[Министарство одбране] Ратна анализа и наређења за 2486. дан

Day 2,485, 00:37 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo Odbrane Srbije


Поздрав свима!

Ово је прва ратна анализа коју ћете имати прилике да прочитате у овим новинама, у овом мандату, а тиче се ослободилачких ратова у Чилеу од пре два дана. Први циљ који је пред себе поставило Министарство одбране еСрбије и ова влада било је да се коначно избаци Чиле из Италије. Расположење у народу је такво да то (бар у почетку) и није био врло тежак подухват. У данима пре коначног избацивања Чилеа из Италије, устанци су им били подизани овим редом: 1. Marche, 2. Emilia-Romagna, 3. Lazio. То се види на слици:



Остала им је само регија означена црвеним кружићем а то је Abruzzo. Знало се да ће Чиле бранити ту последњу регију у Италији jeр тиме бране не само свог савезника Италију од потенцијалног брисања него и важан стратешки положај у близини Грчке, Словеније и Србије (у близини наших оригиналних регија) те да борба уопште неће бити лака (доказ је битка за регију Marche из претходног мандата која је била такође последња чилеанска регија у Италији а које они нису желели тек тако лако да се одрекну иако је детерминација тада била чак 1.17). Зато смо се одлучили за добру стару тактику: подићи противнику RW-ове где год можемо и гурати један док би остали послужили као диверзије.

Kako се ослободилачки рат за регију Lazio завршавао по нашем времену између 21 и 22 часа увече, тим Министарства одбране и председник R1sk3 су направили план да се ослободилачки рат у Abruzzo-у покрене рано ујутру по нашем времену - у 7 сати (2 сата ујутру по чилеанском времену). Након тога били би покренути и устанци који би послужили као диверзије. Међутим, да план А не би прошао тако лако, побринули су се (углавном) играчи противничког савеза који су подигли устанак убрзо након што је ослобођен Lazio. План Б је подразумевао једну од следеће две опције:

1. да игноришемо тај устанак, пустимо да Чиле победи и подигнемо нови за два дана у неко време које би нама више одговарало или
2. да импровизујемо и ипак се боримо у време које нам уопште не одговара

Како постоје и други циљеви које је ова влада поставила пред себе што се тиче ратова, једноставно смо схватили да не можемо даље да одлажемо избацивање Чилеа и да морамо одмах да нападнемо. На руку нам је ишло и то што је Чиле у том тренутку већ имао отворен ослободилачки рат против Перуа (у коме су водили), ослободилачки рат против Француске у регији Midi-Pyrenees (означено бројем 1 на слици) који су губили и напад на француску регију Upper Normandy (означено бројем 2 на слици) у ком су побеђивали:



Оба ослободилачка рата била су при крају а у МПП бици протекле су тек две рунде. Чим би се та 2 ослободилачка рата завршила, Чиле би преусмерио штету у италијански RW. Према томе, морали смо брзо да направимо одлуку шта ћемо даље да радимо. Прво смо пустили узвик да се диже устанак у другој регији Чилеа на југу Француске а то је Languedoc Rousillon. Није се дуго чекало да се скупи довољан број људи и подржи тај устанак. Како је та битка кренула, тако ју је Чиле поставио за кампању дана а убрзо је ту постављен и комбат ордер са њихове стране. Чилеанци су мислили да хоћемо да их избацимо и са југа Француске. Није тајна да смо се потајно надали и томе (иако то није био примарни циљ), али сама та акција избацивања Чилеа са југа Француске у овом тренутку носи са собом извесне потешкоће. Највећи проблем је отворени рат Чилеа и Француске. То значи да кад год ми ослободимо или Midi-Pyrenees или Languedoc Rousillon, Чилеанци ће одмах из оне друге регије која им је остала напасти ту коју су управо изгубили:



То је симболично означено са две стрелице, зеленом и црвеном, које показују могуће нападе из једне регије на другу, у зависности од тога која се ослободи и врати Француској. Теоријски, ми можемо ослободити једну од те две регије, а онда ударати за Француску у МПП бици када Чиле нападне другу регију и преузети иницијативу у рату. То би нам дало довољно времена да се евентуално отарасимо Чилеа и из преостале регије путем ослободилачког рата или да Французи нападну Чиле и посао заврше још једном победом у директном рату. Међутим, да би се у овом тренутку добио директан рат Француза против Чилеа морао би цео савез да помогне у томе што тренутно једноставно није оствариво јер не постоји довољна жеља за нечим таквим међу свим нашим савезницима - имају они своје ратове и своје проблеме.

Из неког разлога, Чиле је ипак био уплашен губитка ослободилачког рата у Languedec Rousillon па су стављали тамо КО све време током прве две рунде и поред тога делили и оружје. Доказ за то су следеће слике:


(подела оружја)


(четврта дивизија КО)


(друга дивизија КО)

(неколико јединица је постављало КО са њихове стране у исто време)

Ми смо у почетку тукли без КО и држали зид углавном на око 50%. Ипак, то касније није било довољно да се озбиљније припрети. Водили смо се логиком да је боље замлаћивати Чиле у нама не тако битној борби него водити грчевити рат за регију у Италији која нам је била примарни циљ. Зато смо и ми поставили поприлично висок КО пред крај прве рунде како бисмо показали Чилеу да озбиљно идемо на то да их добијемо у Languedec Rousillon-у (poker face 😃 ). Такође смо док је трајала прва рунда тог ослободилачког рата подигли још два RW-а (који се сад већ стандардно дижу Чилеу у константно истим регијама кад год је нека велика офанзива на њих) у регијама Queensland (оригинална територија Аустралије) и Auckland (оригинална територија Новог Зеланда). Зашто баш тамо? Зато што губитком Queensland-a Чиле би изгубио једини бонус гуме који има и тиме 20% на производњу оружја, док би губитком Auckland-a изгубио повезаност својих регија у Аустралији са главним градом (смештен у регији Zona Austral) и тиме по 20% на производњу оружја и хране. Ове регије су зато биле још један од приоритета Чилеа поред француског устанка.



Треба напоменути то да је Србија финансирала једино подизање устанка у Auckland-у док је устанак у Queensland-у финансирао помоћник врховног команданта LETO савеза Иранац Informer. План је био да се подигне и устанак у оригиналној регији Боливије под окупацијом Чилеа - регији Pando (бонус од 20% на храну). Oво је требало да подигну Аргентинци али они се нису одазвали нашем позиву. Дакле, стање пред крај прве рунде битке за Rousillon је изгледало овако:



Kao што видите, Чиле је бранио јако француски устанак, ускоро поставио комбат ордер и у Auckland-у и у Queensland-у док су битку за Abruzzo и њихово последње упориште у Италији лагано губили 🙂 Једноставно су схватили да не могу све да одбране и одрекли су се италијанске регије зарад ове три по њима важније регије. Оног момента кад су, може се рећи, осигурали та три ,,важнија'' устанка, RW у Италији су већ губили са 32:1, freedom fighter играчи су већ кренули ту да ударају и полако је падала ноћ у Чилеу тако да више није ни било смисла да покушавају и то да преокрену.

Што се тиче тога, колико је Србија потрошила на ово коначно избацивање Чилеа, то можете видети у јавној књизи финансија. Дали смо 10.800 динара за подизање устанка у регији Аuckland i joш око 80.000 динара за комбат ордер. Према томе, 90.800 рсд је коначна цена избацивања Чилеа из Италије уз напомену да је Чиле свакако потрошио више пара од нас што се види из просте чињенице да у највећем делу прве рунде борбе за Languedoc Rousillon ми нисмо држали КО док они јесу готово све време и плус су делили оружје иако је зид био константно око 50%.

Испред тима Министарства одбране, писао Pierrotmon.







Боримо се за Србију!




Боримо се за Румунију!




Боримо се за Норвешку!




За разглас

[Министарство одбране] Ратна анализа и наређења за 2486. дан - Освежено у 03.00

http://www.erepublik.com/en/article/-2485--2442821/1/20