Принципови принципи - други део
Mihails Tals
Ево неких занимљивости са суђења Гаврилу Принципу и његовим друговима из књиге "Сарајевски атентат, Стенограм главне расправе против Гаврила Принципа и другова" од Војислава Богићевића:
"Суд: Гаврило Принцип.
Г. П.: Овдје.
Суд: Колико година?
Г. П.: Деветнаест сам година навршио до атентата.
...
Суд: Које сте вјере?
Г. П.: Српско-православне.
...
(Са саслушања Недељка Чабриновића)
Суд: Како је ваше становиште?
Н. Ч.: Моје је становиште анархистичко.
Суд: Јесте ли били када националиста?
Н. Ч.: Јесам, али су остале ове анархистичке идеје.
...
Суд: Је ли Војо Танкосић слободни зидар?
Н. Ч.: Зашто питате о слободним зидарима?
Суд: Присташа кршћанске науке не бави се атентатима.
Н. Ч.: Јест био.
Суд: По чему Ви то знате?
Н. Ч.: Знам позитивно из приповиједања Циге. И он је био слободни зидар.
(Са саслушања Гаврила Принципа)
Суд: Сматрате ли се кривим?
Г. П.: Нијесам злочинац, јер сам уклонио онога који је чинио зло. Мислио сам добро.
Суд: Што сте њу усмртили (мисли се војвоткињу Хохенберг)?
Г. П.: Њу нијесам хтио, нехотице сам је убио.
Суд: Не сматрате ли се кривим?
Г. П.: Не.
Суд: Којег сте политичког мишљења?
Г. П.: Ја сам националиста Југословен. Моја је тежња ујединити све Југословене у којој било државној форми и ослободити их од Аустрије.
Суд: Како сте то мислили оживотворити?
Г. П.: Терором.
Суд: Шта то значи?
Г. П.: То значи уопће убијати, уклонити оне који сметају уједињењу и који чине зло. Главни мотив који ме је потакао на то дјело била је освета за све муке које подноси мој народ под Аустријом.
...
Суд: Какво је било мишљење што се тиче Србије, да ли би било за Босну корисно да се припоји Србији?
Г. П.: Било је мишљење да се уједине сви Југословени. Разумије се, Србија као слободни дио Југословена, имала би моралну дужност да помогне том уједињењу, да буде као што је био Пијемонт у Италији.
...
Суд: Да није предложио који други мотив за чин са вјерског гледишта. Наиме, вјерујете ли у Бога?
Г. П.: Зашто питате?
Суд: Ви имате право одговорити или не.
Г. П.: На то нећу одговорити.
Суд: Познајате ли Танкосића и Цигановића?
Г. П.: Познајем.
Суд: Је ли Вам познато да су обојица слободни зидари?
Г. П.: Једном је Цигановић у кавани "Моруна", кад се је разговарало о атентату, казао да су слободни зидари те и те године осудили Фрању Фердинанда на смрт.
Суд: Али то је било послије како сте се одлучили на атентат.
Г. П.: Јест.
...
Суд: Ви нијесте слободни зидар или јесте?
Г. П.: Нијесам слободни зидар.
Суд: Знате ли да је Чабриновић слободни зидар?
Г. П.: Говорио је да ће ступити у ту ложу, али не знам да ли је ступио.
...
Суд: Јесте ли читали револуционарна дјела?
Г. П.: Јесам Крапоткина, социјалистичку литературу руску.
...
Суд: Знадеш ли штогод о Жерајићу?
Г. П.: То је мој први узор. Ноћу сам одилазио на његов гроб као младић од 16 година и присизао да ћу учинити исто што и он.
Н. Ч.: То сам исто и ја учинио кад сам дошао у Сарајево. Изрезао сам његово име на гробу.
Г. П.: Гроб је био неуређен и ми смо га уредили.
Суд: Предочује оптуженоме Принципу да је у истрази рекао да је извршио атентат и да је "освета крвава и слатка". Онда је поновио на главној расправи да је починио атентат из освете, а касније је казао да је радио на уједињењу Југословена. Касније је казао да није имао на мисли да ће услијед атентата настати рат. Шта је код Вас претежније: идеја освете, мржње, или идеја уједињења Југословена?
Г. П.: Обје су биле еквивалентне.
...
Суд: Да ли ти вјерујеш у Бога, или си више атеиста?
Г. П.: Атеиста."
Додатне информације на основу исте књиге:
Ко је био Богдан Жерајић?
Богдан Жерајић је био студент права из Невесиња, који је 15.-ог јуна 1910.-те године извршио неуспео атентат на поглавара Босне и Херцеговине генерала Маријана Варешанина и после тога се убио. Код мртвог Жерајића је нађена књига руског анархисте Петра Кропоткина "Француска револуција", на чијој се насловној страни налази лик "сељака са косом".
преузето са: http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=2&t=5335
Comments
122121
I tako izginu 1100 000 srba
Tačno. Ali pitanje je da li je stvarno rat objavljen samo zbog toga, ili se čekao bilo kakav povod. Da nije bilo ovoga, rat bi vrv izbio svakako. Možda i grešim, ali Franc je ubijen 28. juna 1914. Ultimatum je bio do 28. jula, a prva ofanziva je bila već 12. avgusta. Dosta članaka sam primetio sa mišljenjem da bi rata svakako bilo :/ Ali meni nije on fascinantan iz razloga što je ubio nekoga, nego zbog te ideje o Jugoslaviji, i toga što je bio dosledan svojim ubeđenjima do kraja. Pozdrav!
Inace, trebalo je da ga ubije Bosnjak, ali ga je video pandur, pa je zastao pre nego sto je mogao da pokusa. Principu je malo falilo da nikada ne postane bitna istorijska licnost. Ali i da ga je Bosnjak ubio, opet bi verovatno bio poslat ultimatum Srbiji, jer bi istraga pokazala da postoje veze s Beogradom. Austrija je imala razradjene planove za napad na Srbiju, tako da je to bilo jako tesko izbeci. Inace situacija je 1914. bila dosta drugacija nego ranije. U aneksionoj krizi 1908. i Rusija i Nemacka su zatrazile od saveznika da spuste loptu. To se 1914. nije desilo. Odgovor na ultimatum je Pasic poslao tek posle konsultacija sa Rusima, kao sto su i Austrijanci krenuli da se obracunavaju sa Srbijom, tek posto su dobili "blanko cek" (kako je ostao poznat) od Nemaca. U tih 6 godina narasla je spremnost da se krene u obracun u velikom stilu, tako da bi bi svakako izbio neki rat u nekoj krizi, samo je pitanje kada bi u njega bila ukljucena Srbija i na koji nacin. Pol Kenedi smatra da bi kasniji pocetak rata odgovarao vise Rusiji i Austriji, a manje Francuskoj, Britaniji i u neku ruku Nemackoj. Da je rat izbio koju godinu kasnije, FF bi poceo s reformom monarhije, cime bi i podrska Srbiji unutar Austrije verovatno opala. Istovremeno, samo bi od srpskih saveznika Rusija bila u boljoj poziciji za rat, pa je i njegov ishod tesko zamisliti. Rat sa Austrijom bi svejedno doneo velike zrtve, jer je Austrija u njega unela svoj rasisticki stav prema Srbima (sto se i videlo u Macvi 1914). Jedini nacin da se tolike zrtve izbegnu bio je, kao i u slucaju Rumunije, da se kasno udje u rat izmedju velikih sila, ali nisam siguran da bi Srbija mogla da to tek tako izvede. Austrijski planovi za veliki rat podrazumevali su i napad na Srbiju, pa mi se cini zrtve mozda ne bi bile tolike, ali bi svakako bile znacajne cak i u nekim alternativnim scenarijima. Princip i ekipa su samo navukli rat Srbiji ranije nego sto ga je ocekivala.
o/
/
uyjujutjykjfyk
Не контам баш све то око анархисте југословена, а Србљи га славе ко великог националисту и патриоту. Скуп је пуцањ био. много скуп.
Odgovorio sam kod Lord Oli - ja na komentar, pa da ne pišem sličnu stvar dva puta, možeš gore da vidiš 😃
[removed]
o7
o7 ovakve clanke volim da gledam kada se prijavljuju za misije 😃
+1
o7
07
v
o7
...
v6 sub17
gjgjgjg
o8
o/
o/
Poyy
0*
o7
o7
o7