"KAD BI" - Fudbalski snovi

Day 1,449, 13:59 • Published in Montenegro Montenegro • by Petar23
Malo mi je dosadno pa rijesih da napisem jedan tekst. Bolestan sam, sta da drugo da radim, nema nista na TV-u, nema fudbala. Eh kad smo kod fudbala da ja fino pocnem.

Koliko meni fudbal znaci, mogu vam samo grubo pribliziti, ako ste meni slicni mozda cete i razumijeti, a ako niste makar probajte.

Uz ovaj sport sam odrastao. Gledajuci na TV-u moj omiljeni klub Lacio i italijansku ligu, reprezentaciju Jugoslavije i sada Crnu Goru. Kad sam bio manji cak sam i igrao za mladje sastave Arsenala. A sve je pocelo na placu (komad prasnjave zemlje dug u vrh glave 30 metara kojeg smo mi nazivali plac) pored kuce i sa cetiri kamena kao stative. Kasnije se tu izgradila zgrada, i sahranila nase razlicite fudbalske snove. Kazem razlicite. ali u sustini svi mi fudbalski zavisnici smo imali jedan zajednicki san - da zaigramo jednog dana za reprezentaciju, makar jednom i mozda postignemo gol, sve naravno zavisi od covjeka do covjeka sta sanja. Jel, Maradona je sanjao da ce jednog dana zaigrati za Argentinu i da ce osvojiti Svjetsko prvenstvo. Valjda je to i razlika izmedju obicnog covjeka i sampiona, upravo taj san.

Poslije placa smo presli da igramo fudbal na obliznjoj livadi u sumi pored naselja. Nije bila nesto ta livada, niti je bila nasa, ali nekako smo je nasli, te tu igrali svaki vikend, do zalaska sunca. Naravno, opet cetiri kamena kao stative, te potok pored u koji nam je stalno upadala lopta, pa smo morali da je vadimo pola sata! Ali koga briga, igrali smo fudbal. Nista drugo nije bilo bitno, ni skola, ni ljubavni problemi, ni pare, niti drugi razni, sitni problemi o kojima danas svakodnevno mislim i lomim glavu. Eh sta bismo mi radili da smo imali normalan asfaltiran teren sa finim stativama i preckama i mrezama. Hej mrezama, ne bismo se morali svadjati da li je lopta "usla" u gol ili nije, da li je presla preko stative ili nije, na tom terenu bi nocili.

I dan danas kad se skupi ekipa iz kraja, sa raznih strana, poslova, obaveza, odigramo vikendom po koju fudbalsku utakmicu na toj istoj livadi. Prodju mjeseci bez igranja ali se mi opet nekako sastavimo. Eto kao prosli vikend kad je dosao ortak sa broda, pa smo u njegovu cast morali da se tako fino isposvadjamo oko jednog faula i ponistenog gola. To se zove sreca, koju mogu prepoznati na licima svih onih propalih fudbalera iz naselja koji su jos uvijek vjerni ovoj igri.

Prolazile su godine i tako dodje 2006. i cuveni referendum. Nestrpljivo sam ga cekao, jer sam znao da cemo se odvojiti i da cu konacno gledati Crnu Goru, fudbalsku reprezentaciju u Podgorici. I odvojili smo se, te prva pomisao koja mi je projurila kroz glavu i koju cu pamtiti do kraja zivota bila je "e kad bi makar dosli u situaciju da se borimo za Svjetsko ili Evropsko prvenstvo". To je ono cuveno sportsko "kad bi"! Kad bi Lacio opet zaigrao kao nekad, kad bi ubo' ovaj tiket, kad bi se plasirali na Evropsko. E kad smo vec fudbalskih stvari koje cu pamtiti do kraja zivota, izdvojio bih sljedece: Mijatovicevu precku (je*o mu pas mater smotanu), Hrvatska - Jugoslavija 2:2, Skudeto Lacija (2000.), Holandija - Jugoslavija 6:1 iste godine, Liverpul - Milan 3:3, Real - Barsa 2:6, Barsa - Real 5:0, Crna Gora - Engleska 2:2.

Eto kanacno dodjosmo i do Crne Gore. U petak je utakmica, vjerovatno najvaznija u citavoj mojoj fudbalsko-zavisnickoj karijeri. Ne znam za vas, ali svakim danom srce mi lupa sve brze i brze. I samo mislim o toj utakmici, o barazu. Ovaj tekst iznad je vjerovali ili ne bio neki uvod u kom sam ja valjda objasnio koliko mi fudbal znaci. A koliko mi ovaj baraz znaci? E o tome bih mogao pisati dva dana, dovoljno je reci da mi te dvije utakmice znace vise nego sam fudbal. Onda vam je sve jasno. Nije ni bitno da li cemo se plasirati ili ne. Lazem, naravno da je bitno. Ali, san mi se ispunio, dosli smo u situaciju da se borimo za Evropsko prvenstvo! Gledacu utakmicu zajedno sa drugovima, i hladnim tocenim Niksickim pivom, pa cemo valjda da
podijelimo tu radost, kako smo je dijelili protiv Engleza! To je zivot! Jos kad bi ga Vucina zavukao. Evo opet ja "kad bi", ma koga sisa, kad bi prosli dalje ja bih posao na Evropsko. To sam makar sebi obecao prije godinu dana. Nadam se da ce se to desiti. Pa je*es i pare i sve, jednom se ide na Evropsko prvenstvo u fudbalu!

Ja dodjoh do kraja. Malo sam mozda smorio, pa mi je i ponestalo inspiracije, kazem, bolestan sam. I dok ovako smoren lezim u krevetu, uhvatila me neka nostalgija prouzrokovana utakmicom u petak. Opet ja o utakmici! Sta cu kad sam fudbalski zavisnik...