Председничка кандидатура - Круна, април 2014.

Day 2,326, 03:13 • Published in Serbia Serbia • by kruna

Поштовани сународници,

Овим путем вас обавештавам да сам, после скоро 5 година од како сам се први пут улоговао на еРеп, решио да се кандидујем за председника Србије. Политички сам активан прилично дуго, готово од самог почетка. Међутим, никада нисам био међу галамџијама, никада нисам учествовао у политичким препуцавањима и никада нисам био уплетен ни у једну аферу, на шта сам нарочито поносан. Моје политичко ангажовање се превасходно заснивало на преданом и поштеном раду у МУП у неколико наврата, док сам у пар мандата имао прилике да покажем и своје дипломатске способности, као српски амбасадор у Русији.

Такође, био сам међу првим Србима који су прешли е-Дрину и помагали ДСС да политички преузме БиХ. У Србији, матична странка ми је био СНО, у чијој сам управи био неколико година. Исти напуштам пре извесног времена, незадовољан радом тадашњих лидера. Пре пар месеци, заједно са Дедом, а на Страхињићев позив, учествујем у реформирању Реформе, чији сам и актуелни кандидат за председника државе.

Променио сам неколико јединица, војну каријеру сам започео у Војсци еРС, а затим сам био члан Фронта, Јуришника и Равногораца, у којима сам се најдуже и задржао. Данас, активан сам војник Вукова.



Одлучио сам да се кандидујем за председника јер сматрам да српски народ заслужује боље и више од онога што му је пружано. Ту не мислим на новац, на регије, на бонусе. Мислим на однос поштовања према „обичном“ човеку који је српска власт одавно изгубила.
Ја сам човек који је рођен у време В1, у време када се заиста много више међусобно испомагало, у време када страначке боје нису биле једини оријентир у организацији државе, у време када је Службени Гласник био најчитанија новина у држави, у време када је умело да нас буде по неколико стотина на чет каналу за време удара, у време када су људи донирали по 5 голда од медаље на НБС јер су веровали онима који државу воде...

Свестан сам тога да такво време тешко може да се врати, али сам сигуран да можемо да добијемо власт која ће уважавати и поштовати сваког грађанина. Сигуран сам да можемо да добијемо власт која неће водити дипломатију „иза затворених врата“ тако да свега пар људи у држави зна реално стање у коме се налазимо, сигуран сам да можемо добити власт која ће успоставити исти однос према свим јединицама а да неће товити плаћенике, већ ће финансијски испомагати јединице које се увек боре у интересу државе. Сигуран сам да можемо добити власт која ће редовно објављивати текстове са најсвежијим информацијама, која ће редовно објављивати детаљне финансијске извештаје, која ће награђивати способне, која ће промовисати марљивост, поштење, интелект...

Зато сам и решио да се кандидујем јер сам уверен да уз екипу која ме окружује, могу да започнем конкретне реформе које би водиле оздрављењу нашег тешко оболелог друштва.



У овом делу кандидатуре ћу објаснити принцип за који сматрам да може довести до побољшања државне организације и за који верујем да би допринео смањивању председничке самовоље која доминира у нашој политици већ дуже времена.

Наиме, све одлуке које се доносе у току једног председничког мандата, углавном су засноване на идејама које потичу од самог председника или њему најближих људи из његовог кабинета. Па тако имамо, рецимо, чињеницу да висина рефунда, начин исплате истог, предлози о МПП-овима, критеријуми за Црну листу, услови за улазак на рефунд, начин помоћи е-бебама, начин израде финансијских извештаја и многе друге ствари, зависе искључиво од председникових идеја (или његовог тима). И када дође нова власт, све што је било (и добро и лоше) пада у воду, и креће се са неком новом причом и тако у круг.
Заборавља се чињеница да, осим председника, државом управља и Скупштина која је, од места које би требало да буде резервисано за оне најистакнутије појединце у друштву, постало место на коме се на релативно лак начин може добити медаља, а и која кинта приде, ако се прода по које држављанство.

Зато предлажем увођење Устава еСрбије, као врховног законика државе. Знам и сам да је писање једног оваквог документа јако компликовано због комплексности тема које би биле обухваћене, зато нудим само почетни закон (Закон о Уставу Србије). Усвајање овог закона (мојом победом на изборима) био би дефинисан начин којим би се усвајали сви наредни уставни закони што би довело до тога да се успостави систем легитимности доношења државних одлука.

Да не дужим више, МУП би био задужен за спровођење ове идеје, а ево како она изгледа у целости:

- Закон о Уставу еСрбије –

Члан 1.

- Опште одредбе –

Устав еСрбије представља врховни законик државе.
Уставне законе предлаже председник, министарство или посланик еСрбије, а одобрава или одбија Скупштина еСрбије уз председника државе. Уставни закони су, од тренутка усвајања, обавезујући за све држављане еСрбије, а санкције за непоштовање истих наводе се у самим законима.

Члан 1.1.

- Поступак предлагања уставног закона –

1) Предлагач уставног закона (председник, министарство или посланик) мора да објави предлог закона у новинама и о томе обавести све посланике (и председника ако он сам није предлагач закона). Предлагач закона је дужан да у предлогу закона наведе тачно време објављивања истог и да, у року од 48 сати после објаве, организује седницу Скупштине поводом дискусије о предлогу закона.

2) Учесници у дискусији морају бити предлагач закона, председник државе и макар по један представник сваке странке која има бар једног посланика. Учесници у дискусији могу бити друга лица за које предлагач закона буде сматрао да је неопходно њихово присуство.
Дискусија се, уз прекиде, може водити на чету, форуму, путем групне поруке или на било који други начин којим се предлагач закона договори са парламентарним странкама.
Дискусија траје максимално 48 сати, после чега све странке имају право да уложе амандмане у року од 24 сата. По завршетку тог периода, предлагач има још 24 сата да састави коначан предлог закона по чему се он упућује на гласање.

Члан 1.2.

- Поступак гласања о предлогу уставног закона –

1) Право гласа о предлогу уставног закона имају сви посланици и председник државе.
За уставни закон се гласа на чету, форуму, путем групне поруке или на било који други начин којим се предлагач закона договори са парламентарним странкама.
Гласање траје максимално 24 сата а сваки учесник у гласању може да се изјасни ЗА, ПРОТИВ или као УЗДРЖАН поводом предлога закона. Да би закон био усвојен, мора имати више од 50% гласова ЗА.

2) У истом моменту, могу се поставити највише 2 уставна закона, при чему се право првенства стиче хронолошким редоследом објављивања истих у новинама.
Уколико се процедура описана у Закону о Уставу еСрбије не испоштује у потпуности по свим члановима, закон не постаје обавезујући чак и у случају да буде изгласан у Скупштини.
Процедура измене или укидања уставног закона се врши на исти начин као и усвајање новог закона.

*****
У току мандата, Влада би предложила следеће законе на гласање у Скупштини:

- Закон о правилнику рада Скупштине
- Закон о Црној листи
- Закон о подели пасоша
- Закон о рефунду
- Закон о унифицираним финансијским извештајима
- Закон о Куки и мотици
- Закон о орговима



С обзиром да чланак већ постаје предугачак, не бих желео да ризикујем са откривањем неких других планова који су ми на уму, па ћу то оставити за следећи чланак у коме ћу написати програм рада за остала министарства, као и састав Владе.

Овом приликом ми остаје још само да се захвалим Навијачкој странци Србије, еДверима и Српској Радикалној Странци што су подржале моју кандидатуру, и наравно, Реформи, која ме је и кандидовала.

До наредног чланка (сутра или прексутра) вас срдачно поздрављам,
ваш Круна.