Колико је 2 и 2 ?

Day 1,799, 17:46 • Published in Serbia Serbia • by Letva

Знате...
То јест, не. Морам прво да запалим цигару да бих писао.
Правила су правила.
Е тако.
Знате...
Волим да гледам свет кроз ту никотинску завесу.
Да ли је то зато што сам градско дете, навикло на мирис смога, устајалог пива и издувних гасова.
Имао сам некада обичај да девојке мувам онако... Тихо.
Станем поред, или седнем, припалим пљугу, и само је упитам шта види у жару цигаре.
Принесем јој тај Пакао у малом близу очију, и чекам одговор.

Да, велика већина је рекла ''Па... Жар''.
Неке су биле мало маштовитије, па је било све од ''Хиљаде малих нанџарастих Сунаца'', до ''Оваај, онај твој ортак повраћа по овом твом другом ортаку''.
Фуј.
А и ја серем, шта фуј.
Журка пре пар година, ортак ме пита где сам био, одговарам ''Брате, пеглирао сам''.
''Где ?''
Само сам отворио унутрашњи џеп сакоа у који сам сасуо мешавину углавном вотке са ко зна чиме. Само Бог зна колико пута сам тај сако носио на хемијско чишћење.
Ех, да. Та моја питања.
Па, ето, увек када приметим симпатичну цуру (не знам зашто, али ова реченица звучи као да би је изговорио неко из Јагодине), поставим јој пар питања.
Стонси или Битлси, да ли ти је брус осамдес' пет бе, и...
Колико је 2 и 2.
Ако одговори четири, па па девојко, и није ми драго што сам изгубио пар минута живота буљећи ти у сифоне. Јебига, заиста не волим рационалне и претерано логичне ликуше, које не могу у тренутку да шизну.
Углавном, најбољи одговор икада сам чуо крајем прошле године, и то од моје тренутне девојке. ''Шта год ти желиш да буде''.
Уме она тако да убоде у срж.
И сад, шта ја желим да буде 2 и 2 ?
И сад сам јебено скапирао да овај чланак мора да има везе са еРепубликом, да не би био обрисан као онај прошли. Ко год да ми је пријавио тај, дабогда добио сифилис, прехладу, и орални секс од полулуде абориџинске транџе. Последња и прва клетва су некако и узрочно-последичне, кад боље размислим.
Али, ето...
Ајд' да применим мало ту моју шлогирану филозофску причу на ову шлогирану игрицу.
Колико је 2 и 2... Што се еРепублика тиче ?
Шта ја заправо желим да буде ?
Да га јебем.
Вероватно онај научнофантастични свет где је Здравко Цар емигрирао у Америку и тамо њима прави реформу правописа и нерава, онај где Страхињић у коментарима оставља ''Марш у першун, дабогда завршио у масовној оргији са 30 пунолетних сисатих девица'', онај где смо скупили кеш и платили Миљици силиконе, онај где су нам еБебе виртуелно подгојене, задовољне, буцкасте и с плавим окицама и суперишка меканом косицом и залихом Косилија за целу деценију, онај где нам Конгрес функционише као један ум а не као шизофреничар који у слободно време једе песак и трипује српску верзију руралног Елвиса, онај где нас се непријатељи плаше као што се неки од нас усеру од страха када лепшој половини касни, онај где нас савезници и пријатељи поштују и воле више но ја домаћу ракију.
И ето. Уместо да смо Богови и Краљеви, шта ?
Држава нам се свела на две класе – Просјаке и Лопове. Јебига.
А иначе, као, ја се трудим. Иако видим по коментарима да гомила људи пљује рад Владе за овај месец, иако знам да би то могло боље, ја се трудим. А верујем и велика већина овог месеца.
Члан сам Министарства Спољних Послова јелте, организовао сам амбасадоре да нам мало поправљају углед по овом белом еСвету. Нисмо ми Срби толике стоке, а опет и јесмо. Ал' смо скроз симпа стоке. Мислим, барем је тако рекла Снежана. Мисим, не зове се тако, ал' не можете очекивати да пар година пијани млађи ја уме да изговори јужнокорејанско име невиђено преслатке девојке. Сун Ји Минг, ааа ма супер, ај вил кол ју Снежана, шоу ми јор титс.
''Нема сисе, нема сисе, студира српски у Сеул у Кореја, хи хи хи''.
А личи мала на Луси Лиу.
Јебем ти жене, увек ми се уваљују у текстове и мисли. Мрш' у Јапан бре ! Елем, де сам стао.
Да, кењао сам у фазону о својој секси политичкој каријери.
Ето, само сам хтео да напоменем да разумем неке од критика упућене тренутној Влади еСрбије, и да су на месту, али исто тако, има гомила које су у нивоу оног лика ш'о пева ''Кућа Посо''. Таканик, јес јес. Боже ал' глупих људи има. А и не готивим Ди Каприја ич. Јебига, ако ово прочита неко женско, тим боље, Титаник је срање филм и досадан у три лепе. Барем мени.
Паклена Поморанџа, е то је филм. Или онај који за правило има да се не помиње.

Ајд' да завршавам просеравање. Треба сутра довући дупе на факс, па довући дупе код рибе. Средила ми данас собу, пола сата сам тражио де је проклето ставила трзалице.
За крај, да напоменем, ајде, као.
Кандидов'о сам се за Конгрес ! И то преко странке УеС, и на тој прилици им најлепше хвала. Нећу да испадне да се чепим, али бих заиста да напоменем да у тој странци заиста има јако способних, куљ и готивица људи.
Елем, фала и мами и тати што су ме одгајили вако финог и што ми нису кењали јер сам 4тог фебруара 2008ме(иначе, приватни празник тај датум, Летвиндан) пеглирао по тепиху, и фала комшиници за штрудле ш'о ми данас донела.
А што се оних шугавих обећања и тако тога тиче, даћу само једно, капирам да се све оно класично подразумева, ваљда.
Ак' упаднем у фотељу, јелте, заиста ћу пробати да на најфинији начин покушам да помирим све струје у Конгресу. Мислим да нам је свима у интересу да сарађујемо, и да престанемо да поткопавамо једни друге, него лепо да се сложимо па да лемамо све који кажу да ће нам освоје залихе сармица. Капирам да је то све не научна, него епска фантастика, ал' оно.
Док је фине музикице, последње цигаре пред спавање, и неког пивца у фрижидеру, ја сам позитиван. Суперишка.

П.С. Заиста мислим да млађе генерације треба образовати о томе ко је Кимберли, илити Розе Моћна Ренџерка. Говорим у име нас који су одрасли уз ту имбецилну, дивну серију, а реално, сви смо се ложили на њу ко блесави.


П.С.С. Знам да би шатро требало да пишем формално, без псовки, спрдања и слично, и могу и озбиљне ствари да пишем, ал' је ово фин одмор за мисли. Надам се да се барем неко насмејао. И да ће се неко сетити да се виртуално дерња (даа, шаут), а и ове остале зафрканције са гласом и претплатом.

Велики поздрав за све од Летве,
Новинара Који Пије.