Фенси кафана

Day 1,917, 17:06 • Published in Serbia Serbia • by wolfpeace



За вријеме овог задњег рата, кога се вјероватно више нико не сјећа, кафана у нашем главном граду, која се до тада једноставно звала " еСрбија", заправо је била бифе за ноћне стражаре и њихове навијачице, преко ноћи је промјенила име у "Јевропска еСрбија". Била је, додуше, позната по суровим тучама ,кегли са оловним дном, ужасним али са данашњег становишта невиним макљажама Vladislavа и Draganа са једне и Банованог Магарца и ситног али подмуклог Сумнивог са друге стране. Ипак, тек добивши назив "Јевропска еСрбија" кафана постаде чувена. Ту су свирали најбољи бендови, јео се најљући котлић и пјевале се све популарније педерске пјесмице. Миљица је била најтраженија пјеваљка.

Рат се завршио побједом оних који увек побјеђују.
Миљица се удала за једног дрхтавог индустријалца из Франкфурта и постала мајка, а Бановани Магарац је отишао у Париз са дечком. Тамо су се, кажу, послије једне пијанке и вјенчали. Сумниви је нестао, као да је у гроб пропао.Кафана је опет била обична кафана са послугом у облику туберколозне победнице 1389, којој је било довољно да заради који динар за цигаре и комовицу.
Газда је био незадовољан.

Боришко би тада долазио да га нервира. Наручивао би шприцер и после трећег звао газду да се гласно пред свима пожали како му келнерица већ трећи пут заредом доноси воду у лоше опраној винској чаши. Да се тако не ради у Јевропи и слично.Газда би тада потезао пиштољ и Боришка избацивао напоље, са све усташком капом, без обавезе да измири рачун. Платиће већ некад.
Међутим, живот је ишао својим током и нешто се гадно закувало у „Јевропској еСрбији“.

Газда је у очајању својој кафани дао име "Велика еСрбија" и све је поново кренуло, још боље, са новим гостима,одличним пјевачем Анастазисом, ружном војвођанком Gaetanом којој сам једва име упамтио, Дезертом -салашарским геометром пуним пара, шверцером златом и оружјем. Ах да, ту је и новинарско пискарало Здравко. Руку на срце, слабо писмен ал' забаван, на неки болестан начин.
Није забава дуго трајала, нема ратова, посао поче да опада. И Брањо утече у лијепу њихову ал нам је чарапе оставио, за успомену. Кафана пропада.

Газда једва преживи други инфаркт, али на ногама у кафани. У том магновењу промјени име кафане у „еРепублика Српска“. Е то се зове „адвертисинг“. Вратише се стари гости а дођоше и нови. Синђел распродао све сјеменке и кикирики. Јело се и пило. Од силних пушача, који су своје ћикове свукуд остављали запали се кафана. Све крену низ брдо запали се и изгори пијани Ацо у 21:08, а да нико није ни примјетио. Газда рашчисти мало згариште, доведе нову музику, остане војвођанка још облија него што је била и у нову кафану која се сада звала само „ Србија" почеше да нагрћу Београђани, Новосађани, Бањалучани, понеки Босанац или ти Бошњак и шиптар и милогорац и ко све не.

Историја је биљежила нове ратове а газда нове називе своје кафанице.Последњи успјешан назив, ако се не варам, био је "Србија до Токија".Од тада све стоји. Кафана без доброг назива, празна. Кажу, народ нема пара. Газда претурио осамдесету. Да измишља нове ратове, не доличи. Мир зацарио па не мисли да престане. Јована се удала и отишла из Јагодине у Америку. Драленс проси испред самопослуге да би имао за пиво, а био добровољац заједно самном. Филип Вишњић сретан што зла очима није видио а и то да је Поп Ђујић нешто оболио са живцима па постао мирољубац. А онај несретник Сумњиви се, причају, објесио у Аустралији или Канади. Свеједно. Ни Јевропа му није ваљала. Једино је Пегица мало ојачала, теретана или здрава 'рана?! A они из наше улице који су били за ово данас и они који су били против, осjећају да није то то, да нешто не штима.

Можда је вријеме да Анастазис преузме кафану, можда Дезерт?

Кад би се заратило, макар и са Турцима?!

Можда би онда живнула кафана?!






Vaš Wolfpece