Join the new world

А и сви остали. Колико год да вас нема...

Сви смо сведоци да је игра јако досадна постала. Сада су направили ову игру Војници среће (ала звучи хомосексуално...) да би мало орасположили масу, али је то кратко трајало. Ево нам се и избори завршише, извесно је само да ко год да буде победио, биће он Кајзер Сосе. Јер како сигурно Ја нисам Кајзер Сосе неће бити ни председник, остаје једини закључак да Кајзер Сосе мора бити председник.

Него елем. Забава је прошла и остаје чамотиња. Ја сам решио да предложим нашем будућем председнику, па који год Кајзер Сосе он био, да ми себи направимо сами забаву.

Хрвати су кључ!

Ја предлажем да се са њима договоримо око рата. Не мрзим једног јединог човека са оне стране границе, али морам признати да су ми најдражи противници. И иако не пратим спорт толико да сам за победу наших клинаца сазнао јер су биле гужве тај дан у граду, волим када чујем да смо их добили у било ком спорту.

Предлажем, дакле, рат!

Око којег бисмо се лепо договорили да свима буде забаван. На пример. Ограничимо се да се бије без савезника. Они се упозоре да ми играмо пријатељску утакмицу, а ми останемо сами. Утакмице би се играле једанпут, двапут недељно на унапред договореним местима која су неутрална и небитна обома. И тако се ми спремамо пар дана да млатимо по шаховници, а и они по нама. Ништа лепше!

Територије да се враћају, да не би политичари дизали дреку због бонуса и глупости. А могло би и да се направи да се ратује само по оригиналним територијамма, недељу дана, на пример, и онда да се врате назад по завршетку купа.

Али оно што је некада било најбоље око свег тог ратовања са комшијама (а некада браћом) јесте товарење и трпање које иде за све то време. Па онда њихови коментари по нашим чланцима, наши у њиховим (коментари у чланцима, да се разумемо), разгласи, сами чланци који су провокације, сличице, пароле, увреде, оптужбе, жалбе на судију... Уф, милине. Оживео би новинарски простор, дигла би се мало заједница на ноге, трошили би се производи (а то је излаз из ове кризе хиперпродуције, зар не?) и на крају крајева, тукли бисмо се са Хрватима.

Па шта ћеш лепше?

План, наравно, није савршен, нити је довршен. То је идеја мене, који се политике гнушам, али који као играч знам шта бих волео да видим.