Join the new world

Sabrana dela o RSDJ, da se nedaj boze ne zagubi...

---

Objavljeno: Day 1,319, 16:30

U poseti GROMOVNICIMA - specijalna reportaža sa liceta mesta

Juče me pozvao Sokobanjac i kaže:
- Dobio si odobrenje da posetiš Garnizon elitne jedinice Gromovnici. Dolazim odmah službenom limuzinom po tebe, pa idemo.

Kako sam znao da je Sokobanjac vrlo precizan čovek i vojnik, odmah sam izašao ispred kuće da ga sačekam. Napolju je lila kiša kao iz kabla. To mi je baš pogodovalo da pokažem koliko sam čvrst - dobrog vojnika kiša ne može da omete ni u čemu.

Posle 142 minuta stigao je Sokobanjac u službenom Yugu sa prikolicom.

- Što si zakačio prikolicu za limuzinu? - pitam ja.

- Trebalo je da utovarim neke tenkove i odvezem u jedinicu, ali Slavče i ja nismo mogli ni jedan da podignemo, pokušavasmo 2 sata pa digosmo ruke... a mislim da ne bi ni stali u prikolicu. Sedamnaest komada, ali o naređenju se ne raspravlja. A što si ti tako mokar? Takav ne možeš unutra. Navlažićeš mi tapacirung. Penji se u prikolicu.

- Ali vidiš li kako kiša lije? - pitam ja.

- Mooolim? To više da nisam čuo! Za dobrog vojnika kiša nije nikakav problem!

- Razumem - Odgovorih uskačući u prikolicu.

Posle dva sata terenske vožnje u centru grada, stadosmo ispred stanovite cvjećarnice. Vetar me je već prosušio pa sam se osećao vrlo prijatno.

- Dugo nam je trebalo da pređemo ovih 150 metara - rekoh. - Čudno da je vozio Slavče a ne ti.

- Slavče mora da vežba, to ne unosi u novine (ovaj deo ću posle da obrišem). - Ajde ulazi u Garnizon! - reče Sokobanjac gledajući preko ramena da nas neko ne prati.

- Gde? U cvećarnicu?

- To je samo maska, ulazi.

I stvarno to beše samo maska. Unutra su bile sve same legende Gromovnika. U uglu je dremala Pospana a Leyoo je slušao "Here I go, again…".

Međutim, na vežbalištu je trajalo opšte opsadno stanje. Vojnici su jurili okolo sa metlama i kofama, čistilo se, sređivalo u najveće.
Meni zaigra srce. Znaju da dolazi neko iz novina pa sređuju da ne ostave loš utisak. Divni momci.

- Bre Sokobanjac, niste morali ovako da mučite vojsku... mogu ja slike da obradim da izgleda kao pravi poligon...

- Ma dolazi nam precednik u obilazak pa mora da se sredi... - u pola rečenice Sokobanjca prekide ledeni glas komandanta Iceman74, smiren i dostojanstven.

- Ko ti je ova budala? - Obrati se on Sokobanjcu gledajuci mene.

- Pokorno javljam to je novinar, novi član naše jedinice, po mojoj ličnoj preporuci! - raportira Sokobanjac.

- MIRNO BRE! Novinar? Vidi ga bre na šta liči. Ko da je volu iz dupeta izašo. Što si tako zgužvan i mokar ko kokoška... i smrdiš na ulje... pih bre...

- Pokorno javljam, Sokobanjac me smestio u prikolicu da ne navlažim tapacirung u limuzini a kiša je padala dugo i ulje iz limuzine je prskalo po meni, ali ja kao pravi vojnik sve moram da izdržim...

- Bravo Sokobanjac, ispravna odluka. Sredstva se moraju čuvati. Ali kako si ga smestio u prikolicu pored sedamnaest tenkova?

- Pa... tenkove nismo utovarili... mala je prikolica, pokorno javljam, a Slavče nije mogao da digne ni jedan. - pravda se Sokobanjac.

- Kako nije mogao? Pa reko si mi da trenira karate... dobar vojnik mora uvek da se snađe. Poverio sam ti zadatak. Šta sad da pokažem precedniku? Moraću da ga vodim u garaže.

- Slavče samo šutira džaci s' pesak, ne diže tegovi... - brecnu se Sokobanjac.

- MIRNO! Oću da mi lepo sklopiš rečenicu. Sve s padežima ponovo da kažeš. - ljutito naredi Ledeni.

- Slavče samo šutira džaci sa peskom, ne diže tezi - odgovori Sokobanjac.

U to nastade opšta pometnja, začu se konjski galop i kroz cvećarnicu ujaha cowboy_from_hell, naš predsednik!

Mene obuze neka jeza, gledam legendi u oči. Predsednik me blago pogleda i prvo se meni obrati.

- Ti debeli, dođi ovamo. Sagni se da siđem s konja. Moram na nešto da stanem. Tu bre kakav si zgužvan... Ledeni, kakva ti je ovo vojska?

- Gosn precedniče, to mi je najbolji vojnik! Upravo je prošao kroz pakao! Sedamnaest tenkova je sada u garaži zahvaljujući njemu. Posle cu vam pokažem garažu, čim zamene ulje u limuzini. Izvolte u cvećarnici, molim. - Reče Ledeni i namignu mi. - Dobar vojnik uvek mora da se snađe.

Pregovori u cvećar... u glavnoj, tajnoj bazi trajali su satima. Povremeno se čula galama. Sigurno se tu državna pitanja rešavaju. Nekoliko puta opali pištolj i neko podvrisnu. Alisa istrča sva zajapurena.

- Ima li još neka flaša lav piva u kantini? - pita ona.

- Piju pivo? - iznenađeno upitah ja.

- Jok, nego im trebaju flaše da simuliraju vojsku na bojno polje - uzvrati ona, a meni laknu. Stvarno sam glup... mislio da piju pivo... eee.

Kada su se razgovori završili, Predsednik je bio tako umoran da nije mogao da stoji pa su ga doneli, seli na konja i vezali za sedlo. Podvrisnuo je pozdrav jedinici i otkasao u zalazak sunca.

Pošto me je Komandant pred predsednikom lično pohvalio i nazvao najboljim vojnikom, rešio sam da na chetu nosim nick "Saximus_vojnik_dana".

Nastavak u sledećem broju.

Naš Saximus

---

Objavljeno: Day 1,320, 13:20
Saximus presudio bitku za Moskvu

U poseti GROMOVNICIMA - deo 2. - Bitka za Moskvu

Jos se nije prašina slegla za Predsednikovim konjem kad se oglasi uzbuna.

Iz cvećarnice, štaba, istrča Jovan Stanojevic, Komandantov zamenik i povika:

- UZBUNAaaaa, svi u tenkove, krećemo na Moskvu!

Iz štaba izađoše i ostali. Komandant Iceman74, MiroslavCirin, Pospana i Leyoo.

- Pospana, pitaj senku senke jel spremna zastava. - naredi komandant.

- Izvol'te vašu penkalu sa zlatnim grbom - reče Pospana Ledenom pružajući mu neko olovče.

U to dotrča senka senke.

- Zastava nije spremna, fali još grb da se prišije...

- Nemamo vremena, dovoljne su i boje. Svaki vojnik zna Srpsku Trobojku. Daj to Leyoou da nosi.

- Aaaaa... ne, boga mi... ja sam je nosio prošli put i znaš šta je bilo. Ovi naši seljaci, pregazili me i oborili mi Harlija u blato kad su jurnuli u juriš. - Uzvrati Leyoo. - I uvek nekoga pregaze... ja boga mi ne nosim zastavu.

- Mirno! - viknu Iceman74 - Ne možeš da nosiš zastavu? A tu cvećku u kosi možeš, jel? I baci taj džoint... Usmrde mi ceo štab.

- A gde je onaj smotani? - upita MiroslavCirin. - Novinar, 'odi de ovamo!

Ja se ukopah. Zar meni da pripadne ta čast!? Trenutak sam se samo dvoumio jer mi je ovaj gospodin neverovatno ličio na nekoga. A onda shvatih - to je Chuck Norris lično!

- Novinar, tebi je pripala čast kao uzornom vojniku da u ovoj presudnoj bitki za Srpski narod budeš u prvim redovima i nosiš zastavu! - reče mi MiroslavCirin.

- A gde je koplje? Na šta da okačim zastavu? - upitah ja Ledenog.

- MIRNO! - naredi Ledeni - uzmi cev od topa sa tenka, jbt... kakav kreten. Nađi sam i ne smaraj me. I onako me boli glava od rasprave sa Precednikom... Ajde mrš-

- RAZUMEM - uzvratih.

Pošto je Sokobanjac bio zadužen za mene u ovoj jedinici, on, ja i Slavce se nekako snađosmo i namestismo zastavu. Slavce upali službenu limuzinu a ja i Sokobanjac utovarismo zastavu u prikolicu i pođosmo za ostalima.

Moram da napomenem da Slavce nije vozać limuzine, ali je Sokobanjac naredio da mora da vežba. To je i bio razlog što smo se posle izvesnog vremena izgubili. Sokobanjac ga je stalno vraćao na istu raskrsnicu dok ne uvežba pravilo desne ruke a ostali su odmakli.

Elem, stigosmo nekako pred Moskvu ali od naših ni traga. Sva trojica jedva istovarismo zastavu i ukopasmo je tako da se vidi iz daleka.

Za to vreme, Iceman74 u svom tenku na čelu kolone ugledao je Rusku zastavu kako se vijori u daljini i naredio Jovanu Stanojevicu:

- Opali po Ruskoj zastavi, tamo se oni uvek skupljaju...

- Opali bre...

- Pa pucaj čoveče već jednom!

Jovan Stanojevic usplahireno uzvrati:

- Pokušavam, ali neće da opali, fali nam top. Neko ga je maznuo!

- Šta kažeš? Auuuu... To je Desert Hamster, garant... Brzo, povlačenje! Gledaj gde je naša zastava i vozi tamo, ostali za nama, BRZO!

- Vidim zastavu, stoji u sred Moskve...

Poteraše celu kolonu i uđoše u Moskvu bez ikakvog otpora. Iceman74 izađe iz tenka bez topa i priđe zastavi.

- Majku mu... Darkwood Dab, dođi da vidiš ovo... Ovo ni ti ne bi uradio... ha ha. Ovo je Ruska zastava. Neki Rus okrenuo njihovu zastavu naopako, pa mi mislili da je naša.

Sokobanjac je Slavcetu upravo objašnjavao znake koje saobraćajac daje na raskrnici, kad se iza njega pojavi nekoliko hiljada Rusa.

Slavce preblede i reče:

- Iza tebe...

Sokobanjac se izbulji:

- Jbt, ništa ne kapiraš... ne iza mene. Kad dignem ruku to znači STOJ, razumeš. STOJ!

- Počemu stoj? - Viknu Rus Haferkorn iza leđa Sokobanjca. - Glupi Srbi! Okrenuli ste vašu zastavu naopako! Uzimaj to i nosi odavde... Durak!

U cvećaru smo stigli kasno. Morile su nas teške brige. Nije nam bilo lako da se sretnemo sa drugovima koje smo izneverili. Onaj top što smo skinuli sa tenka da bi nam poslužio kao koplje za zastavu je stalno padao sa prikolice, pa sam ja morao da se premestim u prikolicu da ga pridržavam.

Svi iz jedinice su već znali šta se desilo i da smo zastavu okrenuli naopako. Rus Haferkorn je već to objavio u Ruskim novinama kao podmuklu prevaru Srba.

Cela jedinica nas je čekala u dvorištu cvećare. Iceman74 nam priđe i ledenim glasom reče:

- Ova je jedinica danas osvojila Moskvu sama. Zahvaljujući dosetljivosti jedinice koju vodi Sokobanjac. Zato ću ga predložiti za najveće Srpsko odlikovanje. Vrlo dobro momci!

- SLUŽIMO NARODU! - uzvratismo nas trojica jednoglasno.

Tada ugleda top sa njegovog tenka o koji je zakačena zastava prebačen ponosno preko mog ramena.

- A ko je skinuo top sa moga tenka?

- Pokorno javljam, ja, po vašem naređenju, pokorno javljam. - Uzvratih ponosno.

- Jbt... - reče Iceman74, okrenu se i pognute glave uđe u štab.

Pošto sam javno pohvaljen pred celom jedinicom rešio sam da u buduće na chatu koristim nick Saximus_vojnik_dana.

Nastaviće se u sledećem broju.

Naš Saximus.

---

Objavljeno: Day 1,322, 14:04
Ne - on je stvarno budala

U poseti GROMOVNICIMA - deo 3.

Alisa izađe iz Cvećarnice.
- Sokobanjac! Zove te Iceman74 unutra.

Sokobanjac uđe u polumračni štab. Za štabnim stolom, pored vaze s karanfilima sedeo je Iceman74.

- Može pivce? - pita Ledeni
- Samo ako imaš crno...
- Alisa, daj jedan crni ginis za Sokobanjca
- Ide šefe...

Cuclali su pivce nekoliko sati u tišini.

...

Iznenada Iceman74 progovori:
- Sokobanjac, kaži mi nešto, al' pošteno.
Sokobanjac oćuta na ovu provokaciju.
- Ovaj Saximus, novinar... Jel stvarno budala ili se samo pravi? - pita Iceman74.
- Budala, budala. Znam ga od malena. U prošloj jedinici napalio svu vojsku da mažu čizme burekom, da se sijaju. Budala, kažem ti.
- Pa ako je budala, kako je ubedio ostale da rade te ludosti?
- Pa... stvarno im se sijale čizme... al' jeste budala, 100 posto.
- Jel' znaš za onaj tenk što sam mu naredio da ga prenese na bojište?
- Znam. Preneo ga. - odvrati Sokobanjac.
- Šta kažeš?? Aliiisaaa! - vrisnu Ledeni
- Izvolte Komandante.
- Dovedi Saximusa odma, ali odma, ovamo...
Posle dve sekunde Saximus uđe u Cvećaru. Privučeni vikom Ledenog, za njim uđoše i senka senke, Pospana i Srbobran.
- Pokorno javljam, izvolte - pozdravi Saximus.
- Izvadi ruke iz džepova. - reče Ledeni - Jel znaš ti koliko je težak tenk?
- Pokorno javljam, 56724 kila bez posade i municije.
- I preneo si ga na leđima, jel?
- Pokorno javljam tako ste naredili.
- Misliš da sam ja blesav jel? Kako si ga preneo?
- Po deset kila, pokorno javljam.
- Šta bre??
U tom trenutku oglasi se Srbobran:
- Ja nisam kriv, majke mi. Video sam ga da leži ispod tenka, nisam imao pojma da je tvoj... I pitam ga, šta radiš tu? Kaže, nosim tenk... haha, budala... Izvin'te komandante... Ja rekoh, pa rasklopi ga, pa ga sklopi ponovo tamo, ali pazi da ne izgubiš cevku od topa... haha... izvin'te komandante.
Iceman74 skoči iz fotelje.
- Sad bi trebalo da te pohvalim i dobro nagradim.
- Otkud sam znao da će da ga iseče! - brani se Srbobran.
- Šta reče? - Icemanu74 izbi bledilo po licu.
U to uskočiše senka senke i Pospana u isti glas:
- Nismo znale za šta mu treba brener.
- Nismo znale za šta mu treba brener...
- Molim vas, svi izađite napolje. Alisa, daj pivce. Ti Sokobanjac ostani. Ti Srbobrane, po kazni ima da mi dodaješ na bojištu.
- Celu bitku?
- Celu, ajde napolje.
- Razumem - reče Srbobran.

Cuclali su pivce nekoliko sati u tišini.

...

Iznenada Iceman74 progovori:
- Ima da mi iskopaš rov za stojeći stav za tenk Sokobanjac, za kaznu. Ledeni je rekao i tako ima da bude.
- Razumem - reče Sokobanjac i otvori sledećeg crnog ginisa.

- Slavče, Saximus, gde ste bre... - pozva Sokobanjac
- Evo smo ovde, parkiramo tenk Ledenog.
- Uuuu što ste ga parkirali... cevka treba napred uz liniju da bude... Nego, nema to veze. Naredio Ledeni da iskopamo stojeći rov za njegov tenk za kaznu. Idite na bojište i počnite, ja ću da dođem posle.
- Jel' smemo da uzmemo lopate?
- Može. - reče Sokobanjac i ode na bojište.

Nekoliko hiljada Rusa je stajalo u koloni i dosađivalo se. Sokobanjac prođe pored njih sve do Srbobrana.
- Dodaješ, a? Kako ide? - Upita on Srbobrana.
- Fino, ostalo ih još ovo malo. Iceman74 uvežbao novu tehniku pa ide brzo.
- Srbobrane, - pozva Iceman74 - donesi sledećeg. Oooo Sokobanjac. Dođi da vidiš kako sam uvežbao "Asterixa".
Pljuuuus. FIIIiiiiiiiiiiiiiiiiii.
- Ode visoko - reče Sokobanjac
- Jesi zapazio? Cipele i oklop mu ostali ovde a on odlete. A, jel si video?
- Boga mi dobro... Ja ih izuvam iz cipele, ali iz oklopa, nema šanse. Desi se i iz obe cipele da nekog izujem, ali češće iz jedne. - divi se Sokobanjac Icemanovom "Asterix" stilu.
- Daj sledećeg.
Srbobran uze jednog Rusa iz kolone.

Jedan mlađahni, neiskusni Rus pita kolegu ispred sebe:
- Je li, a da pobegnemo, a?
- Ajde bre mali... odma sam video da si neiskusan... da bežimo... - podrugljivo odgovori kolega mu Rus - Šta ti pada na pamet? Oćeš da se naljuti? To oćeš? Durak.

- Srbobrane bre... koliko puta sam ti reko da mi ne donosiš ove mršave... Nekako mi se ne lepi ruka... - žali se Iceman74.
- Pa nema više, još ovo hiljadu i to je... samo takvi ostali.
- Koliko sam udario do sada? - Pita Iceman74 za status.
- Dva miliona.
- Eto... a kažu Rusa 200 miliona... pa gde su? A oni, dole, što igraju karte i šah?
- Njih si već udario pa se opuštaju.
- A da ih poberemo ponovo, a?
- Ne moze bre Ledeni, šta ti je, pa znaš da ne može... - nestrpljivo odgovara Srbobran.
- Pih bre kakav si... Alisa kad mi je dodavala nije pravila pitanje... Ajde idi, slobodan si, Sokobanjac će da mi dodaje.
Srbobran ode sav srećan što se spasio bede.

- Slavče če če e e - zvao je Saximus iz dubine stojećeg rova za tenk.
- Izvolte - javi se Slavče sa ivice rova.
- Mislim da će ovo da bude taman, šta misliš iš iš š š? - odjekivalo je iz rova.
- Pa ne znam... da ga probamo?
- Ajde doteraj pa će da izmerimo mo mo o o.

BrooooWWooom, BRRRROOOOWW.... KRRRRK DOWN... tenk ulete nazačke u rov.

- Saximuse, nije dobro, fali još metar i po da se dokopa...
- Ma ne fali, ne može zbog mene da upadne do dna dna na a... ja sam još dole dole ole eeee.
- Pa ajde izađi pa da izmerimo.
- Ne mogu od tenka, baš je pasent, od ivice do ivice ivice ce. Moraću da prokopam tunel el el da izađem em em.
- Ajde. Kad izađeš moramo da nađemo neko rešenje i za mene. Ne mogu da otvorim kupolu, baš je ovaj rov pasent. - Odgovara Slavče iz tenka.

Pošto je Iceman74 pohvalio Srbobrana, rešio sam da on od sada bude Srbobran_vojnik_dana.

---

Objavljeno Day 1,324, 14:42
Proslava

U poseti GROMOVNICIMA - deo 5.
Napomena:
Svaka sličnost sa pravim eSrbima je slučajna. Ako nekome nešto nije jasno neka pročita prethodne delove, jer ovo je samo nastavak i ništa više ee.

- Slavče... - pozva Saximus
- Izvolte
- Jel si još u tenku?
- Jesam, ali te ne čujem dobro.
- Ok, razgovaraćemo kroz cev od topa. Uostalom samo ona i viri iz zemlje.
- Iskopao si tunel? - pita Slavče
- Jesam, ali sam izgubio lopatu. Izgleda da sam otišao malo dublje, probijao sam se i kroz led. Našao sam dinosaurusa.
- Aha, ok.
- Eustreptospondylus. Ima ga tri tone. Kad sam mu video glavu pomislio sam da si ti, ali onda sam video da ima plave oči. Pozajmio sam dizalicu od Serafima. Izneo sam ga kroz tunel, evo ga pored rova. Još je zaleđen.
- Kako da izađem iz tenka, ne mogu da otvorim kupolu... - jadikuje Slavče.
- Jesi probao kroz cev?
- Probao sam. Doš'o sam do pola, ali dalje nisam mog'o. Sužava se.
- To znači da je baš tvoj kalibar. Jedino da staviš iza sebe neku granatu bez zrna, onu za vežbanje, pa da se nekako ispališ. - Nudi rešenje Saximus.

Iceman74 i Sokobanjac uđoše u štabni šator. Unutra su već u veliko trajale pripreme za štabno savetovanje pred sledeći udar.

- Alisa pet puta sedam - reče veliki ratnik
- Tridesetpet - odgovori Alisa
- Ajde bre dosta, to je moja sekretarica. - odbrusi Iceman74 - Moramo
da se dogovorimo oko proslave Dva meseca od osnivanja Jedinice.
- Alisa jedan kroz nula. - reče CaCa.D
- Jedan kroz nula. - odgovori Alisa

Iceman74 nastavi
- Jel tu Jovan Stanojevic?
- Nije. Igra odbojku.
- A Leyoo?
- Nije, otiš'o kod Meseriasua da sredi neki problem sa učiteljicom, valjda mu zaključila keca iz srpskog.

Iceman74 pogleda po okupljenima i vide da tu nema nikog normalnog.
- Sokobanjac, - reče Iceman74 - Ti si zadužen za nabavku hrane i pića za proslavu. Evo ti deset golda refunda.
- NEMA PARA NEMA BRE - reče Nemke_celavac.
- Razumem - reče Sokobanjac, uze golde i izađe.

Saximus je upravo preparkiravao dizalicu kad naiđe Sokobanjac.
- Eeeejj šta ima? - pozdravi Sokobanjac.
- Ejj evo ništa, preparkiravam dizalicu.
- Odakle ti taj lom?
- Pozajmio sam od jedinice Serafimi. Neki fini čovek tamo, Digital Lemon, kaže, samo izvolte.
- Eeeejj, ja zaboravio na rov za stojeći stav za tenk Ledenog...
- Ne brini, ja i Slavče smo ga iskopali i smestili tenk unutra. Baš pasent.
- A gde je Slavče? - pita Sokobanjac.
- On je ubacio tenk u rov pa sad ne može da izađe. - odgovori Saximus.
- Jel probao kroz cevku?
- Jeste, al podglavio, ne ide dalje od pola.
Tada Sokobanjac ugleda Eustreptospondylus.
- Uuuuu jbt, koliko svinjče!!! Odakle ti ovo?
- To je Eustreptospondylus. Za njega mi je trebala dizalica. - Odgovori Saximus.
- Jel to jestivo?
- Kako da ne! To je specijalitet! Ima ukus, nešto kao piletina i svinjetina zajedno, ako znaš na šta mislim.
- U bre... super. Iceman74 mi dao devet golda da nabavim sve za proslavu. Pošto meso imamo, daću sve za piće. - zaključi Sokobanjac.

Cvećarnica je specijalno uređena za proslavu. Kako su se očekivali brojni gosti, predsednik, ministri i drugi zvaničnici zaduženi za pare, uređeno je i vežbalište iza cvećarnice.

Na sred vežbališta još od podne se peko Eustreptospondylus na ražnju. Za vrtenje ražnja bio je zadužen amd sempron jer je jedino on mogao da vrti na 2,8 giga obrtaja u sekundi.

Sajler je doveo thrash metal band da zaokruži atmosferu, pošto je on bio zadužen za muziku.

Tada su se sa ulice ispred cvećarnice začule sirene nervoznih vozača a ubrzo i zavijanje policijskih sirena.
- Svi u vrstu i mirno!!! - naredi Iceman74. - Ove sirene znače samo jedno. Dolazi precednik!
Cela ekipa Gromovnika se postroji u vrstu a Iceman74 izdade komandu.
- Pozdrav naleeeeeeeeevo!

Otvoriše se vrata cvećarnice i iza njih oprezno proviri Saximus.
- Jel kasnim? - upita on.
- Idi bre u tri lepe... - ajde bre jbt... - ma nosi se... - pozdravljali su prisutni Saximusa.

- Saximus!!! - progovori Ledeni ledeno - Čuo sam policijske sirene! Šta znaš o tome?
- Pokorno javljam neki kreteni sa šleperima preprečili ulicu. Ima jedno... dvestapedeset šlepera ispred.

Ponovo se otvoriše vrata cvećarnice a Ledeni opet izdade komandu.
- Pozdrav naleeeeeeeeevo!

Kroz vrata uđe neki crvenokosi gospodin sa dostavnicom u ruci. Na crnoj majici mu je pisalo: GUINNESS The Beer.
- I have convay of twelve milion bottles of Extra Stout Guinness beer, fooooorr... let me see... Mister Sokobanc...
- Is it black? - pritrča Sokobanjac.
- Of course it is black. - odgovori crvenokosi gospodin.
- Istovari ispred, a ovde unesi milionče - reče Sokobanjac. - Komandante Ledeni, pokorno javljam, stiglo pivo!
- Vidim - reče Iceman74, po malo nervoznim glasom.

Uskoro atmosfera u dvorištu cvećarnice postade vrlo haotična.
Oko petsto crvenokosih momaka unosilo je kutije s pivom uz opaske excuse me, trash metal je rokao, na sredini su gurali jedan drugog đuskajući divlje uz trash drugari iz Reda Svetog Đorđa na čelu sa PowerfulNK a oko bine su stajali u stavu mirno drugari sa Akademije. Kintec je vršio smotru i proveravao jel svakom zakopčano dugmence i jel kravatica na mestu. Svi iz Akademije su imali savršeno uglancane čizme koje su se, možda malo previše, sijale, kao da su namazane palminim uljem.

Predsednik cowboy_from_hell se na konju probio do svečanog stola za kojim je sa glavom u rukama sedeo Iceman74. Saximus pritrča da po navici podmetne leđa da Predsednik siđe. cowboy_from_hell otmeno sjaha, veza konja za stub od razglasa i pridruži se Ledenom.

- De si burazeru? Kak'o je ovo cepanje dresovi? - upita cowboy_from_hell.
- Stigo si... oćeš pivce? Alisa, daj jednog crnog ginisa za precednika.
Alisa usluži kauboja.

- Za kojega moga ti je ovo? Nemaš Lav pivo? - požali se predsednik.
- Nema, sve smo icepili zadnji put. Nije ni ovo loše... malo slatkasto, al prolazi...
- Vidim imas i pečenje... uuu al meriše... Mala, - obrati se Predsednik Alisi - donesi mi porciju rebarca.
- Meni od butče - dodade Ledeni.

Vrlo uskoro Dzidzu Midzu i Delija Doboj, kao najjači među prejakima, dovezoše na prikolici od moto kultivatora rebarca za Predsednika i butče za Ledenog.

- Gledam nešto ovo tvoje prasence na ražnju i, pravo da ti kažem, baš dugačak vrat ima. A i glavato... A za repče nema se grabimo. Samo repče ima za celu armiju. - primeti cowboy_from_hell.
- To mi je Sokobanjac priredio. Ima lepo da ga nagradim. A i ražanj mi nešto poznat... kao da je cevka od topče. - uzvrati Iceman74.
- Ako, ako, dupli refund - potvrdi Predsednik.

Sergeiki i Chuang Ce podupreše astal da izdrži rebarca od Eustreptospondylusa, a Ledenom predložiše da butče jede direktno iz prikolice.
MiroslavCirin dotrča do stola vičući
- Jupiiiiii jupiiiiiiiiiiiii Colonel***
- Ovaj mora da je negde našo Lav pivo... - prokomentarisa cowboy_from_hell.
- Nema bre predsedniče, znaš da smo ga icepili, ceo dan smo natezali.
- Znam more... ne podsećaj me...

Odjednom zablješćujući bljesak obasja nebo a iz daljine se začu:

BOOOOOOOOOOOOOM FIIIIIIIIIIIIIiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

Muzika prestade a svi prisutni zinuše u nebo na kojem su se iskrile varnice. Sablasni projektil udari u cvećarnicu, razleteše se crepovi i izleteše stakla.
- Uuuu i vatromet si pripremio! Svaka čast! - pohvali Predsednik Ledenog.
Sve oči behu uprte u rascopani krov cvećarnice. Iz prašine i dima pojavi se neki zagaravljeni lik.
- Jel kasnim? - reče on.
- Saximus!!! - pozva Iceman74.
- Pokorno javljam, izvolte - dolete Saximus.
Na njegovu pojavu cowboy_from_hell primeti
- Ovaj debeli se još nije opeglao?
- Saximus! Šta znaš o ovoj eksploziji?
- Pokorno javljam, to se Slavče srećno izvukao iz vašeg urovljenog tenka.
- Lele mene... - reče Iceman74 i zaplaka od sreće.

Proslava je trajala do duboko u noć. Pred jutro svi su popadali, jedino su veseli muzikanti cepali ginisa i falili svirku.
- Icepamo ga, a?
- Nema, skroz ga icepimo.
- Sviramo, zjbalo dudku...
I sve tako.
Njima priđe ZordanKV i reče
- LoL Koje ste vi legende, a sad da nastavim s prasećo glavče.
Tajni agent Milan007 mu se prišunja neprimetno s leđa i šapnu mu na uvo da niko ne čuje
- Jel mož da podelimo?

Napomena:
Eustreptospondylus je trebalo da bude zaklan pogledom MiroslavaCirina. Ali mu Saximus to nje dozvolio jer je mekog srca i ne moze da gleda krv. A Eustreptospondylus je i onako vec bio mrtav nekoliko miliona godina, tako da... U svakom slucaju Saximus svecano obecava da ce MiroslavCirin da kolje sve od reda pogledom na sledecoj proslavi.

---

Objavljeno Day 1,330, 14:16
Udarac u mozak

U dolini je stajala nepregledna Kineska vojska u pravilno formatiranim formacijama. Na brdu je sedela Srpska vojska, uglavnom oko skare.

Predsednik cowboy_from_hell je upravo gledao Kineske formacije povremeno mudro komentarišući:
- Hmmm, hmmm, -
kada se u pozadini Kineske vojske prolomi prasak, diže se strašna prašina a Kineski vojnici u štosovima od po stotinu poleteše u nebo. Kako se koje milionče Kineza lansiralo u vazduh, tako poče da se osipa i njihova formacija sve dok svih sedam milijardi ne pobeže sa bojišta.

Devojke i momci u Srpskim uniformama, njih oko dvadesetpethiljada, ostaviše skare i pivce, kao i rakiju i vince, a bogami i likerčiće i okupiše se oko svog predsednika.

- Šta to bi? - glasno razmišljaše Predsednik.
- Šta to bi? - glasno razmišljaše vojnici i komandanti.

Kroz dolinu se podiže oblak prašine iza nekoga ko se brzinom rakete približavao Srpskim položajima na brdu.

Momče koje je trčalo brzinom rakete naglo se zaustavi ispred Predsednika. Kad se prašina sleže, vojska prepoznade MiroslavCirina, zajapurenog od uzbuđenja kako stoji pred cowboy_from_hellom.

- Gle! Pa to je Chuck Norris lično! - reče cowboy_from_hell - Što razbuca onolike Kineze, ti.... tiiiii... Milkino unuče?

- Pokorno javljam, ja postao General!!! - odgovori MiroslavCirin

- Ahhaaa... A šta mi sad da radimo? Ceo dan potpaljujemo skaru i mezimo čekajući Kineze ovde...

- Koje Kineze? - zbunjeno upita MiroslavCirin

- One što si ih razjurio. Koliko vidim oni ni ne planiraju da se vrate na tepanje.

- Pokorno javljam, ja sam samo žurio da javim radosnu vest a oni su baš stajali onde... - pravdao se MiroslavCirin

- Mirno bre! - dreknu cowboy_from_hell - D' ideš sad da skupiš sve one što nisu istepani a mi će da mezimo dok ne završiš, jes razumeo?

- Razumem! - odvrati MiroslavCirin, a onda dodade, kao da nije razumeo - A jel svih sedam milijardi? - upita on.

- Samo netepane! Jel si gluv?

- Znači šestmilijardidevetstoosamdesetmiliona - preračuna na brzinu MiroslavCirin - Raaazumem! - i otrča niz brdo. Uskoro se gomila Kineza na njegovim leđima počela uvećavati.

Dobrivoje protutnja kroz logor noseći kost od butića Eustreptospondylusa a Leyoo trčaše za njim zovući ga:
- Dobrivoje! Ne to! Fuj Dobrivoje, baci tu kosku!

Ta galama probudi Sokobanjca koji odmaraše u svom šatoru. Sokobanjac promoli glavu iz šatora da zapazi ko ga to uznemirava, kad na njega nalete Dobrivoje. Vrh dvotonske butne kosti koju je u zubima nosio Dobrivoje zakači Sokobanjca po zubima i oni se prosuše kao biseri. Padajući u nesvest Sokobanjac dohvati zube u letu i stavi ih u unutrašnji džep žaketića.

- Tu će biti sigurni dok ja na miru odspavam. - reče Sokobanjac padajući u nesvest.

Slavce i Saximus su u neverici gledali Sokobanjca kako hrče.

- Kakav udarac u mozak! - prokomentarisa Saximus.
- Istres'o mu zube, je' si video? - pita Slavce - Gde li su? Mogli bi da mu ih vratimo dok spava.
- Jel imaš alat? - pita Saximus.
- Samo dva šrafcigera, aparat za zavarivanje i francuski ključ, to mi se našlo u džepu.
- 'Ajde onda da mu ih montiramo. Gde li su zubi, nema ih na zemlji.
- Pogledaj mu u džepove, mora da ih je tamo smestio. - reče Slavce.
Saximus je istresao sve džepove Sokobanjca.
- Nema ih zubi nigde - reče Saximus - Ali našao sam jedan gold.
- Mogu li od toga da se naprave zubi? - pita Slavce.
- Ihhh zlatni zubi... to je bre najluksuz. - zaključi Saximus.

MiroslavCirin je stajao u podnožju brda sa Kinezima na leđima koji su formirali kulu od nebrojeno kilometara u vis.
- Precedniče! - zvao je sa dna. - sve sam ih skupio. Jel da ih formatiram sad?
- Obavezno! Sve da ih rasporediš kako su bili pre nego što si ih rasturio! - naredi cowboy_from_hell.

Saximus raširi usta Sokobanjcu uz pomoć dva šrafcigera.
- Slavce, daj francuski ključ.
Sokobanjac je hrkao a šator se nadimao u ritmu njegovog disanja.
Slavce vešto ubaci francuski ključ a zatim i sjajnu novu vilicu u Sokobanjčeva usta.
- U jbt - reče Slavce - proguta mi francuski...
- Nema veze, će da vrati kad se probudi. - reče Saximus

MiroslavCirin je lepo rasporedio Kineze, i cowboy_from_hell veselo komandova juriš.
Vojska se stutnji niz brdo u žurbi da zahvati što više, dok ima.

Sokobanjac se probudio kad je bitka već bila gotova. Izašao je ispred šatora i zagledao se u vojsku koja je cepala roštilj.
- Jel bilo tepanje? - upita on.
- Gotovo - uzvratiše mu vojnici.
- Uuuu... baš sam se naspavao - reče Sokobanjac i i zevnu iz sve snage.

Blesak nad bleskovima sa novih Sokobanjčevih zuba obasja svu Srpsku vojsku. Preneraženi ljudi zinuše u Sokobanjčeve nove zube.

- Imaš zlatne zube! - povika New-and-Now, čovek koji je prvi primetio da je Sokobanjac kupio pivo za devet golda a dobio deset za tu namenu. - Eto gde je gold koji fali! Napravio čovek zlatne zube od njega!

Slavce i Saximus su veselo posmatrali ovu zbrku.
- Eeeej... baš je ovo zabavno - primeti Saximus.
- Baš - složi se Slavce

Tada se umeša Leyoo.

- Nije tako bilo. Video sam Saximusa i Slavceta kako montiraju zube Sokobanjcu dok spava.

- I mi bi to rekli samo malo posle - reče razočarano Saximus.

- Odakle vam zlato za zube, ako to nije onaj jedan gold što fali? - upita sumnjičavo New-and-Now.

- To nisu zlatni zubi - objasni Slavce - pretopili smo bakar od granate i izvarili zube. Znaš li ti koliko vredi jedan gold na ovu skupoću? - brecnu se Slavce.

Sokobanjac povadi bakarne zube jedan po jedan i zavrljači u prašinu. Gurnu ruku u unutrašnji džep žaketića, izvadi svoje prave zube i vrati ih na mesto.

- Šesticu si malo nakrivio... ček... - namesti Slavce lepo zub Sokobanjcu.

Sokobanjac pažljivo pretraži ostale džepove ali ne nađe gold. Pošto je situacija bila napeta, on oćuta.
- Grmi... - reče Leyoo.
- Ma mene nešto stomak zavija - odgovori Sokobanjac.

Slavce se veselo osmehnu.

- Stiže moj francuski ključ - reče on.

NAPOMENA

U članku nijednom nije pomenut Iceman74 jer se on sprema za more.

---

Objavljeno Day 1,343, 12:54
Iceman74 na moru

Cela ekipa Reda Svetog Đorđa se okupila u Cvećarnici. Iceman74 se spremao za more pa je izdavao poslednja uputstva.

- Jel službena limuzina spremna? - upita Iceman74.

Leyoo spremno odgovori:
- Yugo je spreman i tenk je na prikolici a za nju je zakačena i kamp prikolica. - a zatim poče da čita stavke sa spiska:
- Promenjena leva gusenica na tenku, ona što joj se izlizala šara, tenkić uglancan, promenjeno ulje, top je na mestu, utovarena je municija, guma za plivanje i pedalina su u kupoli. Znači, spremno.

- Jesi li utovario i Amd Semprona? Jedino on može da vrti pedalinu 2,8 giga puta u sekundi, a i dobro ladi... Ne bih smeo da se razledim na Grčkom suncu...

- Utovaren i on. Saximus će da daje podršku sa pučine, on je zaplivao iz Bara prema Atini još sinoć. Sokobanjac i Slavce su zaronili još jutros i ispituju morsko dno, da ne nagaziš na nekog ježa. Darkwood Dab je već četri dana tamo, sunča se da proceni koliko je jako sunce da ne izgoriš.

Anastazis usporeno otvori vrata Yuga da se Iceman74 smesti.

- Izvolte u limuzini - reče anesteziranim glasom.

- Dobrooo... Ajd odo ja - reče Ledeni a cela ekipa ga isprati sa suzama u očima jer je Sajler u uglu ljuštio crni luk za pasulj s rebarcima, i to po kazni jer je napisao još jedan članak koji je odmah obrisan.



Posle devet dana anestezirajuće vožnje Anastazis parkira na plaži Yugo sa dve prikolice.

Lep, zgodan, preplanuo sa metalno plavim očima, pogledom koji ledi i kupaćim gaćama u boji Srpske trobojke sa dvoglavim orlom spreda i štitom sa četiri ocila pozadi, Iceman74 izađe iz limuzine.

Svi Grci pobegoše sa plaže a Grkinje ostadoše kao ukopane. Iceman74 probra dve, tri da mu naprave limunadu dok Jovan Stanojevic razgrne pesak s plaže da Ledenom ne ulazi među prste.

Ubrzo je pedalina sa tenkom na njoj bila porinuta u vodu i Iceman74 uđe u kupolu. Amd Sempron nogama zavrte pedale pedaline a rukama zavrte ventilator za hlađenje Ledenog. On je to mogao da radi istovremeno jer je dvojezgreni.

Od silne brzine obrtanja propelera pedalina odjuri, more se raziđe i ukaza se morsko dno. Sokobanjac i Slavce se nađoše na suvom morskom dnu, te udahnuše konačno vazduh posle deset dana po prvi put.



Saximus je taman doplivao blizu Krfa kad ga pedalina pregazi. Srećom, propeler ga srećno zahvati i lansira put obale.

Sokobanjac i Slavce su taman ponovo zaronili kad se Saximus zari u plićak a u nastali krater se uli more te Sokobanjac i Slavce opet ostadoše na suvom.

- Jbga, ovo nema smisla... - reče Slavce. - ajmo da dunemo po jedno pivce pa da se vrnemo u Cvećarnicu.

- Ajde, ako ima crno - reče Sokobanjac izvlačeći Saximusa iz kratera.


Kada je Darkwood Dab ušao u cvećarnicu, svi se oduševiše, misleći da je ušla senka senke. Međutim brzo provališe da je to Darkwood Dab samo lepo preplanuo od petnaestodnevnog sunčanja.

- Džabe sam testirao sunčanje, Iceman74 otišao u Crnu Goru.

- Znamo - odgovoriše ostali. - Javili u dnevniku da je more oko Budve zaledilo. Odma smo znali da je probao da zapliva...

Anastazis, Nikola Srbenda i Shpaka složno klimnuše glavama u znak odobravanja, kao jedan.

---

Objavljeno Day 1,349, 15:54
Izdaja

Lep, zgodan, preplanuo sa metalno plavim očima i pogledom koji ledi komandant ICEMAN74 izađe iz Cvećarnice.

Na vežbalištu su bile postrojene sve jedinice Reda Svetog Đorđa.
Komandanti četa GREEN SIDHE, POWERFULNK, ROOTHER, POSPANA, ZELJKO, DEJANIS, AMD, PSIHOPATICNO_DETENCE, MIROSLAVCIRIN, LEYOO, JOVAN STANOJEVIC i DZIDZU MIDZU komandovaše pozdrav naleeeevo a komandant ICEMAN74 izvrši smotru, popravi nekoliko kravatica i stade ispred jedinice.

- Gospodo vojnici ZDRAVO!!!
- ZZZDDDDRRRAAAAAAVVVVOOOO!!! - odjeknu vežbalištem.

ICEMAN74 nastavi
- Kao što znate eSrbija je oslobodila sve teritorije sveta.
- Znamo - odvrati Saximus a neko ga zalepi iza ušiju, verovatno Slavce ili Sokobanjac.

ICEMAN74 nastavi
- Sada okupator smišlja plan kako da povrati te zemlje pod svoju šapu. Dižu kao neke ustanke na naše veliko zadovoljstvo, pa ćemo sad mi da odemo tamo i da ih sredimo. Vidim da su tenkići lepo uglancani i utovarena municija. Prema tome, ja sad krećem napred, komandanti i jedinice zamnom!!!
- Urrraaaa - prolomi se iz grla junaka i tenkovi zagrmeše.

Ekipa veleposednika i velikoberzijanaca sedela je u kabinetu za sastanke i pratila monitore.

- Ova situacija mi se nikako ne sviđa - reče Bandit Grof - akcije stalno padaju... neka se okupe Uvlakači, moraćemo da startujemo plaćeničku kampanju.

U sali za novinare spremno su čekali žutoštampci kad Bandit Grof izađe pred njih sa najnovijim saopštenjem.
- Dobar dan, oooo najbolji novinari eSveta. - otpoče konferenciju Bandit Grof. - Danas za vas imam super saopštenja. Prvo, da vam prenesem radosnu vest da uvodimo naj medalju za sve koji skinu po dvadesetpet boraca za pedeset različitih zemalja. Rešili smo da malo uvedemo borbe na svetskom nivou, da ljudima nije dosadno da biju samo za saveznike.

- Ali, udariće brat na brata! - primeti jedan malo pametniji žutać novinar, ali malo pametniji, ne mnogo.

Priskoči mu brzo obezbeđenje i izvede ga iz sale uz zvuke bup tup i uhhh.

- Molim da me niko ne prekida i protivreči, jer kao što znate ja sam uvek u pravu. - nastavi Bandit Grof - Za one koji prvi ovo objave imam i specijalne vesti, ispod stola, o krčmenju državnih para, koju možete da lansirate kad se situacija u eSvetu promeni, mislim kad eSrbija počne da gubi teritorije. Tada će svi da traže krivce pa će ovo jedva da dočekaju.

Žutoštamparci načuljiše uši a olovčice zaškripaše.

Jedinice Reda Svetog Đorđa su stajale u savršenom poretku na bojnom polju kad neko primeti
- Ljudi, pa ono na suprotnoj strani nisu bre Rusi nego naši...
- Kako naši, šta pričaš, daj dvogled ovamo. - ICEMAN74 osmotri bojno polje i ugleda među neprijateljem raznorazne šajkače i šubare. Na čelu stajaše Romper i Argrob.
- Šta je bre ovo? - Susedi na čelu eRusa, eRumuna i eSrba protiv Reda Svetog Đorđa...

Uto krenu napad i zaškripa čelik.

Umorna i razočarana jedinica se vratila u Cvećarnicu. ICEMAN74 je počistio pola neprijateljske vojske dok mu nije nestala municija. Svi borci su ispraznili sve što su imali, prodali imanja za oružje da sačuvaju obraz.

Oko oglasne table se okupila većina vojnika kriveći i istežući vratove da pročita najnovije saopštenje.

- Prolaz, mesta molim, nosim Ledenom pivo... - govorio je Saximus sve dok ne priđe do oglasne table. Na njoj je najcrnjim slovima pisalo:

Članovima jedinica je zabranjeno posedovanje Plaćenik medalje, kao i udaranje protiv eSrbije, jer se ovo kosi sa načelima jedinice.

Iz grupe koja je stajala oko table izdvoji se neki bledunjavi lik u crnom mantilu i laganim korakom ode do telefona.

Ekipa veleposednika i Nadmenih sedela je u kabinetu za sastanke i pratila monitore. Otvorili su šampanjac i proslavljali veliki poslovni uspeh, kad zazvoni telefon.

- Ovo je moja lična veza - reče Bandit Grof - Halooou?

- Alo Grofe, ovde TajniVuk. Zovem sa terena. Ovde neko muti vodu. ICEMAN74 poziva naciju da ne udara kao plaćenik. Opasno talasa.

- Ok TajniVuk, ne brini, naćićemo nešto za njega... znaš li ti nešto o njemu sa terena?

- On ti je ovde mnogo omiljen, deli sirotinji oružje, napravio je jedinice za respekt... neznam kako ćemo...

- Hmmm... poslaću TajneNadmene da mu pretresu prostorije... Naći će se nešto, ne brini, kod svakog se nađe, hehe... Čim nađemo nešto poslaću ti da objaviš u tvojim PodvučenoŽutim novinama, ekskluzivno! Ima votovi i subovi samo da ti pršte, samo za tebe... he he.

- Hvala oooo veliki... - srećno uzvrati TajniVuk.

Samo što je Bandit Grof spustio slušalicu, telefon zazvoni ponovo.

- Halooou? - javi se on. Onda je dugo slušao i samo povremeno odgovarao - Ok, ok...

Kad je završio, izdao je naređenje:

- Puzavi i Sluzavi da se odmah okupe! Noćas moramo izvršiti neka hapšenja... Ova eSrbija je prevelika a naša ideja je provaljena od komandanta ICEMAN74. Ovaj Roother, JagodicBre i Srbobran da se odmah uhapse, nađeni su neki svedoci koji će da svedoče protiv njih a ICEMAN74... hmm... da se izvrši otmica dok se i za njega ne nađe nešto.

Kao i svakoga jutra jedinica se okupila na vežbalištu. Čekali su da ICEMAN74 izvrši smotru. Kasnio je već sat vremena što se ranije nikada nije dešavalo.

Vrata Cvećarnice se otškrinuše. Iz uskog otvora proviri Alisina glava. Preko usta joj je bila zalepljena traka. Vojnici joj pritrčaše odvezaše ruke i noge.

- Alisa, vidim noćas ste ti i ICEMAN74 imali žurku, a? - primetiše neki. Alisa odlepi traku sa usta i reče:

- ICEMAN74 je otet... sve je ispreturano po cvećarnici... Nisam mogla ranije da izađem jer je Cvećarnica zatrpana zubima koje je ICEMAN74 prosuo otmičarima a od zuba nisu mogla da se otvore vrata. Tražili su knjige o vođenju firmi i jedinice. Neki iz jedinice su uhapšeni.

Bandit Grof i Nadmeni su pažljivo pregledali knjige.

- Prihod, rashod... jednako... hmmm... podsetnik... dao deset golda za proslavu... hmm... Ništa čudno nema ovde, sve regularno.
- Gle ovo! Tehnički pregled za Icemanov tenk! Cev topa pozlaćena sa unutrašnje strane!!! Trošak - jedan gold! Nema ga nigde zavedenog!!! Eto nepravilnosti, eto!

Jedan nadmeni reče:
- Grofe, evo ga ovde ceduljče gde piše za taj jedan gold. Piše, Sokobanjac za proslavu kupio pivo za devet golda, jedan gold dao da se Icemanu pozlati cev topa iznutra kao iznenađenje za rođendan! U jbt... kakva je to odana jedinica... Nemamo ništa protiv ovog čoveka. On je dao deset golda ali je pivo kupljeno za devet a ovaj jedan dat za pozlatu. Sve se uklapa.

- Stvarno? Daj da vidim to ceduljče... - Bandit Grof uze ceduljče i iscepa ga ni ne pogledavši ga - Eto vidiš. Nije proknjiženo, kao da ga nema, ha ha. Ima li još neko primedbu?

Znajući kako je Bandit Grof osvetoljubiv i nadmen, ostali Nadmeni se povukoše sa ukusom gorčine u ustima.

Bandit Grof uze telefon.

- Haloou! TajniVuk, uzmi pisaljku verni moj podaniče. Preneću ti neke najtajnije tajne za tvoje novine PodvučenoŽutim. Piši.

Bandit Grof pljunu u prste i poče da lista svoj tefter zamki i ucenjivačkih tajni.

- Piši. Kad su se državne firme prodavale dogovoreno je da ih najperspektivniji eLjudi koji najbolje mogu da ih iskoriste kupe na dve rate, jer je to velika lova za samo jednu ratu. Prvu ratu plaćaju odmah a drugu kad skupe za nju. Šta kažeš Vuče, idealan materijal za spinovanje, a?

- Jao Grofe prsti mi se tresu koliko sam uzbuđen! Pa od toga ima da napravim takvu pljuvačinu da će brat brata da pljune, videćeš! Nego... hmmm... šta ako oni ipak plate tu drugu ratu?

- Ha ha... razmisli bre malo! Kako će da plate kad smo ih pohapsili...? U ostalom Ljigavi nikada nisu ni poslali zahtev da se plati ta rata, ovakva ucena vredi više nego bilo koja rata.


Sutradan žutaćke novine su preplavile eSrbiju i svako se našao pametan da baš on zna sve o tome, i prskala je pljuvačka na sve strane. Nikoga više nije bilo briga što eSrbija gubi na svim frontovima, nova zabava je obuzela mase.

Ispod slika uhapšenih pisalo je kako su oni nešto opljačkali, švercovali decu u eSrbiju, kupovali firme na jednu ratu a druga još nije plaćena i sve tako. Ispod slike ICEMAN74 pisalo je NESTAO U AKCIJI, koristio pozlaćenu cev.

Vojnici jedinice Reda Svetog Đorđa su čitali i ništa im nije bilo jasno.

- Šta ćemo sad?

- Evo šta ćemo. Opstaćemo u inat onima koji su kidnapovali građanina broj 1 eSrbije. Naš moto je od sada - ICEMAN74 za sve, svi za ICEMAN74!

---

Objavljeno: Day 1,355, 14:08
GUMIFLEX

Svi likovi su izmišljeni. Čak i Saximus. Svaka sličnost je namerno slučajna.


- Šah!! - reče Sokobanjac vukući pešaka dva polja unazad.
- Igrao si pešakom unazad, jel to može? - upita Slavce.
- Bolje gledaj kako da se izvučeš iz te jadne pozicije nego što postavljaš teoretska pitanja. - odgovori Sokobanjac.

U to na vežbalište utrča Sajler sav zadihan.
- Ljudi, osmatrao sam zatvor i video Iceman74 na jednom od prozora!!! Locirao sam ćeliju na planu zatvora! Gde je Saximus?
- Kopa tunel do zatvora, eno ga ulaz onde, pa možeš da ga obiđeš.
- Ali, zatvor je odavde trideset kilometara daleko... - začudi se Sajler.
- Šta znam... kaže lakše mu odavde da kopa nego da nosi lopate trideset kilometara. - reče Sokobanjac.

Sajler utrča u tunel i nalete na Saximusa.
TRAAS.. ugh...
- Nisi daleko odmako - zaključi Sajler - Saximus, kaži dragička!
- Dragička - reče Saximus.
- Locirao sam ćeliju u kojoj je Iceman74!! - reče Sajler uzbuđeno. - Uzećemo BarenoMagare da iščupamo rešetke.
- Jel si ga pitao da li pristaje, znaš kakav je kontraš?
- Ma ne brini, reći ćemo mu da gura a on će da vuče.
Saximus se odjednom ozari.
- Ej, imam tako cool ideju... Znaš ono kako je Isus ušao u Jerusalem, na magarcu? Šta misliš kad bi tako Iceman74 ujahao u erep na BarenomMagaretu?
- Auuuuu... svaka ti čast! To je super cool ideja! Reći ćemo mu da Ledeni ne želi da jaše na njemu.

U super osiguranoj ćeliji super osiguranog super tajnog zatvora Iceman74 je upravo završio tuširanje. Dok mu je zgodna brineta brisala leđa, plavuša začešljavala kosu a crnka peglala veš, kroz špijunku na čeličnim vratima proviri stražar.
- Ledeni, ajde molim te smanji malo muziku da ti kažem nešto... please... - zamoli stražar.
- Jel baš tolko važno? - smoreno upita Iceman74.
- Dolazi ti Bandit Grof u posetu... - reče stražar. - i molim te neka se devojke obuku, ipak, dolazi velika ličnost, nema smisla.
- Jesi doneo onu polir pastu za kožni kanabe, reko sam ti još jutros da to uglancaš. - reče Ledeni.
- Doneo sam, i doneo sam ti i plavo odelo... jel smem da uđem? - upita stražar.
- Ajde. Otvoreno je.



Bandit Grof je ispijao treći viski u kancelariji upravnika zatvora.
- Ajde upravniče, pričaj mi o Iceman74. Jel probao da iskrivi rešetke posle tri dana samice, kao što su drugi pokušavali?
- Paaa... kako da kažem gosn Bandit... nije... stalno je nešto pevušio... - odgovori upravnik.
- Znači poludeo? Ha ha ha. Znao sam. Pričaj, šta je pevušio?
- Paaaa.... zavisi šta je na programu. Eto kad su mu bile one igračice iz Brazila, pevušio je sambu.
Bandit Grof je tri sekunde bio bez daha. Obrazi mu pocrveneše i postajaše sve crveniji, nekako višnjasti. A onda ispljunu viski. Očiju skupljenih u dva tanka proreza tihim glasom upita.
- Kakav program? Zar on nije u ćeliji?
- Ooo naravno, naravno... Ali na neki tajanstveni način tamo se dešavaju tajanstvene stvari. Preko noći kameni pod je zamenjen parketom, ćelija proširena i sada ima sve. Saunu, kupatilo, bazen, nameštaj boli glava. I stalno neke maserke... Jao Grofe da znaš kakvi lučići...
- Umukni bre!!! Neću da te slušam! Nesposobnjakoviću! Rekao sam ti da mora da pati!
- Aaaa tooo... ne brinite Grofe za to! Pati i te kako! Po celu noć ječi i stenje, samo da ga čujete!
- Dosta bre budalo... i ti bi ječao pored tolikih maserki... jaaooo ooo veliki što me osudi da radim sa ovakvim idiotima. - Vodi me kod njega, ODMA!



Sajler i Saximus su stajali ispod prozora ćelije koju je oznacio Sajler. BarenoMagare je žvakalo ruže u obližnjem parkiću.
- Vidi ga majke ti, samo da upropasti nešto. Što gore, njemu bolje - reče Sajler pokazujući na BarenoMagare.
- Ma pusti ga nek se zanima. - reče Saximus, a onda tihim glasom pozva. - Iceman74, Ledeni...
- Tu sam - odgovori Ledeni iza rešetaka.
- Oooo šefe, dobro veče, kako si? - reče Sajler
- Izvlačite me odavde, brzo, dok neko nije naišao.
- Evo odma, vezali smo sajlu za rešetke, saće BarenoMagare to da sruši. - reče Saximus.
- Guraj! - uzviknu Sajler, a BarenoMagare povuče iz sve snage i rešetke se izvališe iz zida.
Iceman74 skoči sa prozora ali se nekako nezgodno saplete i pade pravo na glavu. Glava mu se nekako spljeska kao da je od gume.

- AAAaaaaa... uzviknu Saximus, isteran iz pameti od straha.
Sajler pritrča da pomogne Ledenom da ustane. Ledeni diže glavu a Sajler i Saximus izbuljiše oči u šoku.

Ispred njih nije stajao Iceman74 nego neki lik bezobličnog lica.

- GUMIFLEX - Razdra se Saximus u paničnom strahu.
- Ne deri se bre - Gumiflex protrese glavu i rukama namesti crte lica.
- Pa to je Kintec - u čudu progovori Sajler.
Gumiflex ponovo protrese glavu i rukama namesti crte lica.
- Ne, to je BlagiMontenegro - reče Saximus.
Gumiflex ponovo protrese glavu i rukama namesti crte lica.
- Baš je teško napraviti Icemanovu facu - gunđao je Gumiflex.
- To je Meseriasu, ne to je drfreeman, ahhh ne to je Roother... Ma ko je bre ovo? - Čudili su se Sajler i Saximus promenama koje je izvodio Gumiflex.

- Sajler, ovo je lik zbog kojeg su optuživali Roothera da je lažni... Hvatajmo ga i pravo u policiju.
Sajler i Saximus skočiše na Gumiflexa a Sajler viknu:
- BarenoMagare Roother neće da te jaše!



Bandit Grof sa svitom priđe Icemanovoj ćeliji.
- Jbt, pa ovde je neka žurka! Upravniče, gde su ti stražari bre?
- Pa, tu su, sigurno im Iceman74 dao neki poslić da završe, možda su skoknuli do marketa, šta znam...

Bandit Grof gurnu teška vrata ćelije a ispred njega se pojavi uniformisani majordomo.
- Izvolite, šta želite? - upita on.
Pošto je Bandit Grof stajao bez reči ispred krupnog majordoma, umeša se Upravnik:
- Molim Vas najavite nas gospodinu Icemanu. Recite, Upravnik i gospodin Bandit Grof zamoljavaju da ih primi.
- Molim sačekajte u biblioteci, gospodin Ledeni je trenutno u bazenu sa prijateljicama. - reče majordom i nestade iza hrastovih vrata.

Bandit Grof uhvati Upravnika za vrat.
- Jeli ti kretenu... jel ovo super čuvani, super tajni, najnajstroži zatvor u erepu?
- Jeste gospodine...
- Kako je došlo do ovoga?

Upravnik ne stiže da odgovori jer se na vratima biblioteke pojavi TajniVuk.

- Gosn Bandite... strašne vesti! Ali mnogo strašne, neznam šta da objavim u novinama.
- Ajde bre TajniVuk. Šta tu ima strašno? Ni do sada nisi znao dok ti ja ne kažem.
- Ma ne to... Roother je u pitanju! - objasni TajniVuk.
- Roother? To je tvoj problem, ti si ga nacrnio na sva usta, šta je, nemaš inspiraciju da nastaviš?
- Ama Grofe, umukni bre i slušaj... Roother je oslobođen. Nemaju dokaza protiv njega za lažni identitet!
- Mooolim? Šta bre nemaju dokaza? A Kintec, drfreeman, BlagiMontenegro, Meseriasu? Zar to nisu sve njegovi lažni identiteti?
- U tome i jeste stvar - nisu. Uhvatili su lika koji može da se preruši u koga hoćeš, nekog Gumiflexa! Roother je nevin!

U to se na vratima biblioteke pojavi majordomo i reče:
- Iceman74 vam se izvinjava, ali trenutno ne može da vas primi.



- A zašto ja ne mogu da igram pešakom unazad? - bunio se Slavče.
- Zato što si malopre reko da to nije legalan potez, ajde igraj nešto drugo - taman odgovori Sokobanjac kad pored njih prođe visok, elegantan Čovek umotan u crnu pelerinu. Bara u koju je zgazio svojom lakovanom čizmom se trenutno zaledi. Čovek uđe u Cvećarnicu i zatvori vrata za sobom.

Sokobanjac i Slavce su sledeća dva sata gledali u pravcu Cvećarnice, sve dok se vrata nisu otvorila. Čovek u crnom izađe držeći Alisu u naručju. Laganim hodom prođe pored Sokobanjca i Slavceta i nestade u izmaglici.

- Pala ti je zastavica, ja sam pobedio - reče Sokobanjac.

---

Objavljeno Day 1,392, 14:08
Poseta

Delegacija Reda Svetog Đorđa stajala je pred vratima Centralnog eZatvora.

- Jel da kucam ili da zovem? - Upita Jovan Stanojevic.

- Ma kucaj bre, kako red nalaže. - Odgovori Sergeiki.

Klang klang... - zakuca u metalna vrata Jovan Stanojevic jednom od svojih medalja.

- Kooo jeee? - začu se glas stražara sa druge strane kapije.

- Šta bre ko je? Nemoj da te puknem nogom u tu debelu zadnjicu pa ćeš da vidiš ko je! Otvaraj bre taj plek... - Viknu dontihi.

- Evo, nisam video kakva je visoka delegacija u pitanju... Oči mi ne videše ovoliko generala i maršala... - gunđaše stražar sebi u bradu.

- Oćeš da te Crazy Hospy i Psihihi nagrade? - reče Nenad Mashan.

- Došli smo u posetu Iceman74, PowefulNk, Leyoo i ostalima iz RSDJ. - reče Pospana stražaru.

- Aaaaa... pa oni nisu tu. Mislim da su otišli u disko. Samo je tu onaj Maršal Saximus, ali ni on nije slobodan, upravo je na mučenju. - odgovori stražar.

- Aha, a koliko traje to mučenje, da sačekamo u čekaonici?

- Počeli su još jutros, trebalo je već da završe. Možete u njegovoj ćeliji da sačekate.



Delegacija uđe u Saximusovu ćeliju. Sve je izgledalo tako sablasno i pusto. Neki se rasporediše u kožnim foteljama oko kamina a ostali udariše u kritičku diskusiju.

- Gledaj keve ti ovu plazmu. Kako ih nije sramota. Prošlogodišnji model od 120 santimetra, i to, stavili mu je iznad glave da ne može ležećki da gleda.

- A vidi tek Blue Ray... i filmovi, nijedan ovogodišnji...

U tom trenutku na vratima ćelije pojavi se Saximus.

- EEeeeeheeej !! Ko mi je to došao! - Obradova se Saximus - Baš ste mi nedostajali prijatelji.

- Eehheeej.. eto malo svratismo da te vidimo - reče Senka Senke. - nego ti baš fino izgledaš, peškir oko vrata, kupaće gaće... Oni rekoše da te ovde muče.

- Aha, još jutros počelo mučenje. Teraju me da priznam kako mi je Iceman74 poslao dvesta hiljada rsd... haha.. ja te pare u životu nisam video... zlobnici. Treba im priznanje.

- Pa ne izgledaš kao da su te mučili. - primeti Amd sempron.

- Ma nisam stigo od jutros na red pa otišo malo do bazena, ko zna koliko će to da traje, pa rekoh malo da se opustim u vodi.

- A što ti nisi otišao u disko kao ovi ostali?

- Aaaa ja ne mogu. Nesmem. Moram da budem primeran zatvorenik. Znate onoga Bandit Grofa i onog suvog, neznam kako mu beše ime...

- Aha, čuli smo nešto.

- E, pa oni mi pomažu da dokažem nevinost. Grof je već pisao nekima na najvišim pozicijama da urgiraju za oslobađanje. I reko mi, samo se ti strpi, čim se oni jave znaće se šta se odlučilo. Ali, budi dobar, da ne budeš modar... dobro to sam sad ja dodao hehe. I kao kad se oni svi skupe, pogledaće moj dosije pažljivije.

- To ti uliva neku nadu - reče Topllica - A jel te obilazi još neko od naših?

- Naravno. Cvrkota xD je tu svakog dana. Igra plejstejšn i gledamo neku utakmicu, ako ima. Donese gajbu piva, pa pošto je on mali i nesme da pije ja popijem sve sam. - odgovori Saximus.

- Čekaj, a to mučenje.. kako podnosiš? - upita raspatikaj

- Ne pitaj, pravo mučenje. Dosadno do boga. Uvrću noge, rastežu te, guraju eksere pod nokte i sve jedno isto... Nego ja ponesem novine i ukrštene reči, pa nekako izdržim.

- Pa zar te ne boli? - upita Shpaka.

- Šta da boli? Ej bre čoveče, pa mi smo virtualni, gde može da boli... hahaha... zezaš, a?

- Pazi stvarno... ne zezam nego nije mi palo na pamet.



Bojište se pušilo tamo i ovamo. Iza jedne šumice začulo se nečije pevanje (pesma ko da je Anastazis komponovao).

- Crying in the discotheque, ta ta tara ra ra ram...

PLJUSSSSS FIIIIiiiiiiiiii....

- Powerfull, dodaj sledećeg, ali nekog punačkog, volim kad lepi!

- Ide, Ledeni... MrHr1e, ti imas te punije, daj jednog na zajam.

Na vrhu brda Cowboy_from_hell se ljuljuškao na svom belom konju i posmatrao kako izuveni od ubrzanja, golišavi neprijateljski vojnici fijuču u nebo, a onda mašući rukama, kao da hvataju ravnotežu, hrle u zagrljaj majčice zemlje.

- Unihorn, cico, donesi mi još jedno pivce da izbistrim pogled. Da već nisam popio gajbu, pomislio bih da je Iceman74 izašao iz zatvora i primenjuje Asterix stil ponovo. - naruči Cowboy_from_hell, pade sa konja i zaspa.

---

Objavljeno Day 1,413, 14:26
Povratak Reda Svetog Djordja

Saximus je upravo stopirao na putu prema cvećarnici, kad ga pokupi debeli kamiondžija..

Na radiju je bila neka junačka pesma, njegova ruka na mom ramenu... mislim svirala je na radiju neka turbo folk junačka pesma, nešto ovako:

Mili bože čuda golemoga!
Jali grmi, jal se zemlja trese,
ja se bije more o mramorje,
ja se biju na Popina vile?

Niti grmi, niti ovo ostalo,
već pucaju od praseta koske.
Šenluk čini Ajsmane delija,
pivo pije, pola u tenk sipa,
Dušmana je uvatio,
Sa dna ga u plafon baca strasno.
Sa leve ga na desnu prebaca,
ne bi li ga nogom dočekao krasno... trala la

Bije pesma, mislim neki turbo folk uz gudače a hor peva ko Grudaška goveda.
Ali, kako se u pesmi pominjao neki Ajsmane delija, Saximus se zainteresova.

- Izvini debeli kamionzijo, možeš da pomeriš ruku sa mog ramena, asocira me to na jednu ljubavnu pesmu gde su on i ona izginuli, pa da ne baksuziramo... nego, ima li naših u Cvećarnici?

- Naravno, ja baš tamo vozim neke ratne rezerve, će svrneš?
- Obavezno!



Ispred Cvećarnice (tajnog štaba RSDj), bila je parkirana službena limuzina. Saximus se osvrnu levo, desno ne bi li video vozača Slavceta, ali njemu ni traga ni glasa. A i Yugo je bio nekako suviše fino parkiran...

Saximus uđe u cvećarnicu. U fotelji je sedeo glavom i bradom (obrijanom, bradom) Iceman74. Noge je podigao na sto, u levoj ruci je držao Lav pivce a u desnoj Alisu.

- Novinar! - progovori Iceman74.
Saximus se ozari - veliki komandant se seća nadimka kojim ga je zvao kada ga je odlikovao i nagrađivao, proglašavao vojnikom dana pred celom jedinicom!
Iceman74 nastavi:
- Skini mi čizme.
- Razumem - odgovori Saximus.



Kada je završio tretman pranja i masiranja stopala a Iceman74 zahrkao dublje, Saximus izađe u dvorište. Cela ekipa je bila na okupu. Dugo bi bilo sve ih nabrajati.
Gianfranco Zola je pokazivao novajlijama neke štosove s loptom a Lunatic2903 iz Tesala ili Tesli... mislim iz jedinice Tesla, ga je zajebavao da nije lopta za penzionera.

Sve u svemu jedinica je bila ponovo na okupu a ni gosti nisu manjkali.

PowerfulNK u punom sjaju, Crazy Hospy potpuno hospitalizovan, MrHr1e i Nenad Mashan su igrali karte, Pospana i Senka Senke varile poluosovinu od tenka. Iz obližnjeg bureta čula se hrka, a po peru koje je virilo iz njega Saximus je zaključio da je i Sajler prisutan.

Uskoro se čula truba, te jedinica poče spremati opremu. U boj u boj hehe...

---

Objavljeno Day 1,415, 13:26
PREDSEDNIKOVA PROSLAVA

- Alisa, reci Raspatikaj da mi spremi limuzinu - naredi Iceman74.

Yugo 45, zvanična limuzina borbene jedinice, stajao je parkiran u dvorištu cvećarnice. Darkwood Dab i Srbobran su nabili glave pod haubu i čeprkali nešto.

- Raspatikaj, Ledeni ti reko da spremiš limuzinu, ide kod cowboy_from_hella na proslavu povodom pobede na izborima. - prenese komandu Alisa.

- Eto... - uspaniči se Raspatikaj - Šta ću sad? Koji me đavo terao da vas puštam blizu limuzine? Što ste koj moj izvadili hladnjak i ventilator?
- Šta oćeš? Jel tražio Ledeni klimu za cvećaru? - odgovori Srbobran pitanjem.
- Motor i onako nije radio - dopuni ga Darkwood Dab. - Pospana i Senka_senke su ubacile ekološki motor i možeš da ga odvezeš, šta ima veze?
- Koji bre ekološki motor? Pedale i lanac od bicikle... ekološki motor... idi begaj. I ko će da vrti pedale, a?
- Pa Amd sempron, on uvek vrti...
- Ma nemoj? Oćeš da izginemo?

Shpaka se ubaci iz pozadine.
- Frka, a? He he... imam ja pravog čoveka za vas. Saximuse! - pozva on.
- Izvolte - stvori se Saximus pored njega.
- Iceman74 naredio da se tebi lično učini čast! Prebacio te u motornu jedinicu!
- Stvarno? Lele mene... - obradova se Saximus.
- Rešio je da ti lično pokrećeš ekološki motor u limuzini. Vodi te kod Kauboja na proslavu, ej! - objasni Shpaka.
- Auuu... znači zapazio me... znao sam ja, rad, rad i samo rad. - Oduševio se Saximus.

Upravo su zatvorili haubu iznad Saximusa kada iz cvećarnice izađe Iceman74. Raspatikaj mu otvori vrata i Iceman74 se udobno smesti. Raspatikaj zvučno zatvori vrata već iz trećeg pokušaja, smesti se na vozačko mesto i ubaci menjač u prvu brzinu. Ispod haube se začu prigušen jauk.
Iceman74 prokomentarisa:
- Al su ga sredile Pospana i Senka_senke da ne veruješ. Kako glatko ulazi u brzinu, a motor - ne čuje se čoveče, svaka čast!
Zadovoljan pohvalom, Raspatikaj stisnu gas do daske i posle žešćeg vriska limuzina se bešumno pokrenu.

Pošto je otpratio Iceman74 do ulaza u Predsedničku palatu, Raspatikaj se vrati do limuzine i otvori haubu.
- Saximus, jel si živ?
- Burazeru, da ti nije palo na pamet da gasiraš onoliko! Mali gas je sasvim dovoljan. Izbušio si me načisto... ufff gde su mi noge? - žalio se Saximus.
- Dobro, neću više. Ajde izlazi, Ledeni mi objasnio kako da se uvučemo na proslavu.

Ispred prozora koji je vodio u podrum stajala je većina članova jedinice. Prozorčić je bio otvoren i jedan po jedan uvukoše se unutra.
- Ima li neko svetlo? Ništa se ne vidi... Kakvo je ovo masno kamenje svuda?

Cela ekipa se probila kroz gomilu uglja i uskoro se pojavila u holu Predsedničke palate.

- Ljudi moji kaka lepota! Gle piva, gle prasića, gle stranih ambasadora i sekretarica! Auuuu...
- I sekretara.. Auuu - dopuni Pospana.
- Auuuuuu - reče Alisa.

- De si Ledeni, prijatelju moj! - dočeka cowboy_from_hell Iceman74. - Izvolte u separeu, da nam ne smetaju ovi ambasadori. Pivce stiže oma. Unihorn, cico, daj pivce za Ledenog!
- Malo me iznenadila ova tvoja proslava, pa još nisu proglasili pobednika. - reče Iceman74.
- Morao sam sad to da pripremim, sutra imam neke važne bitke pa neću da propustim - odgovori cowboy_from_hell. - A gde ti je šofer, što ga nisi doveo da ne čami pored limuzine?
- Ma tu je on. Saću da ga zovnem. RASPATIKAJ!!!

Kroz hol Predsedničke palate odjeknu bojni poklič RASPATIKAAAJ i cela jedinica odbaci hranu i baci se na ambasadore i ostale goste te nastade strašna tučnjava.

U separeu se od spolja začu lomljava kao eksplozija.
- Uf al se zjeba... - kratko reče Iceman74 i izlete iz separea praćen Kaubojem.
- Ostav! OSTAV! Prekini s tepanje oma!!! - vikao je Ledeni.

Jovan Stanojevic zadrža Kineskog ambasadora iznad glave za trenutak, a onda ga razočarano pusti da padne na patos.
- E, pa sad si našo ostav kad je trebalo da ga zavrljačim... - gunđao je on.

cowboy_from_hell je ravnodušno gledao na haos u prostoriji ispijajući pivce.
- Odakle se ovi crnci stvoriše? - upita on kad ugleda članove RSDj. - A be crnci, što pokršiste inventar? Gladni li ste more odrpanci? Ovaj mi debeli crnac nešto poznat. - pogleda Kauboj u Saximusa. - Unihorn, cico, narani ovi crnci.

Iceman74 namignu dontihiju i uđe u separe sa Kaubojem.

Orkestar je svirao "Na lepom plavom Dunavu", ali je jedan instrument stalno ispadao zavijajućim zvukom.
Saximus priđe do orkestra da osmotri ko to kvari muziku