Secanja...

Day 1,636, 02:55 • Published in Serbia Serbia • by Vudstok

Sinoc smo vodili rat sa drugim parkom. Oko osam smo se razisli, poceli nam "Neki novi klinci" kasnije nisu svi mogli napolje.
Neka zena nas pita da li smo sestre. Jeste, licimo, boja kose, ociju..
Nismo, ali smo k'o iz topa rekle da jesmo.
Zapalila sam zbunje, ne znam gde mi pamet bila da palim vatru tu.
Jurimo do Cikice, u nadi da nije zatvorio vodu.
Nisu vredeli bokali, izgorelo je.
Danas nista od kosarke, matorci su zauzeli teren.
Sinoc smo doveli neke kucice u park, izvukli ih iz neke rupe, avlianeri.
Dembeli, imaju gliste.
Dogovorili smo se da im danas pravimo kucicu tu u nasoj basti.
Nikola zmuri, ostalo je jos Aniku da pronadje.
Eno je kod zive ograde, govorimo Nikoli da se malo udalji od kucice inace ce ponovo da broji.
Brza je nama sta...
PU! Spas za sve nas.
Tacno je 10 sati, nasli smo se tu kod klupica. Idemo na bazene.
Na samom ulazu naravno okliznula sam se, tresnula, sve sam stepenice overila.
Otvaranje sezone...
Danas smo "pobegle" sa treninga, pricah joj o blamu.
Odgovarala sam biologiju i umesto organizam rekla sam orgazam.
Od smejanja umazala se s'onom nutelom, prase jedno.
Jaoj napokon su mi dopustili da se spustim od uvale.
Ne moras ni da plivas, Drina te nosi.
Trkamo se, ja sa onom ponikom sa sve Jovanom na korpi a Miki na brzincu.
Padosmo, kolena, laktovi... Sve oguljeno
Eno je baba, u letnjoj kuhinji, guli krompire.
Posto jedino sto volim njeno da jedem jesu krompirici.
Danas smo prvi put isli na DIF, ono je strasno. Dok se popnes smuci ti se zivot. Uvece smo otisli u drugi park, posto je kod nas onaj idiot posuo piljevinu.
Spustasmo se sa onim ruckama od gajbe, to se isece, sta god.
Pa onda jedno na jednu nogu, drugo na drugu. Silna padanja dok se ne uvezbas, al' bilo lepo.
Bilo je prelepo... Osmeh je na licu od samoh prisecanja ovih momenata iz detinjstva. Doduse ja sam jos uvek dete, tj svi smo mi necija deca.
Vratila bi se vrlo rado u te dane, kad mi je najveci problem bio kad je neko u kazni. Pa moram da cimam kevu da zove njihovu kevu da ih pusti napolje 😃
Ne znam ni ja sto pisem ovo 😃
Al' znam da bi mogla danima i nikad mi ne bi dosadilo.
I jedna pesmica davno, davno, davno, napisana...
Kad su isekli jednog jablana tu ispred moje zgrade.



Ispred moje zgrade u jutra rana,
u nebo gleda tri jablana.
Suncu se raduju i ptice vole,
snegu i vetru uvek odole.
Svakoga jutra s'njihovih grana,
Poleti jato vragolana.
Danju se sele, nocu se vrate
u njihove skute da ih prihvate.
Na jednom od njih i sada pise
Ana i Milovan se ne vole vise.
A onda svane i to tuzno jutro
poce i nebo da place,
tada dodjose ljudi i svojom rukom
Ugasise zivot jenog jablana.