Кандидатура за председницу

Day 3,302, 10:45 • Published in Serbia Serbia • by Sojgu



Ћао… 🙂


Пре него што започнем са излагањем текста, желела бих вам појаснити шта се то дешавало протеклог периода, а што ће потом резултирати мојом председничком кандидатуром.

Пре две недеље, односно одмах након објављивања резултата партијских избора, окупили су се представници десет највећих странака и отприлике исто толико команданата војних јединица, махом диктаторски оријентисаних, са циљем да се коначно постигне некакав договор у виду одржавања баланса између демократије и диктатуре. Као и увек до сада, команданти диктаторских јединица ставили су нам до знања да преговора неће бити, те се из разговора повлаче Вукови (Idefix11 и The.Hound), Ратници (Ankesenamen Ra) и Лавови (Aradjanski Branko). Одмах потом повлачи се и Само Србија, доказано упориште диктатуре и значајан извор кадрова диктаторског тима.

До самога краја одржали су се једино Акциони покрет, Српска патриотска лига, Српска народна одбрана и Српска радикална странка. Иако пратим дешавања на политичкој сцени, сама нисам имала намеру да се кандидујем на изборима. Такав позив уследио је од председника побројаних партија, а након што сам се и сама уверила у озбиљност свега – прихватила сам ту понуду. Не сматрам себе симболом демократије, већ фокус искључиво постављам на програм рада и чланове мога тима, са којима ћу равноправно спроводити договорено. Све оно о чему ћу у наставку писати може се онда сажети у неколико начела: увођење и одржавање демократије, транспарентан и ажуран рад свих министарстава, а уз то и успостављање строжих критеријума при поделама е-бебама, како би средства отишла заиста таквима, а не мулти-профилима и играчима са већ изграђеним профилима.





Може се наслутити да тежиште постављам на питања унутрашње политике, док би спољнополитички курс тренутно остао неизмењен, што значи да не бисмо нарушавали односе са државама као што су Бугарска, Македонија и Пољска, али бисмо исто тако остали уздржани и резервисани при свакој њиховој намери да се нама или нашим савезницима додатно приближе.

На унутрашњем плану:
Осим уобичајених задужења Министарства одбране која се односе на активно праћење свих фронтова и припрему тактике, посебна би се пажња посветила сарадњи са новоуспостављеним тзв. демократским војним саветом, као и повећању војних потенцијала свих продемократских војних јединица.

Задужења гувернера била би да даје јасне финансијске извештаје бар два пута недељно у јавним чланцима, док би они свакодневно били доступни парламентарним странкама. Бавио би се анализирањем могућности смањења пореза, исплативости обртања новца преко оргова, кретањима на тржишту. Напомињем да је гувернер једини који би поред председника имао приступ Народној банци.

Рад Министарства информисања и Министарства образовања базирао би се на ажурном објављивању чланака – бар два пута недељно. Доста је туторијала неопходно написати, с обзиром на то да се од увођења диктатуре јавило доста тема које до сада нису обрађене.

Министарство здравља преузима улогу подела средстава за тренинг е-бебама; доноси нове критеријуме за поделе како би се спречиле злоупотребе, односно – мора се спречити рефундирање мултијима и изграђеним налозима. Колико год да се новца одваја на те поделе, бесмислено је новац трошити на мултије и људе који одавно имају изграђене центре за тренинг и потписане уговоре.

Министарство унутрашњих послова радиће на борби против мултија – системско пријављивање сумњивих налога, запошљавање играча са младим налозима у тзв. државним фирмама у циљу провере активности истих (под државним фирмама се мисли на приватне фирме чланова МУП или владе, у којима би играчи радили за плату коју би финансирала влада). Такође, Министарство ради на предлагању низа конгресних правила чија би употреба довела до спречавања саботажа у конгресу. Не постоји механизам којим би се странке морале обавезати на поштовање тих правила, али постепеним увођењем истих бар ћемо стећи спознају тога шта се сматра легитимним демократским деловањем, а шта је саботажа.

Посебну пажњу посветили бисмо дијаспори, оснивањем засебног министарства – сматрамо да је тако нешто неопходно с обзиром на огроман број Срба који живе у дијаспори. Матица мора настојати да увек буде од помоћи тим људима, као и да њихове вође раде у интересу матице. Посебан акценат ставио би се на помоћ Србима у БиХ, а поводом успостаљања диктатуре у тој држави, затим на помоћ преосталим Србима у САД да остваре своја права као и сви други њихови грађани, па онда: анализирати стање Срба у Аустрији, који свако мало траже помоћ од државе; успоставити што боље односе са Србима у Јапану и Канади…

Сви чланови Владе јавности би били доступни на наменски отвореном чет-каналу, чиме се свакоме пружа прилика да постави питање, изложи савет, критика или предлог.


Толико од мене, видимо се на гласачким местима! 🙂