Join the new world

...Njen duh je slobodan, sa drugom decom, rucicama od blata zeli da dohvati sunce i zagrli k'o brata. Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala, ako u bajku verujes nije se uzalud ispredela. Duga je tvoja pruga, s druge strane ceka vise od cupa. tvoje oci su krila vode te svuda, dodirni dlanom grudi, nije to srce sto kuca, ne, to snovi stidljivo kuckaju spolja da ih pustis unutra. Tvoji prsti su kistovi, oboji ljude sto se boje da kroz temperament od crne tempere udahnu polen i ponovo se rode, tad ce imati pogled voden. oprosti im, nacrtat' ces sebi osmeh opet.

Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri, tako je lako leteti kad dete si. Nek' lebde sni preko zaspalih ulica, kisna muzika nocas bira da budes ta s notama rosnim u kosi. Navuci kostim od tila i vec si plava vila. Pogledom ozivljavas lutka, sledeceg sekunda tvoj meda ti kaze: "Cekao sam te, vodim te gde ne znaju jecaje". Skok visoko iznad krova, eto vas na repu zvezde
on sapicom cepa nebo: "kud' me to vodis, medo, ne vidim te, ludice". Oblaka pune trepavice "stani, vidim zeravice, il' to ljudima svetli lice. stotine, stotine ljudi lete ka nama. Na celu povorke ono su tata i mama..."
Poput vetra laka, koktel smeha i placa koraca ka njima. Blistava kakva nikad nije bila i sad im prasta sto su otisli, ovde je toliko lepse sve je od srece i pesme al' odjednom, sve se trese. Iza planina, pomalja se
ruzna glava dzina, svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju, ostaje sama. I tad u licu zlog dzina prepoznaju lice svog strica i na komade puca slika!

Staklici razbijene maste zarivaju se u oci, peku je i najzad vidi isto sto i svake noci. Ogromno telo nad njom, Dahtanje s mirisom rakije, hrapavi jezik od kojegse jezi, a svuda je lepljivi znoj i bol ta stvar, mac sto sece
sve cedno u njoj. Prljavi prsti u njenim ustima, drhtaj u butinama, ona vristi u sebi rucicu pruza ka medi al' hoce li je cuti sada. Od suza ga ne vidi jasno, a tako strasno boli je: "Uzmi me medo, medice moj, vodi me, molim te".
Al' nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima, srce se izgubilo ispod plisa utonulo u nista. O zidove dobuju samo stricevi uzdasi i kisa i noc je gluva i sve od spolja guta tisina.....

Pedeset mu je godina dok napolju oluja besni, sedi u fotelji lista knjigu, sad je na pesmi, gavran. U pesmi pominje se samac, zamak, krila i noc, zloslutna ptica sto je samcu jedini gost. Noc kao ova, samac kao on ali gavran, gavran samo je u pesmi toj. Samo ludost, to stvarno ne moze biti ma, ne... Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti. U taj cas, zakuca neko, covek se strese magla mu je nekog dovela k'o gavrana iz pesme, premda za drustvom ne cezne ipak otvara vrata i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka.

Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes, te oci koje mu se zabadaju ravno u svest. On htede nesto da kaze al' mu zafalise reci tad sevnu munja, kad i mladiceva pesnica. jos jedna, pa jos jedna covek se nadje na podu dok skupa s mladicem jeza i tama usetase u sobu. Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine i tada bespomocno kriknu: "Ti, prokleti kurvin sine". I to bese varnica, strela u mladicevo srce ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce. Krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme. Onog trena kad mu nasloni pistolj na slepoocnicu, covek shvati da mladic nema kocnicu i da je kraj. Dok kaslje sopstvene zube pokusava da pita zasto, al' mladic progovori sam i bese jasno....
"Kako ti se svidja da budes s ove strane straha tebi, koji si sejao strah, kako ti je sada?
Da li ti se vrti film sve sekvence kad je mucis i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci. Slika nje same na ulici dok je slomljeno nebo bilo. Ti, ti bednice ne znas sta je posle bilo, nisam ja kurvin sin, ja sam sin stotine bednika takvih poput tebe sto su joj bili nada jedina da nekako izdrzava sebe, a potom i sina, za sitan novac zenska toplina uz casu jeftinog vina. Na kraju je dokusurila sida, al' ima i veci bol da se rodis sa sidom ajde zamisli to. Rodio sam se sa hiv-om, al' cu umreti s osmehom ovo je tvoj kraj ti zavrsavas mojom osvetom".
Tupo klik, tajac pa jedan urlik u prazno. Kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom "sad si samo senka jadnice, nistavan pred strahom. Dzelat tebi necu biti ja vec zivot, zvaces ga kaznom".
I tad na svetlu bljesnu igla sa spricem sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica. Zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje, kapi svetog besa sto njime oduvek struje. Sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat, ubrizga svoju krv i to bese sah-mat. Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica, al' noc je gluva i sve od spolja guta tisina...........