Join the new world

Neki dan čujem zvono na vratima, kad sam otvorio, vidim muškarca i ženu. Muškarac mi se odmah predstavio kao Đuro, a žena kao Marija.
Nisam se ni snašao, kad Đuro odmah s vrata reče: “Zdravo, došli smo po tebe da te povedemo da poljubiš Hrkljuša u dupe.”
Ja, misleći da možda ne čuh dobro, rekoh: “Izvinjavam se, nisam baš najbolje razumeo? Kakav Hrkljuš? O čemu pričate?”
Đuro će opet: “Došli smo po tebe da ideš i poljubiš Hrkljuša u dupe, ako ga poljubiš dobićeš milion eura, a ako ne – gadno ćeš proći. Biće ti - žžžk!”
Ja mu onda rekoh: “Šta je to, da se to ovdje možda ne radi o nekoj uceni”?
Đuro odgovara: “Hrkljuš je u stvari jedan milijarder filantrop. On je napravio ovaj grad. Ovo je njegov grad. On može da radi šta hoće, on te voli i želi ti dati milion eura, ali ne može dok ga ne poljubiš u dupe.”
Na to mu ja uzvratih: “Pa, to stvarno nema nikakvog smisla. Zašto ja, zašto meni…?!?”
Marija će onda: “A ko si to ti da dovodiš u pitanje Hrkljušove darove, haa? Jel’ ti to nećeš milion eura?!? Oš’ da kažeš da to nije vredno jednog malog poljupca u dupe?!?”
Ja: “Pa dobro, može biti, nije da ne može. A jel’ to sve po propisu…mislim…zakonito?”
Đuro: “Ma kako da nije, hajde odmah sa nama - da poljubiš Hrkljuša u dupe.”
Ja: “A jel’ vi to često ljubite njega u dupe?”
Marija: “Naravno, celo vreme.”
Ja: “Pa, jeste li dobili milion maraka?”
Đuro: “Ma nismo još, - ali dobićemo. U stvari, ne možeš da dobiješ pare sve dok ne napustiš grad.”

Ja: “Pa dobro, šta onda čekate, što sada ne napustite grad?”
Marija: “Ne možeš otići dok Hrkljuš ne kaže, inače, nema love.”
Ja: “Pa dobro, znate li vi ikoga ko je poljubio Hrkljuša u dupe, napustio grad i dobio pare?”
Đuro: “Moja ga je majka ljubila godinama, napustila je grad,
- i siguran sam da je dobila pare.”
Ja: “Nije valjda da nisi od tada nikako pričao s njom?!”
Đuro: “Pa naravno da nisam, Hrkljuš ne dozvoljava.”

Ja: “Pa dobro, kako onda znate da će vam vam on dati pare, kad još nikada niste vidjeli nekoga ko je dobio pare od njega?”
Marija: “Pa, on ti da nešto malo avansa, pre nego što napustiš grad. Možda dobiješ nešto na lotu, nađeš kakvu novčanicu na ulici ili dobiješ platu.”

Ja: “Pa kakve to ima veze sa Hrkljušom?”
Đuro: “Hrkljuš ima jake veze u ovom gradu.”
Ja: “Ja se izvinjavam, - ali meni sve ovo liči na najobičniju prevaru.”
Đuro: “U pitanju je milion eura, a ti nije valjda da nećeš nimalo da rizikuješ?! I nemoj zaboraviti, gadno ćeš proći ako ga ne budeš ljubio u dupe. Može da ti bude – žžk!”
Ja: “Pa, kad bih mogao da vidim tog Hrkljuša i lično porazgovaram sa njim, onda možda…”
Marija: “Niko ne vidi Hrkljuša, niko ne razgovara s Hrkljušom.”

Ja: “Pa, dobro, kako ga onda ljubite u dupe?”
Đuro: “Nekad mu samo otpuhnemo poljubac i pri tom pomislimo na njegovo dupe, a nekad poljubimo Jovana u dupe, pa mu on prosledi poljubac.”
Ja: “Ko je sad Jovan?”
Marija: “Naš poznanik. On nas je učio kako da ljubimo Hrkljuša u dupe.”
Ja: “I vi ste njemu povjerovali kako postoji tamo neki Hrkljuš koji zahtjeva da ga se ljubi u dupe, i kako će vas on dobro nagraditi za to?!?”

Đuro: "Oh ne! Jovan ima PISMO u kome Hrkljuš objašnjava celu stvar. Evo, i mi imamo jednu kopiju, pogledaj sam, pa se uvjeri:”

PISMO

1) Poljubi Hrkljuša u dupe – i dobićeš milion eura kad izadješ iz grada.
2) Koristi alkohol umereno.
3) Udri one koji ne misle kao ti.
4) Jedi pravilno.
5) Hrkljuš je sve ovo lično diktirao.
6) Mesec je napravljen od mladog sira.
7) Sve što Hrkljuš kaže – istina je.
😎 Operi ruke kad izađeš iz WC-a.
9) Ne koristi alkohol.
10) Jedi ćevape u lepinji, ali - bez luka.
11) Ljubi Hrkljuša u dupe, inače ćeš gadno da prođeš.

Ja: "Hm, ovo mora da je Jovanov papir."
Marija: "Hrkljuš nije ni imao papira."
Ja: "Imam neki utisak da ako bi provjerili, ispostavilo bi se da je i ovaj rukopis Jovanov."
Đuro: "Pa naravno da jeste, Hrkljuš je to, u stvari, diktirao."
Ja: "Učinilo mi se da ste maloprije rekli da niko ne može da vidi Hrkljuša?"
Marija: "Ne sada, ali nekada davno on je imao običaj da ponekad razgovara sa ljudima."
Ja: "Čini mi se da ste rekli da je on humanista. Kakav je to humanista koji kažnjava ljude samo zato što su drugačiji?"
Marija: "Hrkljušove staze su nama nepoznate ali on je uvijek u pravu."
Ja: "Otkuda vi to znate?"
Marija: "Pa vidi šta kaže pod tačkom 7 – “Sve što Hrkljuš kaže – istina je”. Zar ti ni to nije dovoljno”?!
Ja: "Možda je vaš prijatelj Jovan sve to sam smislio."
Đuro: "Ni slučajno! Jer tačka 5 kaže “Hrkljuš je sve ovo lično diktirao”. Osim toga pod tačkom 2 kaže “koristi alkohol umereno”, a pod tačkom 4 “jedi umereno”, a navod pod tačkom 8 lepo kaže “peri ruke kad izađeš iz WC-a” - pa i malo dete zna da je sve ovo istina, što znači da i sve ostalo mora da bude istina."
Ja: "Ali tačka 9 kaže “ne koristi alkohol” i uopšte se ne slaže sa tačkom 2, a tačka 6 kaže da je mesec nepravljen od mladog sira, što je naravno čista glupost."
Đuro: "Nema nikakve kontradikcije između tački 9 i 2, tačka 9 samo pojašnjava tačku 2, a što se tiče tačke 6, jesi li ti to bio na mjesecu – pa znaš od čega je napravljen?"
Ja: "Pa naučnici su sasvim dobro utvrdili da je mesec od kamena…”
Marija: "Ali oni ne znaju zasigurno da li je taj kamen došao sa Zemlje ili iz svemira, tako da vrlo lako - tu ipak može da bude mladi sir u pitanju."
Ja: "Ja stvarno nisam neki ekspert, ali čini mi se da je teorija da je mesec uhvaćen od strane gravitacionog polja Zemlje odbačena. Međutim, ako ni ne znamo odakle je ta stena stigla, to ne znači da je ona sačinjena od sira."
Đuro: "Aha! Upravo si sam priznao da i naučnici greše, a mi vrlo dobro znamo da je Hrkljuš uvijek u pravu!"
Ja: "Kako to mislite?"
Marija: "Pa, upravo nam tačka 5 kaže tako."
Ja: "Vi tvrdite da je Hrkljuš uvijek u pravu samo zato što je tako rečeno u PISMU, a u PISMU je istina zato što ga je Hrkljuš diktirao, a mi znamo da ga je Hrkljuš diktirao jer tako piše u PISMU. Pa zar to nije cirkularna logika, ništa drugo nego kad bi rekli Hrkljuš je u pravu zato što On kaže da jeste.”
Đuro: "Napokon si počeo da shvataš! Stvarno je lepo vidjeti kad neko nadođe na Hrkljušev način razmišljanja!"
Ja: "Uh…ma...dobro, nema veze. A u čemu je fol sa ćevapima i lukom?"
Marija: (crveni se)
Đuro: "Ćevapi u lepinji i bez luka.
Ja: "Čuj, bez luka"!? Uh, đe me nađe!
Đuro: "Pa to je makar jasno, tako Hrkljuš voli. Jel’ ti ima još nešto nejasno"?
Ja: "A šta ako nemam lepinju?"
Đuro: "Nema lepinje, nema ni ćevapa. Ko je video jesti ćevape bez lepinje"?
Ja: "A šta fali luku? Što bez luka? A može li kajmak, kisele paprike, jogurt…?"
Marija: (izgleda ko pokisla kokoš) Jaooo, maaajko!
Đuro🙁 Počinje da viče) "Nema potrebe da o tome više raspravljamo na ovaj način! Luk ne dolazi u obzir! Hrkljuš nam to strogo zabranjuje!"

Ja: "Jeste li vi poludili, pa ko je vidio da se ćevapi jedu bez luka?! Doduše, neke žene ga izbjegavaju da im ne "smrdi" iz usta ili zbog podrigivanja. Uhh, dobro, pretpostavljam da ne bi trebalo da bude problema ako bih u lepinju ubacio… recimo... malo - kajmaka? Osim toga, ako Hrkljuš ne dozvoljava da se crveni luk jede s ćevapima, to ne znači da ne možemo jesti beli luk. Na primer, ja kad pravim ćevape obavezno ubacim u njih malo belog luka a kad pravim pljeskavice, onda unutra dodam i crvenog… E, vala, ništa bolje od ćevapa kad se jedu sa svežim crvenim lukom; a kad se uz to zalevaju i hladnim pivom...uhh… lepote…"!

Marija: (Stavila prsti u uši)."Ja ovo nisam čula - La la la, la la, la la la..."
Đuro: "To je stvarno ogavno. Ko da je đavo ušao u tebe…"
Ja: "Otkad je to pivo ogavno?! Osim toga, ja volim luk, i beli i crveni. A volite li vi kiseli kupus?! Ja bih ga mogao stalno jesti i sa ćevapima i bez njih. Na kraju krajeva, - jebo ćevape bez luka. A, jebo vas i taj vaš Hrkljuš"!
(Marija hoće da se onesvijesti.)
Đuro: (pridržava Mariju) "E, pa da sam znao da si i ti jedan od onih, ne bih gubio vrijeme sa tobom. Kad te Hrkljuš bude propuštao kroz ruke, ja ću biti tamo, brojaću svoje pare i od srca ti se smejati. Poljubiću Hrkljuša u dupe i za tebe, pivopijo, lukojedcu i kupusojedcu jedan besramni…uhhhh…

NASTAVICE SE....