Join the new world

Imajući u vidu Kraljevsko-Jugoslovenski karakter ovoga lista, želim da napomenem da je ovaj članak naenjen prvenstveno (Pravoslavnim) hrišćanima, ali Katolici i Muhamedanci ne trebaju misliti to, da se ovaj članak na njih ne odnosi.

Po kanonu,Pravoslavnim hrišćanima nije moguće da učestvuju u ovom događaju
ni na kakav način.
Razlog je jednostavan- vernost Bogu i hrišćanskoj veri.
Helouvin (engl. HALLOVEN) ima korene u paganstvu i još uvek je oblik
idolopoklonstva u kome je satana, anđeo smrti, predmet obožavanja.
Našu veru će osnažiti saznanje o duhovnoj opasnosti i istoriji ove antihrišćanske svetkovine.
Ali, suprotno shvatanju ovog
sveta, smerna odanost i poslušnost Bogu su baš tajna našeg života u Bogu, kroz Koga nam se daje istiniti duhovni mir, ljubav i radost...

Svetkovina Helouvinje počela u pre-hrišćanskom dobu među keltskim
narodima Velike Britanije, Irske i severne Francuske.
Ovi paganskm narodi su verovali da se fizički život rađa iz smrti. Stoga se početak “nove godine” slavi u jesen (imeđu 31. oktobra i prvog dana novembra)
,kada počinje, kako su verovlai, period hladnoće, mraka, truljenja i smrti. Izvesno božanstvo koje su oni zvali Samain bilo je, po verovanju Kelta, gospodar smrti, i upravo su ovo božanstvo slavili na cvojoj novogodišnjoj svetkovini.
U noći novogodišnje svetkovine,
druidi, koji su bili žreci keltskog kulta, upućivali su narod da pogase sva ognjišta i svetla.
Na tzv. svetoj vatri su gorele žrtve u vidu useva, životinja pa čak i ljudskih bića, kao ponude da bi se umilostivio i privoleo Samain,
gospodar smrti. Verovalo se i da Samain, zadovoljan njihovim
obrednim ponudama, dozvoljava dušama mrtvih da dođu u svoje domove na ovaj dan u prazničnu posetu.
Od tog vremena svetkovina Helouvin je
bila noć učešća u svim vrstama vračanja, predviđanja budućnosti, proricanja, igara na sreću, a ukasnijem, srednjovekovnom dobu, obožavanja satane i crne magije
Upravo iz ovog verovanja je nastao običaj tumaranja po noćnoj tmini u kostimima duhova, veštica,
bauka, vila i demona, jer su živi ulazili u druženja i opštenje sa mrtvima pomoću onoga što je bilo,
i još uvek jeste, ritualni čin imitacije, preko kostima i tumaranja po mrkloj noći, baš kao što se
veruje da duše mrtvih lutaju.
Iz ovoga je nastao običaj pravljenja fenjera
u obliku glave - “fenjer Džek” (u SAD “tikvanka”; u ranijim vremenima korišćeno je drugo povrće),koji je bio nožem oblikovan kao lobanja mrtvaca i koristio se da prenese novu svetlost i vatru do svakog doma u kome se preko noći taj fenjer ostavljao da gori. Čak i samo korišćenje “fenjer Džeka”
sadrži učešće u paganskoj svetkovini mrtvih koja slavi keltskog boga Samaina.

Učestvovanje u ovim aktivnostima na bilo koji način je greh, jer
je idolopokloničko, prava izdaja našeg Boga i naše svete vere. Jer ako učestvujemo u ritualnojaktivnosti oponašanja mrtvih oblačeći njihovu odoru
ili tumarajući po mraku, ili proseći sa njima,mi smo onda dobrovoljno stupili u družbu sa “mrtvima” (zlim dusima), čiji gospodar nije Samain, već satana.
Nečastivi koji stoji nasuprot Bogu.
Zatim, ukoliko prihvatimo dijalog “prevara ili čašćenje”, mi naše ponude ne dajemo nevinoj deci, već zapravo Samainu...
I dijalog “prevara ili čašćenje” (“trick or treat”) je neodoljiv deo ovog sistema verovanja i običaja !
U vreme rane keltske Crkve, koja je bila snažno pravoslavna, Sveti Oci su pokušali da ovu novogodišnju pagansku svetkovinu, koja je slavila gospodara smrti, upute u suprotnom pravcu, uvođenjem praznika Svih Svetih na isti dan.
Šetnja dece u kostimima od vrata do je osmišljena ka sretstvo za MALTRETIRANjE Hrišćana, jer oni nisu smeli učestvovati u ovim rabotama.

Postoje mnoge slične svetkovine.Sličan svetkovini Helouvin u drevnoj Rusiji je bio Navi Denj (DAN MRTVIH).
Имајући у виду Краљевско-Југословенски карактер овога листа, желим да напоменем да је овај чланак наењен првенствено (Православним) хришћанима, али Католици и Мухамеданци не требају мислити то, да се овај чланак на њих не односи.

По канону,Православним хришћанима није могуће да учествују у овом догађају
ни на какав начин.
Разлог је једноставан- верност Богу и хришћанској вери.
Хелоувин (енгл. ХАЛЛОВЕН) има корене у паганству и још увек је облик
идолопоклонства у коме је сатана, анђео смрти, предмет обожавања.
Нашу веру ће оснажити сазнање о духовној опасности и историји ове антихришћанске светковине.
Али, супротно схватању овог
света, смерна оданост и послушност Богу су баш тајна нашег живота у Богу, кроз Кога нам се даје истинити духовни мир, љубав и радост...

Светковина Хелоувинје почела у пре-хришћанском добу међу келтским
народима Велике Британије, Ирске и северне Француске.
Ови паганскм народи су веровали да се физички живот рађа из смрти. Стога се почетак “нове године” слави у јесен (имеђу 31. октобра и првог дана новембра)
,када почиње, како су веровлаи, период хладноће, мрака, труљења и смрти. Извесно божанство које су они звали Самаин било је, по веровању Келта, господар смрти, и управо су ово божанство славили на cвojoj новогодишњој светковини.
У ноћи новогодишње светковине,
друиди, који су били жреци келтског култа, упућивали су народ да погасе сва огњишта и светла.
На тзв. светој ватри су гореле жртве у виду усева, животиња па чак и људских бића, као понуде да би се умилостивио и приволео Самаин,
господар смрти. Веровало се и да Самаин, задовољан њиховим
обредним понудама, дозвољава душама мртвих да дођу у своје домове на овај дан у празничну посету.
Од тог времена светковина Хелоувин је
била ноћ учешћа у свим врстама врачања, предвиђања будућности, прорицања, игара на срећу, а укаснијем, средњовековном добу, обожавања сатане и црне магије
Управо из овог веровања је настао обичај тумарања по ноћној тмини у костимима духова, вештица,
баука, вила и демона, јер су живи улазили у дружења и општење са мртвима помоћу онога што је било,
и још увек јесте, ритуални чин имитације, преко костима и тумарања по мрклој ноћи, баш као што се
верује да душе мртвих лутају.
Из овога je настао обичај прављења фењера
у облику главе - “фењер Џек” (у САД “тикванка”; у ранијим временима коришћено je друго поврће),који је био ножем обликован као лобања мртваца и користио се да пренесе нову светлост и ватру до сваког дома у коме се преко ноћи тај фењер остављао да гори. Чак и само коришћење “фењер Џека”
садржи учешће у паганској светковини мртвих која слави келтског бога Самаина.

Учествовање у овим активностима на било који начин је грех, јер
je идолопоклоничко, права издаја нашег Бога и наше свете вере. Јер ако учествујемо у ритуалнојактивности опонашања мртвих облачећи њихову одору
или тумарајући по мраку, или просећи са њима,ми смо онда добровољно ступили у дружбу са “мртвима” (злим дусима), чији господар није Самаин, већ сатана.
Нечастиви који стоји насупрот Богу.
Затим, уколико прихватимо дијалог “превара или чашћење”, ми наше понуде не дајемо невиној деци, већ заправо Самаину...
И дијалог “превара или чашћење” (“trick or treat”) је неодољив део овог система веровања и обичаја !
У време ране келтске Цркве, кoja je била снажно православна, Свети Оци су покушали да ову новогодишњу паганску светковину, кoja je славила господара смрти, упуте у супротном правцу, увођењем празника Свих Светих на исти дан.
Шетња деце у костимима од врата до је осмишљена ка сретство за МАЛТРЕТИРАЊЕ Хришћана, јер они нису смели учествовати у овим работама.

Постоје многе сличне светковине.Сличан светковини Хелоувин у древној Русији је био Нави Дењ (ДАН МРТВИХ).