Join the new world

Ово је текст који се допао великом броју људи. Није везан за еРепублику, али га препоручујем свим нацијама


Добар Вам дан. Ја сам Српкиња из једног предивног села, у једном предивном крају, у једној предивној земљи. Некада је то био прелеп зелени простор препун раскалашне природе, а сада је претежно жут - због суше, HAARP-а или чега већ. А сада као и већина младе Србије, живим у престоници. Искористићу овом приликом ону познату: Родила сам се у Југославији, живим у Србији, а умрећу у Београдском пашалуку.

Разлог зашто Вам се обраћам је... састављен из више њих.

Прво: али не и најбитније, мука ми је више од ове српске послушности. Цела политичка сцена ми се гади. Просипају из шупљег у празно већ годинама, а стално налазе по неки златник у том ситу, док народ гладује. На то би неки рекли, па неће ускоро бити глади, увозићемо Монсанто семе и потроваћемо се сити. Па то и није далеко од истине. С тим што не верујем да ћемо увозити поменуто. Пре ће нам га Америка поклонити. Онако, братски, пошто су нам увек желели све најлепше. Хвала Богу, па је Србија богата земља, па ће имати пара да следеће године купи то исто семе, без бојазни да ће постати дужник некој тамо компанији. Ипак је Америка далеко од Балкана... Зар не? Само смо задужени по глави становника толико да нам се главе и не виде од смећа који нас окружује.
Но, да се вратим на ову државну параду. Приметила сам да је та реч (парада) јако популарна претходних неколико година и увек се узима у негативном контексту, па сам решила да је употребим у овом случају. Зар је могуће да од толико људи на политичкој сцени Србије нема ни једног човека? Зар је могуће да реч у нашем државном врху не вреди ни пару, што би народ рекао. Мада пара данас и не вреди пуно. То објашњава неке ствари. А и не само у државном врху. Толико људи на планети... а све мање људскости.
Зар је могуће да је народ толико отупео од свега што нам се издешавало, да не подиже главу више ни због кога и ни због чега? У народ не убрајам познате нам "хулигане", неваспитану децу дресирану да праве хаос како би се ослободили притиска под којим сви живимо. Извињавам се, не волим да генерализујем ствари, али мислим на већину.
Зар је могуће да у ово време технологије и информација на ТВ-у не можеш да упреш прстом и кажеш "Е, то је достојанствен човек, и Србин, у Србији"? Част изузецима, попут Николе Алексић и сличних, које народ нити слуша, нити жели да схвати. У ствари, он је на условној, не сме човек више ни да говори шта мисли. Немамо чобанина, па "попут стада оваца блејимо и идемо на клање". Куд сви, ту и мали Радојица. Ако се по јутру дан познаје, награбусили смо. Полиција најављује хапшења како би они који имају начина могли да се спасу одговорности. Власт. Немам речи да искажем колико је смешно, само што ми сузе не крену.



Не желим да дужим, али не могу да не приметим колико је људи незаинтересовано за своју будућност и будућност својих поколења.

Има оних који спас виде у Европској Унији. Напослетку, све моћне земље Европе су тамо. Јесу дужни и тужни, али су сила. Па онда чувени СТО (Светска Трговинска Организација), светска тровачка организација пре свега. Или НАТО који нас је унаказио, газио и звао Воле. Али све то би подпомогло нашу економију. Куповали бисмо јефтино, али квалитетно смеће.
Има оних који спас виде у мајци Русији. Напослетку, Русија је увек била уз нас када нам је то требало. Некако је увек у то време имала своје проблеме, па је могла да нам да само моралну подршку, али ми смо им ипак велики дужници, јер и они нам желе све најбоље. Па зар би нас сестра наша искористила? Никада нису имали праву прилику да се успротиве када су нас бомбардовали. Ипак је Америка велика сила, па замислите шта би се десило да је Русија стала на нашу страну! Трећи светски рат би почео! Све ово што се дешава у свету, јесте црно, али ипак није светски - само је планетарни, тихи, подмукли.

Друго: народе, људи Православне вере и ви који не верујете ни у шта или верујете у себе, зашто сте толико отровани мржњом? Зар нас вера не учи љубави? Они који не верују у Бога, нека ипак прочитају заповести, макар замишљајући да су сами богови. Не мења се ту ништа драстично, и даље је порука исте природе. Али ту се такође учи правди и законима. То су чисте моралне догме које када би сви практиковали без изузетка, свет би био попут Раја. Јасно је да је ђаво узео свет под своје и да га грчевито стеже, као да му је последње. А надам се да јесте. Сви који желе промене су преми да убију, закољу, премлате, и остале гнусне радње. Немојмо се више убијати. Па зар нам није било доста? Трују нас мржњом са свих страна. И оно мало новина што је независно је преплављено срџбом и насиљем. Чак су и неки представници вере увучени у Ђавољу работу. Народе, могуће је, заиста јесте, да се ствари промене. Ми смо као нација у дубокој депресији. Нико не види излаза и нико и не покушава да се извуче. Само да се удари брига на весеље, ако се има пара. А ако се нема, онда се ударају комантари на интернету. А некад и све скупа. То је наш активизам. Мислим да смо се довољно гушили у туђим гов... грешкама.


Тачно је да само слога Србина спашава, али има ту још нечег. Само слога свет спашава, такође. Знате ли причу о Исланду? Е, то нама треба. И не само нама, него свим земљама света. За неинформисане; при томе не омаловажавам никога јер ни сама нисам чула од већих медија до то помињу, а камо ли хвале; то је земља у којој само што не тече мед и млеко. Прочитајте сада на Википедији трећи параграф о тој земљи и све је јасно. Вести су наводно процуреле захваљујући неком италијанском радију. Сигурно се више о томе може сазнати ако се дубље чачка по интернету, али то ми тренутно није најважније. У сваком случају већина не би отишла на Википедију да погледа, помало застареле, статистике о тој земљи.
Дакле: Исланд. Европска земља која је отишла под стечај 2008. године. Демократе су скоро све распродале, па се народ побунио и упорним протестима сменио власт. Дошли су левичари. Мислили су, то ће их спасити. Звучи ли познато? Међутим, и они су одмах притискани да отплате дуг тако што би сваки грађанин петнаест година плаћао сто евра месечно. Дуг који је створен захваљујући корумпираној политици. Дуг који је све сем народни. Председник је решио да распише референдум, упркос притисцима ММФ-а да се дуг отплати на тај начин. Ах, да не заборавим чувени интересни проценат од 5,5. Деведесет три одсто грађана је изгласало да одбија да отплаћује туђе дугове. ММФ је истог тренутка замрзнуо све позајмице. Нема више Исланда на вестима. Банкротирали људи, па шта је ту занимљиво?


Кад оно међутим... Ствари на Исланду су тек кренуле да се мењају. Дигли се људи и не дају на себе. Влада је покренула истрагу у којој су учествовали сви грађани, како би они који су били део преваре одговарали за своје поступке. Бивши председник, разни мафијаши и банкари, сви они који су имали било какве везе са крахом земље су завршили на потерници. Где и припадају. А како би спречили да се такво нешто поново деси, пазите сада ово, саставили су нови Устав. Ко то? Па НАРОД! Одабрали су појединце које је народ предлагао, који нису ни у једној партији и који нису укаљали свој образ да склопе овај документ. Шта мислите, где су га склапали? У скупштини? Не, драги моји. На интернету. Сви који су били заинтересовани могли су да прате састанке и својим коментарима и сугестијама учествују у формирању устава. Нема тајни ни лажи и све црно на бело. Ово последње ипак зависи од самог сајта, али знате на шта се мисли.



Већ видим у својој глави пренос скупштине на РТС2 као најгледанији програм у ударном термину. Гласање преко порука, бесплатних, или преко интернета. Без реклама, јер су сви тајкуни који држе медије побегли главом без обзира. А они који су се рекламирали размишљају о томе. Ствара се нови устав, а затвори пуни. С тим што нема оних који нису моглу да отплате бизерно велики рачун за струју. Прави лопови су први пут иза решетака. Банке протеране или са стегнутим каишем. Сви незапослени, а има нас, у изградњу. Па све испочетка. Хвала Богу, дугове смо исплатили из џепова оних који су га и направили, па нам је и ММФ окренуо леђа, а о ГМО-у илити Монсанту и да не говорим. Па они су први вилама сељака протерани из земље. Нема нас више ни на светским вестима, али нам то ни мало не смета. Нека се они држе њихове утопије, а ми ћемо своје, па да видимо ко је тврдоглавији.

Звучи нестварно, али је крајње реално. Има наде и за нас Србе, само се требамо сложити и истрајати. Немој се продати Србијо. Устани Србијо. Подигни главу. Погледај се на шта личиш. Најгледанији програми су патетичне серије и нереалне емисије. Девојчице од по десетак година се шетају скоро голе јер прате светске трендове. Основци се лупају у вену. Средњошколци су бесни као рисеви. Родитељи немају времена ни зашта јер се труде да сачувају и то мало посла што имају. Наставници нису никакви педагози, а да не причам колико су немоћни да било шта промене. Директори корумпирани и саможиви. Полицајци исфрустрирани. Грађани измалтретирани и уморни. Политичари лапрдиви као и увек. Мафија у управи. Војска, која војска? Све то посматрају светски профитери и вребају прилику да нас поробе.

Кад смо код робије, ево шта Википедија каже о томе: "Ропство је друштвени или правни статус појединца — роба, коме су одузета људска права, и власништво је друге особе или заједнице. Роб се постаје рођењем, куповином или заточењем. Робови се држе против њихове воље ради материјалне, финансијске, сексуалне или друге користи. Историјски гледано, робови су најчешће коришћени као неплаћена радна снага која нема права да одбије, напусти или добије нешто заузврат за такав рад. Ропство је било саставни део разних култура током историје али се последњих пар стотина година сматра неприхватљивим и нехуманим." Па ми реците да се не препознајете. Није ли то управо оно што нас чека? Није ли то управо оно што је задесило Грке? Није ли то оно из чега су Исланђани изашли као победници?

Нека Руси граде своју војну силу, ако већ не могу или не желе нама да помогну. Доста смо на њих гледали као спасиоце. Нека Амери граде своју тровачку силу, доћиће им главе. На жалост, то већ пуца по Америчком народу, који се такође буди из медвеђег сна, али не довољном брзином.

Време је да ми, Срби, почнемо градити своју свест и вратимо достојанство народу који је пркосио највећим силама овога света. Увек смо били тврдоглави, и скоро увек нам се обило о главу. Хајде једном да мућнемо том истом тинтаром и решимо се ове пропасти користећи исту ту тврдоглавост за добробит народа. Ако то не урадимо, онда ништа боље и не засужујемо. Ако има икога, довољно храброг на врху државе, да заустави ову кочију у којој суноврато идемо ка провалији нека иступи, нека пробуди успавани народ и нека крене у акцију "Очистимо Србију, али овог пута успешно". Реците нам, има ли икога спремног да своју кожну фотељу замени честитом столицом? Пут није лак, али српски народ је јак кад се сложи. Крајње је време.

У Београду, 27. новембра 2012. године
Извори: ВасељенскаТВ , Фејсбук

Хвала свима на гласовима