Join the new world

Razmišljao je o povratku. Nakon odlaska na Kubu, bijega od, kako je smatrao, nepopravljjive ravnodušnosti u rodnoj mu zemlji, shvatio je da mu i ta ravnodušnost nedostaje.
I sad je bio tu, samo još jedan ugao ga je dijelio od njegovog starog kvarta.

Dijete revolucije u njemu je skakutalo i veselo tapšalo rukama. Još jedna revolucija je na pomolu.

Odrasla osoba u njemu ipak se dvoumila. Da li mu to treba? Ne samo da je njegova voljena zemlja imala pogrešnu sortu Vlade, već i naroda.
Narod je uglavnom nezahvalan, ne pretjerano pametan, šta više i sa velikom dozom nepovjerenja prema pameti. Čim dođe do gužve bili su gori od ovaca, ovce samo trče i ne trude se da izujedaju susjedne ovce.

Iz razmišljanja ga trže povik iz daljine „ Smrt fašističkim ugnjetačima!“

Oči mu se napuniše suzama radosnicama i svo oklijevanje nestade.
Krenu ka sudbini koja ga je čekala odmah iza ugla.

Svijet se okretao. Dok je oko njega prštala salva jaja, kamenica, paradajza, glavica kupusa, uspio je da se probije do iza barikada i pridruži se ustalasaloj gomili.

Stigao je u pravi čas, jer barikade su sve više rasle. Tamo gdje je do prije koji minut bila samo kaldrma, sada su iznikli nabacani komadi namještaja, burad, prevrnuta kolica, kamioneti.

Pri vrhu nagomilanog namještaja nalazila se pretjerano tapacirana fotelja. U fotelji se nazirala usnula prilika u bade mantilu i papučama.
Začuo je nakašljavanje iza sebe.
„ Ovaaj, šta da radimo sa Sandorom? Odbija da siđe, pretjerano je vezan za fotelju.“
„ Šta da mu radim, nek ostane gore, svakako nam neće puno koristiti ovdje.“
„ Kad si već tu... trebala bi nam i neka parola, da osokoli ljude.“
„ Dole buržoazija, živjela pravda,istina i sloboda! To bi trebalo da bude dovoljno.“
„ … a bolja kanalizacija, zamjena Platona za Sokrata, ukidanje poreza, niža cijena sirovina...“
„ .. i da sve postane narodna imovina...“
„.. i da dobijemo svi po 50 golda i da se zabrani mijenjanje nickova, i da se prepolovi cijena trening centara...“
„.. da trening centri budu svojina naroda, i da čokoladice mogu da se šalju drugima...“
„.. da se na marketu otvori prodaja dijelova za bazuke...“

Počinjala je da ga boli glava, u svim svojim snovima o revoluciji, nikada mu na pamet nije padalo ovako nešto. Izgledao je ugnjeteno i bacio se na bezbjedni teritorij.
„Dobro, da se svi složimo oko jednog. Istina, pravda, demokratija i jaje na oko!“ uzviknu u jednom dahu.

Masa utihnu. Nečiji glas odnekud promumla.... „ tvrdo kuvano jaje?“
„Naravno, slobodu ćemo možda zadobiti, za istinu su male šanse, za demokratija u eBiH su još i manje, trebamo obećati narodu i nešto što je i moguće da će i da dobije.“
Gomila poče da klima glavama.

Pogledao ih je. To više nije bila obična gomila iz kvarta, već naoružana vojska. Bilo je tu svega. Od mesarskih satara, kuka za meso do grablji, ašova i igli za pletenje. Pobjeda je bila sigurna. Da bi dobili bitku, revolucionari su samo trebali da stoje mirno. Ako neprijatelj dovoljno žestoko jurne na njih, sa druge strane će izaći u vidu sita, rešeta ili ćufti.

A onda je počelo.
Popeo se na vrh barikade. Sa druge strane nadirala je konjica. Bili su to njegovi sunarodnjaci, silom prilika sada i protivnici. Bilo ih je desetostruko više od revolucionara.

Mahnu zastavom i dade znak svom pomoćniku da aktivira tajni odred.
Iste sekunde na barikade počeše da se penju tetke, strine, majke i bake.

Ulice poče da odjekuje snažnim autorativnim glasovima.
„ Anteeeee, znam da me čuješ! Bacaj to oružje, jesi li čuo! Sram da te bude, oružja se hvataš a onu travuljinu iza kuće još nisi pokosio!“
„ Daaanteee, da si ovog časa otišao kući ili ću svima da kažem šta si radio u šupi!“
“ Rooobi, dušoooo, ne možeš u juriš neoprane kose! “
„ Huuuuseeee, odreću te se preko oglasa ako smjesta ne dođeš ovamo i baciš tu helebardu!“
„ Eeeee, ima da zapamtiš kad sam ti zadnji put spremala šne nokle, jer ih ubuduće nećeš ni primirisati!“
„ Miiiiišuuuuureee, reću onoj tvojoj maloj da si piškio u krevet do osme godine!“

Hor ženskih glasova pretvorio se u kakofoniju dok se konjica polako, ali sigurno rasipala.
Gledao je ljude u bjekstvu. Bez i jednog ispaljenog metka suparnička strana se prepolovila.
Još nije bilo gotovo, ali sa prepolovljenim brojem na drugoj strani, revolucionari su sada i imali neke šanse.

Brizgonja se osmjehnu. Ovaj put bi mogao i da uspije