Battle of Kosare

Day 5,254, 11:24 • Published in Serbia Serbia • by Rusofil74

Anniversary of the bloody Battle of Kosare: 23 years ago, the heroic Battle of Serbian heroes began.
On an outpost on the Yugoslav-Albanian border on the Junik Mountains, which lie next to Prokletije, the Yugoslav Army (VJ) defended the border of our country from the terrorist KLA ("Kosovo Liberation Army"), the Albanian Army, and NATO aviation.
23 years ago today, at the height of the NATO aggression against the Federal Republic of Yugoslavia (SRJ; Serbia and Montenegro), the largest-scale land offensive against the territory of Yugoslavia, that resulted in the Battle of Kosare, was launched.

Good Friday in 1999 will remain inscribed as the day when the attack began, where the numerically stronger and superior enemy tried to carry out a land invasion via the Kosare outpost and penetrate Serbia's territory towards Metohija. They planned to capture the town of Djakovica and cross VJ lines between Djakovica and Prizren.
Their ultimate plan was to occupy the whole of Metohija and force VJ units into an open conflict, in order to find out where the VJ forces were and enable NATO warplanes to bomb them.

The beginning of the bloody Battle of Kosare
On April 9, in the early morning hours, a false attack was first launched against the Morina outpost, in order to drag Yugoslav units to there, and then a little later the fire spread to Kosare.
Cannons, howitzers and mortars were used in the attack, and the fire was coordinated by well-trained members of the French Foreign Legion. The Albanians attacked in three directions, the first was towards the Rasa Kosares peak, the second was towards the Kosare outpost, and the third towards the Maja Glava peak.

During the artillery shelling, approximately 1,500 KLA members approached the border unnoticed, to engage 110 VJ members.
The bloody battle lasted throughout the day, only to eventually see members of the so-called KLA capture Rasa Kosares, and two days later, under constant artillery, Maja Glava. VJ soldiers had to leave the outpost under mortar attack.

After the fall of the outpost, reinforcements arrived to the VJ - several hundred members of infantry and special units, so the front line was stabilized on April 19 and held with no major movements until the end of the war (mid-June 1999).

The fighting continued in May, with losses on both sides. In the night between May 10 and 11, NATO aircraft dropped otherwise prohibited cluster bombs, killing eight soldiers and one officer and wounding over 40. This allowed KLA terrorists to repel VJ forces from that position to the starting position.
The Battle of Kosare
Only thanks to the courage and steadfastness of the members of the Yugoslav Army, the enemy was stopped at the very border, with a slight retreat that was necessary to avoid greater losses and establish a more efficient defense line.

The fighting lasted until June 14, 1999, when the Yugoslav Army, in accordance with the Military Technical Agreement signed near Kumanovo, withdrew from the Yugoslav-Albanian border and the territory of Kosovo and Metohija.

108 Yugoslav Army soldiers killed
The Battle of Kosare claimed many lives on both sides. According to General Zivanovic, the wartime commander of the VJ 125th Motorized Brigade, 108 members of the Army were killed in the Kosare area (18 officers and non-commissioned officers, 50 regular soldiers, 13 reservists, 24 volunteers).
Among the dead is the Russian volunteer Bulah Vitaly Glebovich.

Most of thos fallen were young men aged 18 to 20 who were serving their compulsory military service at the time.

The official losses of the KLA list about 200 dead, but it is believed that there were many more. Most of them came from Kosovo and Metohija, although it is not known exactly how many were from Albania and Macedonia.
Official information says that three foreign citizens died in Košare. Two NATO soldiers, Frenchman Arno Pierre (1971) and Italian Francesco Giuseppe Bieder (1961) as well as Murad Muhammad Ali of Algeria. During the battle, 5 Albanian tanks were destroyed and the tank offensive was broken.

The Battle of Kosare entered history textbooks
The Battle of Kosare is a part of history textbooks for eighth grade students in primary schools, where it is stated that the battle was named after the Kosare outpost, which was located on the border of the Federal Republic of Yugoslavia and Albania, near Djakovica, and that it began on April 9, 1999.
Soldiers and officers of the 53rd Border Battalion, the 125th Motorized Brigade of the Pristina Corps, the 5th Battalion of the Military Police, the 63rd Parachute and the 72nd Special Brigade took part in the fighting at Kosare.
https://www.youtube.com/watch?v=ULb6rrN0wCs


Битка на Кошарама

Годишњица крваве битке на Кошарама: Пре 23 године почела је јуначка Битка српских јунака.
На истуреној постаји на југословенско-албанској граници на планини Јуник, која се налази поред Проклетија, Војска Југославије (ВЈ) бранила је границу наше земље од терористичке ОВК („ослободилачке војске Косова“), албанске војске и НАТО-а. авијација.
На данашњи дан пре 23 године, у јеку агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ; Србија и Црна Гора), покренута је највећа копнена офанзива на територију Југославије, која је резултирала Битком на Кошарама.

Велики петак 1999. године остаће уписан као дан када је почео напад, када је бројчано јачи и надмоћнији непријатељ покушао да изврши копнену инвазију преко испоставе Кошаре и продре на територију Србије ка Метохији. Планирали су да заузму град Ђаковицу и пређу линије ВЈ између Ђаковице и Призрена.
Њихов крајњи план је био да заузму целу Метохију и натерају јединице ВЈ у отворени сукоб, како би сазнали где се налазе снаге ВЈ и омогућили да их бомбардују ратни авиони НАТО-а.

Почетак крваве битке на Кошарама
9. априла, у раним јутарњим сатима, прво је извршен лажни напад на истурену испоставу Морина, да би се тамо одвукле југословенске јединице, да би се нешто касније ватра проширила на Кошаре.
У нападу су коришћени топови, хаубице и минобацачи, а ватром су координирали добро обучени припадници Француске Легије странаца. Албанци су напали у три правца, први према врху Раша Кошареш, други према истуреној постаји Кошаре, а трећи према врху Маја Глава.

Током артиљеријског гранатирања, око 1.500 припадника ОВК се непримећено приближило граници да би ангажовало 110 припадника ВЈ.
Крвава битка је трајала цео дан, да би на крају припадници такозване ОВК заузели Рашу Кошареш, а два дана касније, под сталном артиљеријом, Мају Главу. Војници ВЈ морали су да напусте испоставу под минобацачким нападом.

Након пада предстраже, у ВЈ је стигло појачање – неколико стотина припадника пешадијских и специјалних јединица, па је линија фронта стабилизована 19. априла и одржана без већих померања до краја рата (средина јуна 1999).

Борбе су настављене у мају, уз губитке на обе стране. У ноћи између 10. и 11. маја, авиони НАТО-а бацили су иначе забрањене касетне бомбе, убивши осам војника и једног официра и ранивши преко 40. То је омогућило терористима ОВК да одбаце снаге ВЈ са тог положаја на почетну позицију.
Битка на Кошарама
Само захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије, непријатељ је заустављен на самој граници, уз благо повлачење које је било неопходно да би се избегли већи губици и успоставила ефикаснија одбрамбена линија.

Борбе су трајале до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије, у складу са Војнотехничким споразумом потписаним код Куманова, повукла са југословенско-албанске границе и територије Косова и Метохије.

Убијено 108 војника Југословенске армије
. Битка на Кошарама однела је много живота на обе стране. Према речима генерала Живановића, ратног команданта 125. моторизоване бригаде ВЈ, на подручју Кошара страдало је 108 припадника Кошара (18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста, 24 добровољца). Међу погинулима је и руски добровољац Булах Виталиj Глебович.

Већина погинулих били су младићи од 18 до 20 година који су у то време били на служењу војног рока.

Званични губици ОВК наводе око 200 мртвих, али се верује да их је било много више. Највише их је било са Косова и Метохије, мада се не зна тачно колико их је било из Албаније и Македоније.
Званичне информације говоре о три страна држављанина погинула на Кошарама. Два НАТО војника, Француз Арно Пјер (1971) и Италијан Франческо Ђузепе Бидер (1961) као и Мурад Мухамед Алија из Алжира.

Током битке је уништено 5 албанских тенкова и тенковска офанзива је сломљена.

Битка на Кошарама је део уџбеника историје за ученике осмог разреда основних школа, где се наводи да је битка добила име по истуреној испостави Кошаре, која се налазила на граници Савезне Републике. Југославије и Албаније, код Ђаковице, а да је почела 9. априла 1999. године.
Војници и официри 53. граничног батаљона, 125. моторизоване бригаде Приштинског корпуса, 5. батаљона Војне полиције, 63. падобранске специјалне и 72. Бригада је учествовала у борбама на Кошарама.

https://www.youtube.com/watch?v=ULb6rrN0wCs