Ona

Day 3,151, 14:08 • Published in Canada Serbia • by Dima7a
Itinita priča, leta gospodnjeg 2014. preporuka uz čitanje Šopenov Prolećni valcer

Na maturskoj ekskurziji te godine bejasmo u Pragu. Smeće od hotela as usually...Pada kiša te večeri, gromovi pucaju. Smeće od razredne ne da napolje, kaže mora nas žive vratiti kući. U sobi sam bio sa dva baš dobra ortaka (nismo se ni čuli ni videli od mature). I tako mi odlučimo da ne budemo stoka iz Srbije i da ne bežimo iz hotela, maltretirajući maloletne čehinje, nego da ostanemo sa drugarima pa šta bude bude.

Sreća je bila u tome što je bila i maturska nekoj klošarskoj školi iz Borče. Soba preko puta nas tri veprice, ništa manje napaljene od nas. Nesreća je bila u tome što su bile baš bukvalno veprice, ali najveeća nesreća što su to bile najbolje ribe u toj školi...elem da skratim priču.

PRC PRC PRC I Baćko, možete prekinuti čitanje, pošto se ne radi se o Ankes. (radenko sto tenkova poslao da pljunem)


Banuli smo im u sobu na foru najgluplju - promašili vrata. Ako padnu na ovakvu glupost spremne su da prime naše telesne izlučevine sto posto, a pošto su iz Borče nismo ni stigli do priče o promašenim vratim pošto su nas već uvukle i krenule neku spiku. Sipale rakiju (ej jbt, rakiju prozorovaču, skida rđu bukvalno kao sa groblja da su je ukrale). Srčemo mi to zlo od napitka, gledam ja ova dvojica već bare ove dve (bolje ribe od ove meni preostale, mada su u poodmaklom stadijumu raspadanja sve tri). Veprica najveća meni ostala, visoka nekih 1,75 sa 90tak kila žive vage...Šta ću, učio me deda da je polni organ nema oči...Uhvatim je za ruku i povedem u našu sobu, žrtvujem se za ortake, šta ću.



Nisam pošteno ni zatvorio vrata već mi je otkopčala šlic i bacila se u akciju. (Idefikse, prekini masturbaciju momentalno). Nakon toga odlazi i leže na krevet. Pošto je bila tolika kolika je bila krevet je opasno zaškripao. Odkopčanog šlica gledam je onoliku, leži, gleda ona mene...ako padne sa kreveta, pašće sa obe strane mislim u sebi. Sve je to bilo okej dok nije krenula da laje sa kreveta...EEEJ, DA LAJE KAO KUČE NEKO BRT (ne to kuče baćko)...I ja tu odlučim da ja to ne mogu i da je previše, zaboravim i dedu i sve. Soba postaje sve manja, ona sve veća. Gleda me...poješće me. Vreme leti i već postaje neprijatno. Debela Borčanka laje na krevetu i gleda me kao da će da me išamara, ali stvaaarno ljudi. Već sam razmišljao da krenem da bežim iz sobe kad neko kreće da lupa...HVALA BOGU

Otvorim vrata, kad ova dvojica što su ostali sa njenim drugaricama prebledeli. Jedna od dve vepricine drugarice je odjednom krenula da vrišti od bolova i pala u sred snošaja...Brzo bežim od debele napolje na foru da vidim šta je sa ovom. Od vrištanja probudjen je ceo hotel, svi profesori su već tu. Nikad nećete pogoditi šta se desilo, ljuuudi. U sred odnosa proradio joj je kamen u bubregu!?!?!? NEVERA. Ubrzo je došla i hitna i odvezli su je. Dok me moja veprica sve vreme vukla u sobu, a ja odbijao uz obrazloženje da sam potresen...

Sreća u nesreći je što je nama bio poslednji dan ekskurzije, a njima prvi pa smo ujutru palili odatle. Ostavi mi krme neko ceduljče, munuh ga u džep ni ne pročitah...Poljubi me uobraz, zažvali kao krava. Namignu i ode, a meni kamen sa srca pade...Cedulju sam sasvim slučajno otvorio na granici, stajao je broj telefona, poljubac onako kako sve drolje karminom zažvale po hartiji i potpis "Tvoja tigrica iz Borče"...danima sam se opijao posle ovoga i dan danas kada sretnem debelo žensko setim se nje...

Budite mi pozdravljeni, do sledeće priče...nadam se da ovako nešto nikada nećete doživeti. ko može shout fala

p.s. baćko nesposoban poyy