Join the new world

"Марш на Дрину"
У бој, крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер нек види бој
А река Дрина славу храброст
И јуначку руку оца, сина.

Пој, пој Дрино, водо хладна ти
Памти, причај кад су падали
Памти храбри строј
Који је пун огња, силне снаге
Протерао туђина са реке наше драге.

Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев'о се бој
Крај хладне воде
Крв је текла, крв се лила
Дрином због слободе.

"Тамо далеко"
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је љубав моја.
Тамо је село моје, тамо је љубав моја.
О зар је морала доћ', та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш'о у крвави бој.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
и опет весело кличем, живела Србија!
и опет весело кличем, живела Србија!



Tромо се време вуче
И ничег новог нема
Данас све је ко јуче
Сутра се исто спрема.

И место да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама окови звече.

Сваки дан исти је живот
Погажен,згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот –
Па то је за мене смрт.

Ал право је рекао пре
Жерајић соко сиви:
“Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи!”
Gavrilo Princip

"Низамски растанак"

Скупите се сви, добри другови
нека труба док не падне мрак, свира растанак.
Последњу нашу песму војничку
запевајмо сложно сви нек' се све ори.
Па за оне прошле дане, нек' ти нека суза кане
па зар нисмо били ми, добри другови.
Ко да жали ноћи, ко да жали дане
растанак се спрема а времена нема
ој, друже мој.
Још у срцу мом као тешки звон
одјекује тужне трубе глас, кроз тај гарнизон.
Последњи, тужни поздрав војнички
запевајмо сложно сви нек' се све ори.
Нека свака цура чује шта јој војник поручује
сад кад служба престаје, кад се растаје.
Лудо живим сада, чудна туга влада
успомена давна из војничких дана,
ој, друже мој.


"Војниково писмо"

Ево ти писмо шаљем.
У крвав одлазим бој.
Ако се више не вратим,
Сачувај писмо то.
Ко ли ће за мном тужит,
Ко ли ће сузе лит?
Ко ли ће на мом гробу,
Бео цвет посадит?
Мајка ће за мном тужит,
Сестра ће сузе лит,
А моја мила драга
Бео цвет посадит.
Посади белу ружу
На врху гроба мог,
Можда реч прозори,
Тако је рек'о Бог.