Хероји некадашњице

Day 2,787, 00:00 • Published in Serbia Estonia • by Djordje Weifart






Када је велики рат почео, када је Аустроугарска крочила чизмом на тло Србије, сви су мислиси да је рат већ изгубљен, врховна команда у страху, становништво у паници. Али неким чудом, ствари су, барем на кратко, потекле другачијим током.

"Радо Србин иде у војнике" - регрути из села Жабаре одлазе у рат :


После неочекиване победе у Церској битци, успех је требао да се понови, али сви су знали да су и овако постигли свој максимум, да никакве шансе не постоје. Чак су они војници, који су живели у околини, отишли да сколоне своје породице из својих домова јер су знали да су шансе мале за одбрану истих, па се касније враћали у своје редове.


Српска војска није имала много, без много артиљерије, муниције за исту, пушке су биле у очајном стању, бајонети тупи, па чак је и униформе фалило ѕа оне тек регрутоване. Једино што су имали је искуство иѕ пређашњих Балканских ратова, али и то је носило умор и мржњу према рату. Поврх свега тога, наши војници нису изгубили оно што је највредније - срце и храброст да се брани њихова очевина, њихова земља, њихова жена, њихова деца...

Изглед тадашње српске војске:


Као што већ рекох, после невероватне победе, требала је доћи још једна још невероватнија. Кренуло је низбрдо, наша војска, осакаћена, била је приморана на повлачење, генерал рањен, морал је брзо пао, слава претходне победе је брзо утонула у заборав, доведен је нови генерал на чело армије, чисто да би претрпели частан пораз и, касније, се повлачили дубље у нашу територију.
Али тај нови генерал који је био доведен, уместо тадашњег Петра Бојевића, није био било ко, то је био нико други већ, наш херој, Живојин Мишић!

Живојин Мишић:


Када је дошао, видео је пад морала, немоћ, мањак дисциплине..
Одбио је наређење да се повуче, на разне претње које је добио од генераштаба одговорио је тако што је понудио да неко други преузме Прву армију,која је била на главнини удара, нико се није усудио за такав чин.
Повукао је своју армију 19 километара на исток, сачекао два дана да се његови људи одморе и поврате морал, потом оно најважније, кренуо је у противофанзиву против моћне Аустроугарске војске!Ж
Том приликом је изјавио:
"Изгубљена воља за борбом, поремећај у дисциплини,премореност, апатичност према рату, све је то сад исчезло. Све је спремно да се крене напред, заборављајући досадашње патње и многе друге оскудице"

Уочи битке:


Храбро се кренуло напред, наши хероји не жалећи животе јуришали су на противничке положаје. Натерали надмоћнијег непријатеља на повлачење. За собом су остављали лешеве њихове војске. Широм огромног бојног поља могли су се видети остатци, пушке, артиљерија, муниција како непомично леже у блату, онако мртви, неупотребљиви подесећали су на то како једна светска сила може бити уништена од стране храбрости, срца и жеље да се одбрани своја домовина!

Славље:


Наши јунаци су уништили 16. корпус и остатак армије, однели победе широм околине, посрамили непријатељску војску. Аустроугарска је била истерана из Србије. Оскар Поћорек, генерал аустроугарске војске, је био понижен од народа који је толико мрзео, потом и срамно пензионисан. Живојин Мишић проглашен за војводу, данас има споменике широм Србије, а његова тактика ратовања се и дан данас изучава. Широм Србије се славило, Аустроугарска, понижена, била је на коленима, а цела Европа остала је у неверици!