[СПЛ] О демократији

Day 3,054, 12:06 • Published in Serbia Serbia • by Sojgu


Да се помислити да је наша играчка заједница у последње време поново живнула: у прилици смо да свакодневно читамо различите анализе и тумачења тмурне данашњице, почев од све чешћих саопштења представника различитих партија и групација, који плодним и посвећеним довијањем покушавају да дођу до релевантних података о малверзацијама у којима учествују владајући; преко оних који ће покушати „објективније“ и посредније – спроводећи референдуме (чији исход ни на који начин није било коме обавезујући); и на крају, али не и најмање значајно – поприлично су нас уздрмали чланци који нам у лице сасипају: морално смо дно сви до једног. Та је прича можда и оправдана, макар за оне који радо пишу чак и о туђим гаћицама.

Привидно, ипак. У ствари, свакога дана читамо о истим стварима, изнова и изнова. Неки, ваљда, и после толико година још увек осећају жар при излагању и коментарисању о темама које су већини одавно јасне и разрешене; треба разумети и уважити напор и оних који из тешког двоклика успевају бити у току и испратити дешавања на хаотичној српској медијској сцени, те се понекад и занесу дискутујући у оквиру баш сваког чланка.

Досадило је читати о диктатури кад се они који о њој пишу зауставе само на кукању или констатовању да смо заглибили у свињцу, а да за боље и нисмо. Вреднијих текстова од таквих није ни било, као што никада нисмо осетили ни поштену револуцију. Очекивано би било да се од силног антидиктаторског ангажмана са свих страна изроди макар један снажан, добро организован и мотивисан револуционарни покрет. Ваљда постаје јасно да тим ангажованим играчима револуција углавном није ни била жеља – све се може сабрати у неиживљене жеље неких појединаца да буду велики и важни у очима заједнице.



Писање овог саопштења кренули смо са идејом да фокус преусмеримо са диктатуре на демократију, па да коначно неко и о њој неколико речи спомене или чак и чланак посвети, а да притом заобиђе испразне реченице као што су „демократија је начело“ и сл. Покушаћемо демократију приказати функционалније.

Започећемо чињеницом да демократија овде представља отворена врата свакоме да се окуша у вођењу државе и заједнице, што не мора нужно истовремено носити са собом и политички ангажман. Готово је свакога демократскога месеца случај да владу добрим делом чине играчи који се у њој нису задесили на основу функције коју имају у странци која је освојила највише гласова на изборима, већ због богатог искуства које имају у дипломатији, управљању војном јединицом, писању чланака. Данас је то поготово случај, с обзиром на то да је мало оних који би месец дана свог живота посветили искључиво игри – а посла је много, па сви владајући вапе за свежим и мотивисаним кадром и зивкају све унаоколо који су ради да помогну како би се месец прегурао. Доказ овој тврдњи јесу спискови чланова министарстава у претходним демократским владама, на којима значајан удео чине играчи који су политички неутрални или чак и супротно оријентисани. Проблем недостатка кадра данас је заједнички свакој демократској и диктаторској власти, што је тема за себе, али је важно: демократска влада дуго већ не представља затворен скуп увек истих играча из врха управе одређених подобних партија.

Оним партијама које се упусте у борбу за власт сваки месец прилично је дуг: захтева се озбиљна посвећеност око избора на свим нивоима, прво како би се обезбедила ваљана већина у конгресу, која представља добру подлогу за учешће на председничким изборима. Наша политичка сцена није се годинама значајније мењала, па су се функционери прилично заситили толиког залагања, које често ни не да очекивани резултат. Преформулишимо: неки функционери заситили су се демократије. Зато не треба да зачуди апсурдна ситуација у којој све више партија подржава диктатуру: није ствар у томе што је диктатура боља, већ је у томе што она обезбеђује лакши месец онима који су на власти – стога се о изборима и не мари превише. Током месеци у којима смо под диктатуром сви су постајали председници искључиво зарад медаље (која у овом случају не носи са собом никакву одговорност), односно – не би се ни кандидовали да није диктатуре; исто тако, партија која месецима грчевито одржава своју позицију међу пет партија са највише чланова свесно је овог месеца са тог списка спала, те се за њу није могло гласати на конгресним изборима. Не треба да изненади чињеница да та партија подржава тренутну диктатуру и да у њој активно учествује. И коначно: као демократске партије онда ћемо означити оне које су се бориле за излазак на недавно одржане конгресне изборе. Три их је.

Проблем се још више увећава када јавност бива обманута мишљу да су те три партије носиоци српске демократије. Ту заблуду и челници тих партија свесно намећу јавности, не увидевши да тиме себи самима чине штету. Зато ми и можемо донекле разумети огорченост неупућених играча према демократији – обманули сте их да су неки припрости и неартикулисани играчи из ваших редова они који ће постати владајући када диктатуре нестане. Неизмерно поштујући залагање вредних играча које имате у својим редовима и врло добронамерно говорећи – апелујемо на вас да не дозволите више некима да проговоре, кад већ не можете да их из партије избаците. И представите демократију онаквом каква она јесте: нисте само ви њени носиоци, већ подједнако и оне друге странке које од одговорности беже, залажући се за диктатуру.



Демократска страна наше заједнице није замрла, нити се ограничила на одређене велике партије; њу, такође, чине и партије попут наше, али и значајан број команданата, војника и других активних и мање активних играча. Не треба овде бити искључив: није диктатура та која гарантује све ресурсе, стабилне финансије; није диктатура једина опција која ће улагати у играче нижих дивизија куповином пакета, нити је демократија она која ће вратити некакав вид организованих удара војних јединица. Напротив, у демократији бирамо између доста понуђених опција, а диктатура је она која намеће једну једину. Зато се демократија може назвати џентлменским начином мерења утицаја, а диктатура силеџијским. Видело се недавно да диктаторски тим не уме да се избори на бојном пољу са добро организованим противником, да повлаче новац на своје налоге из очите похлепе и хира; стога – не може нам се диктаторски тим наметнути као способнији, бољи и стручнији. Ако сте наклоњени диктатури мислећи да су постигнућа већа – недавна дешавања морала су вас разуверити. Ако сте наклоњени диктатури мислећи да у демократији нема избора – ово је први од текстова који ће вам показати да је другачије.