.

Друга ствар на којој ћу радити је оснивање демократског Војног савета. О томе сам већ причао у претходних месец дана, али од приче се није много макло. Ипак, разговори на ту тему постоје, план рада и циљеви оваквог Војног савета, као и састав истог, се осмишљају и мислим да је питање дана када ће ова прича заживети и у пракси.

Трећа ствар је прављење система константног финансирања демократских снага чиме би се направио буџет за укидање диктатуре. Јасно је да продемократска опозиција нема ту количину штете којом располаже диктаторски тим, али штету доноси и новац, доноси је ЦО, тако да је неопходно да демократе направе антидиктаторски фонд како би се јаче и ефикасније борили против окупатора. Лично, не видим проблем у томе да се државни новац користи у борби против окупатора, без обзира да ли он потиче из Србије или иностранства. Ипак, како бисмо избегли било какав могућ аргумент диктатора против нас, сматрам да би било боље против њих се борити новцем скупљеним од приватних средстава.



Отприлике би то било то. Као што видите, за разлику од претходне кандидатуре, нисам програм рада поделио по министарствима. Нити сам причао о Влади из сенке. И даље сматрам да су то неопходне ствари, међутим, да бисмо дошли до њих, прво морамо да испунимо предуслове о којима сам говорио у претходним пасусима - уједињење опозиције и оснивање Војног савета.

Тако да овог пута имам реалније циљеве, засноване на реалној ситуацији на терену. Оно што је разлика у односу на претходни месец јесте то што ћу, победио или не победио, ја свакако наставити да радим на остваривању ове три тачке које сам навео у кандидатури. Ипак, све вас позивам да ми дате сутра глас, с обзиром да би било лепо победити диктаторе након доказаног мултијања на претходним председничким изборима, као и приликом борбе за топ 5 непосредно пред конгресне изборе. Такође, јасно је да свака демократски извојевана победа значи већи притисак на диктаторе и да им сужава простор у раду, с обзиром да у случају успешне револуције не би имали свог полтрона на месту председника.



За крај, осврнуо бих се на подршку странака коју сам добио. Као што сам рекао, одређени разговори између 5 продемократских странака (СНФ, АП, СПЛ, СНО и СРС) су започети непосредно након претходних избора. Ипак, нисмо се усагласили око свих ствари до дан пред изборе. Зато сам одлучио да се кандидујем и да им затражим свима подршку, па ко подржи - подржи. Без љутње са моје стране и ако неко не би подржао јер, као што већ рекох, победио или не, радићемо на остваривању циљева наведених у овом тексту.

Хвала онима који су ме подржали, хвала и онима који нису. У сваком случају, све ће нас очекивати мукотрпан и тежак посао у наредним данима, а ја вас још једном позивам да гласате за мене на председничким изборима, како бисмо наставили са интензивном борбом против окупатора.

С поштовањем,
Страхињић III