Не бих ја, него ме мука натерала! - V део
Red Crvenog Zmaja
Модерна српска азбука има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је Вук Стефановић Караџић 1818. године мада је као званично писмо у Србији призната тек 1868. Он је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.
АБЕЦЕДА
Спрска абецеда састоји се од 27 посебних и 3 комбинована слова. Свако од њих представља по један глас. Саставио ју је, на основу Вукове азбуке, Људевит Гај, 1830. године. Ђура Даничић је 1878. године предложио да се знаци dj, nj, lj i dž замене знацима đ, ń, ĺ i ; али је у општу употребу ушло само đ.
Пошто сви знате/знамо слова и једног и другог писма, нећу их овде куцати. Оно што је битно је да у српском писму НЕ ПОСТОЈЕ слово W w, као ни знаци tj, ch, zh и sh! Према томе - НЕ КОРИСТИТЕ ИХ!
Толико о писму и правопису. Од следећег броја ћу писати о другим проблемима нашег новинарства.
Поздрав до сутра.
Comments
Dobro je znati da se neko bavi ovim stvarima!!
Nadam se da ce ljudi obratiti malo paznje na ovo.
Tako samo deca pisu 😉
V.
🙂
Свака част за свих 5 делова. Страхота једна, како људи пишу...