Нешто на слово О.

Day 2,127, 15:14 Published in Thailand Japan by IArhangeLLorDI

Осећала сам како ми облаци раздиру највећи орган.
Знала сам шта ме чека.
У једном тренутку ми је све постало јасно.
Нашла сам се баш тамо.
Присуствовала сам томе.
И било ми је чудно.
Нисам то замишљала тако.
Као да су радили посао који сам им ја направила, временом.
Само су стругали.
Превише је било.
За моје очи... превише.
Јер није исто кад знаш и кад не знаш.
А ја нисам хтела да ме лагањем теше.
Некад ми је свеједно, некад није. Чудно је то.
Некад ми је жао што знам колико сам могла, а колико сад не могу.
Боље би било да никад нисам могла.