Stara, dobra vremena - novo tumačenje

Day 2,943, 00:11 • Published in Serbia Serbia • by GradjaninXY
Napomena
Nisam od onih koji kažu da ništa novo nije dobro.
Nisam od onih koji žale za neka stara vremena.
Nisam nacionalista.
Ovo su samo činjenice! Da se ne zaborave.
Ovo nije tekst iz neke knjige istorije. Ovo je ono što sam video ili sad gledam.
Sarkastično, nostalgično, humorističko... Odlučite sami.



Svakog jutra, prosečan Srbin, u demode kineskoj garderobi, ispija brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko pecivo, vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama i stigne na posao u austrijsku firmu.

Odmah uključuje japanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku počne da obavlja radne obaveze.

A kad se vrati sa posla negde u kasnim večernjim časovima, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije času portugalskog vina, upali južnokorejski televizor i uživa u latinoameričkim sapunicama, dok ga greje ruski gas.

Eto, zato volim Srbiju i sve domaće!

Medutim, to gore mi se nije dopalo.
Tako je u bilo kojoj koloniji, od Afrike do Zanzibara. Robovi su svugde isti, samo se gazde razlikuju.

Medutim, nije uvek bilo tako u Srbiji, a i šire.

U stara Dobra Vremena bilo je ovako:

Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodili Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celome svetu), ispija čuvenu Centropromovu kafu, seda u domaći auto, koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivše Jugoslavije, kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odštetom ili parama koje su nemački turisti ostavili na Jadranskoj obali, ili od nekog Titovog bespovratnog kredita, kojim nas je svet u to vreme obasipao. I posle par minuta stigne na posao u Državnu firmu, gde je bio bog i batina, odnosno Radnik Samoupravljač.

Odmah se uhvati za Iskrin Telefon i na SRPSKOM jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Prištinu. Ne treba mu nista osim Srpskog jezika da bi ga ceo svet razumeo!

A kad se vrati sa posla, najkasnije u 2 popodne, opere ruke Merima sapunom iz Kruševca, otvori Domaći frizider, izvadi iz njega ne konzerviranu hranu, kao ovi robovi danas, vec Njeguški pršut, Homoljski sirac i domaće čvarke, nalije čašu dobrog Vršačkog vina, upali EI Niš televizor i uživa u Domaćim TV Programima (bez parova, brata, farme...), dok ga greje Spokojnost i Bezbrižnost!

Eto, zato volim Stara Dobra vremena!