Прота Бритке Сабље - Херој Првог Српског Устанка

Day 2,799, 03:12 • Published in Serbia Estonia • by Djordje Weifart

Његово име било је Никола Смиљанић. У народу се причало да је укупно убио неколико хиљада турских војника у разним биткама које је бојевао. На сам помен његовог имена Турци су бежали преко Дрине, али Прота и његови јунаци су успевали да их сустигну.


Прота се родио у селу Бадовинци око 1760. године. Не зна се тачно када и где је постао прота и када и где се научио писмености. Али једно се знало - да је Турке мрзео од малена. Оца су му заробили Турци, због чега је он изгубио здрав разум и касније страда у тучи сељака, а стриц, који је му је био као отац, бива посечен турском сабљом, тако да је Никола због тога, још од малена, сакупљао снагу за борбу против Турака. Његова мајка није могла сама да издржава њега и његову браћу и сестре, те се враћа у своје родно село Мачвански Белотић.

Почетком устанка Прота окупи око себе чету устаника и почне пресретати Турке који из Босне иду ка Шапцу и обрнуто. Здружио се са Стојаном Чипићем који је исто имао чету устаника. Највше је боравио у Китогу, где је себи шанац начинио.
Том прилико Петар Јокић каже:
"Смиљанић је у Китогу! Сву Босну преплашио! Нико Дрину не сме прећи!"

После боја на Мишару турска војска се повлачила према Дрини. Мислили су да је крај, да је за сад све готово, али био је ту неко да им помрси конце. Прота Никола се одједном створио са својом четом! Турци су били запрепашћени, неки су се борили, а неки су и бежали, али није било спаса од протине бритке сабље. Као да су он и његови јунаци летели на коњима, ко год би им се нашао на путу је бивао прегажен. Турски војници који су одлучили да се боре су само нестали кад су прота и његови јунаци дошли до њих, само се видело као посечени падају на земљу. А ни они што су бешали нису нашли спаса. Тог дана (23. мај 1806.) умро је и Дервиш-бег, њихов предводник.

Године 1806. 13.ог августа дочекује Турке који су са великим пленом журили ка Дрини. У току боја нашао се у љутом мегдану са њиховим предводником - Хасаном Беширевићем, а Никола га је победио и посекао му главу. Осим њега посекао је још око 150 Турака! Узели су цео турски плен и запленили још 300 коња. Они који су преживели причали су својим "колегама" и "надређенима" о његовој невероватној храбрости и спретности, тако да је цела Босна била у страху.
О овом догађају збори народни песник:
"Ој, Китоже не зеленио се!
Смиљанићу, не веселио се!
Што погуби Беширевић Хасу
Кога љепшег у свој Босни нема
Остаде му злато испрошено."

Никола се није плашио никог. На упозорења одговорао би:
"Луд ли си брате слатки? Та зар мене Балија-Бошњак да убије?"
У Срем је отишао 1813. године. У манастиру Фенеку се састајао са разним старешинама. На састанку у Ђурђеву је предлагао да се заузме Шабац, наравно одбијен је.

Одазвао се позиву Милоша Обреновића, те је јула 1815 показао велику храброст у Бици на Дубљу. Милош Обреновћ га није волео, чак шта више многи кажу и да је био љубоморан на њега. Милош је наредио да се Смиљанић убије, и то Николином најбољем пријатељу Марку Штитарцу који му је такође завидео. На крају бива отрован у манастиру Каони од стране Марка. Уместо погине од турске сабље, умро је од стране српског отрова.



П.С. Следи "Нови Талас" чланака, овог пута о херојима Првог српског устанка. Било би штета да пропустите, тако да ставите суб.
Иначе хвала свима који су гласали за моји претходни чланак и помогли ми да дођем то првих 100 вота.
Ако хоћете да прочитате још неки добар чланак, препоручујем ове новине:
Разгласник:
http://www.erepublik.com/en/newspaper/razglasnik-306378/1
Императорски Лист:
http://www.erepublik.com/en/newspaper/imperatorski-list-314625/1