ТЛЦ. ДЕКС. ИНЦИП

Day 2,110, 18:11 • Published in Serbia Japan • by IArhangeLLorDI
Ципелу сам умазо


Ходнику се није видео крај. Кружења.
Незаустављиво срљамо у пропаст.
Заправо, јел срљаш са мном? Ил се срљам сама?
На крају ходника било је мокро... или влажно, не знам више, углавном није било суво.



-УКОЉИЦО!
МАЈМУНИЦО!
Какве то везе има са пешкирима које си синоћ оставила на тераси?

Блам ме, а обично ме није блам.
Змајеве ми кугле што ми ђед оставио.
Лажов лажову лажима лажећи лежећи лаже.

Видиш, ја не могу ни да смислим већ морам да пишем онако како јесте.
Јер мајку му, ја пијем кафу са јогуртом. Тачније пио сам.
А краставац нисам јео ал знам ко је.



Баш се осећам чисто због тога.
А онда сам извадио метал из прста, мало је текла крв.
Јако занимљиво искуство.
Каце, саце, купус.

Ти ниси нормална.

- Волим ове дане кад ми је проблем само шербет или чај.

Знаш... Само да је уПОЛА, само Упола.
Све би било у реду.
Ал ја не разликујем добро од лошег.
Видим оно што желим да видим.
Еееј она мене пита да ли желим питу без ништа.
А некад би и мало било довољно.
Некад...
Мало...
Пресеци.

Јер не, неће помоћи време да те више ценим....