НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН И НИШТА НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕНО

Day 2,033, 12:00 • Published in Serbia Japan • by IArhangeLLorDI

Знаш оно кад чујеш вест од које хоће глава да ти се распадне на хиљаде и хиљаде комадића.
Кад ти пишти у ушима и прекриваш их рукама ал још увек пишти, па зуји... Иритантније од мушице која ти не допушта да заспиш.
Кнедла ти је у грлу и не можеш да је се отарасиш ма колико год то да желиш.
Онда ти дође да направиш срање само да више не чекаш, само да више нема тога.
Превише је ту.
Желиш да нестане(ш).
Сама си крива, требала си раније да одеш, требала си да...
Гледаш испред себе.
Одустаје ти се јер ти треба сна а ти га често немаш.
Превише знају те твоје клемпаве уши и те твоје кестењасте очи.
Превише знаш ал си жива, буди захвална.






Мало музике.