Osvesti se eSrbijo :P

Day 915, 13:17 • Published in Serbia Serbia • by Aleksandar Lightbringer

Prethodni članak nije duže poživeo da bi ga svi videli, u ovom delu dajem i prethodni i nastavak na njega.

Note to Admins and Moderators :

- This article is game related, all countries, eNationalities and teritories mentioned in it are eReal and are in eRepublik world.This article speaks of situation in eSerbia and about the current goverment. I will be reported so, please read it first and then if there is any reason - ban, restore my faith in justice. Love ya 🙂


The article:



Nekako u zadnje vreme, ne pišem... Jednostavno ne piše mi se, ne znam kako, ne znam ni zašto. Izdogađalo mi se dosta toga, i za razliku od svega do sada, dosta toga lepog. Srećan sam kao mladi majmun kad prvi put krene kroz džunglu (<---evo ideje za prozivku) i trenutno ne može ništa da me zaustavi. Završim ti ja tako sinoć one radnje standardne, work train i posle ono fight x 5 pa heal i sve lepo. Odem da spavam posle kad ono međutim, ne lezi vraže usnim ti neki san, odvratan, mračan, beše u njemu ispoljen strah od gubitka onoga što najviše volim. Probudim se onako kad je bilo najgore, standardna noćna mora... I sve to lepo prođe opet ja zaspim i opet san... Nije nešto bilo ročno, obično ne sanjam, ne sanjam skoro nikada, u zadnje vreme češće ali opet, kad imaš noćnu moru obično posle ništa ne sanjaš. elem...



Zadimljen gradski trg, vreva i strka, svi su nešto užurbani, svi nekuda jure.

Neki klinac ide kroz masu i uzvikuje: Kina je naša, živeo Ljaoning! Živeo IGD! Ljudi oko njega se sklanjaju, neko ga i pogleda popreko ali ništa više od toga, on nastavlja svoje guranje kroz gomilu znojavih i prljavih ljudi i uzvikivanje te 2 parole. Prilazim bliže trgu, na nekom provizornom platou stoji čovek, izranavljen i napola mrtav, neki patriota, videh to po ćirilici :

-Опет Љаонинг... ДОКЛЕ? Само кажу сели се, не питај, сагни главу и гурај кроз виртуални зид, тако су рекли они од горе... Сморена варош, пренасељена и још се попуњава док извикујем ове редове, само ми није јасно чему. Прашина, људи који канде од зноја накупљеног кроз ове тешке дане борбе за нас и наше савезнике.

Не личимо на наш аватар, издали смо га, ми нисмо стуб Феникса, ми не смемо бити под тим грбом, јер Феникс није Кукавица. Феникс када га нападну, залепрша својим ватреним крилима, пусти из грла писак који скамени непријатеље и креће да жари и пали, наш непријатељ је дрво јаворово, мислим да није жалосно било би смешно... Велика еСрбија, јака земља, моћна, најјача, СВЕГА! А уствари миш... Најбоља одбрана у овој игри конкретно, је напад, јер се тиме добија много. Не знам да ли то нико неће да прихвати или схвати, или им је једноставно лакше да се стишају и ћуте али рат покреће еСвет. Уместо да нападамо...

Ali reči se gube u uzvicima policije, koja dolazi u zelenim uniformama, i odvodi ga, usput mu razbiše usta i pocepaše dronjak košulje koju je nosio na leđima. Zadovoljni šef policije se šepuri među građanima koji se posle par sekundi vraćaju svom guranju, kao da se ništa nije dogodilo. On je zadovoljan, ovi odozgo su zadovoljni, zadnje bundžije umiru. Živela oligarhija! Ista ekipa samo druge uloge, ajmo ajmo navali narode, mi smo kao mrak, homogeni smo i asimiliramo one koji neće da sami uđu kod nas, u naš divni dvorac strave.



Smeten ovim slikama videvši mehanizam u punom sjaju pokušavam da zatupim mozak... Dolazim do trafike i trazim pljuge, reče mi da je to 145 rsd. Izgladnela mlada prodavačica me pogleda očima punim nade jer sam joj delovao kao rasipnik samim činom kupovine takve dragocenosti. Pogledah je tužno, mogla je biti možda 18. ili 19. level, a na sebi je osetila sve što je moglo da snađe jednu eBebu u eSrbiji... Dadoh joj 5 golda i 145 rsd, i zamolih je da se odseli odavde što dalje, ova zemlja umire... Glad, vladala je ovde. Žure, jure, trče, znoje se, a sve zarad nekog višeg cilja ucrtanog u glavi nekoga ko ima... Oni nemaju, ali to ih ne dotiče, asimilovani su, mozak je u kvaru, nema slobode razmišljanja, nema slobode govora.Idu ka svom cilju, kao jaganjci na klanje.

To smo nekada zvali topovsko meso, danas to zovemo cigle.Topovsko meso mora da ima bar malo mozga, cigle ga nemaju uopšte.One stoje. To im je zadatak i blagoslovene su nedostatkom dela za razmišljanje.


Zombiji, gomile njih su tavorile u Beogradskoj regiji, aktivni toliko da odrade work i train, i bez dovoljno inteligencije da idu dalje, da se presele i da glume ciglu u LK samo su tako, tumarali... Morao sam pobeci iz LK toliko štroke na 1 mestu me je sablaznilo, oguglao sam na sve, ali posle pada Sind-a više ništa nije bilo isto... Meptab je otišao iz eSrbije i počeo da piše pisma, ostali novinari vredni pomena su se povukli, priučeni delima modova koji su radili punom parom, i nisu izdavali ništa, medijska scena se sada drži na nekim novim roglićima i starim i proverenim mikicama i lipecima, dakle imaš 2 izbora, ili da čitaš propagandu, ili EPP 🙂 Odabrao sam ni jedno. Pozdrav eSrbijo, drago mi je da smo se družili, odoh malo u Peru, ili negde na neko treće mesto samo da se više ne gledamo. Tražio sam slobodu štampe dobio sam ban, tražio sam udruženje novinara, dobio sam stevicu silnog da ga organizuje.Uživajte Titani, vi koji vladate, ali jedno zadržite u mislima, ničija ne gori do zore... Porušiće eSrbiju oteće vam dražesni LK, nestaćete kao figure koje drže konce u rukama, a onda, nemojte tražiti pomoć od onih koje ismejaste i poniziste 🙂

Sivilo, nespokoj, tama, vakuum, zlo. Pet reči koje nas opisuju u totalu. Pogledaj se eSrbijo, ogledala nisu skupa, pogledaj u svoju utrobu vidi šta gajiš unutra, a ja odoh dalje, veliki je ovaj eSvet, valjda ću naći za sebe i svoju najmiliju neko toplije mesto pod suncem, bez stakla koje se zariva u zenice onih kojima su oči otvorene...



PS Otićiću na Filipine, imaju dobru radžu 🙂


So long...

Aleksandar