[Министарство информисања] Конкурс и језичке недоумице

Day 2,651, 12:33 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo informisanja


Поштовани грађани еСрбије,

У овом обраћању објављујемо Конкурс за младе новинаре и почињемо серијал о језичким недоумицама.



Новинарство еСрбије већ неко време није на нивоу на коме смо навикли да га пратимо. Разлога има много. Неки кажу да игра није што је била, други говоре да ни ми нисмо што смо били, трећи опет тврде да више нема толико интересантних тема.

Новинарски модул игре онај је који је највише одолевао променама. Бити аутор чланка који улази у оних фамозних ТОП5 и даље је ствар престижа, иако се до тога стиже чешће куповином, него освајањем гласова.

Идеја коју је у својој кандидатури представио Raziel_Blaze изгледа као нешто што би вредело покушати. Мало такмичарског духа вероватно би помогло да се ојача новинарска сцена. Ту идеју овај састав Министарства информисања прихватио је од самог почетка, а у другој половини мандата један од задатака ће му бити да из мора чланака који се свакодневно објављују помогне да се извуку они који се истичу квалитетом садржаја и доприносом игри.

У циљу оживљавања новинарства еСрбије, решили смо да организујемо такмичење у којем ће се такмичари борити за награде у злату. Сваки играч може да пријави чланак (не нужно свој), а награде ћемо делити за следеће категорије:
– Ратна анализа
– Економија
– Забава и књижевност



Ово је пилот-програм, да бисмо видели какве ефекте би овакав вид подршке могао да има у будућности. Желели бисмо да се што више мање искусних новинара пријави на овај конкурс. Имаћемо ратове у наредном периоду, тако да ће бити простора за ратне анализе. Чланци из области економије у последње се време јако ретко објављују, па желимо да подстакнемо на писање оне који имају шта да кажу на ту тему. Забава и књижевност је категорија у којој се тренутно највише објављује, па је логично да и ту категорију подржимо. Одлуку о увођењу награда за политичке анализе и текстове о првим корацима у игри донећемо у догледно време, у складу са тим како се буде развијао програм.



Чланак можете пријавити преко следеће анкете:


– Могу да учествују само играчи који имају мање од 1000 претплатника (субова);
– При оцењивању чланака гледаће се правопис, садржај и графички дизајн, а чланке ће оцењивати петочлана комисија;
– Сваке недеље биће изабрано по три чланка из сваке категорије.
– За ову седмицу, право учешћа имају чланци објављени од петка, 2649. дана Ерепублика, (прекјуче) у 00:00 до недеље 1. марта у 00:00 по Ерепублик времену. Сваке недеље биће изабрано по три чланка из сваке категорије.

Награде:
1. место – 5 златника
2. место – 3 златника
3. место – 1 златник





АНТИЋЕВЕ ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ

У претходним бројевима бавили смо се „шминком“ и рекламом чланака. Нисмо се бавили тиме како да направите гиф или улепшате слику у Фотошопу – туторијала и програма има на десетине и лако их је пронаћи. Неке могућности да обрадите ваше слике смо у претходним чланцима и поменули. Оно што сада следи је, чини нам се, много битније. Драгана Антића, кога већина играча зна из неких тимова Министарства одбране, замолили смо да нам помогне у овој „мисији“, јер одлично познаје правопис и правила српског језика (а како и не би, када му је то будућа професија). Осим тога, има добар стил писања. Сматрамо да ће писањем о језичким недоумицама и правопису моћи да помогне нашим играчима да побољшају начин на који пишу чланке. Ево шта је овога пута Антић припремио за нас:



Често су теме разних чланака биле језичке недоумице, питања језичке политике, равноправности писама, простирања српског језика. Но, не могу се често прочитати текстови о питањима и проблемима са којима се сусрећемо свакодневно – при усменој и писменој комуникацији, а које врло често и олако заобилазимо. Примери таквих недоумица јесу транскрипција и однос према речима које нам долазе из страних језика, а које су се одомаћиле и прилагодиле – и тиме постале неизбежне.

Пре свега, треба се оградити: било који језик никада не можемо посматрати изолованог од осталих, њему сродних или несродних језика. Такође, нормативизираност језика није гаранција његовог очувања, односно – правилима не можемо језик „затворити“ и тиме спречити уплив страних речи и утицаја. Стога, о одбацивању туђица не смемо говорити – зато што је језик жива појава која се константно мења и развија. Пажњу би требало усмерити на адекватну употребу тих речи и њихово системско прилагођавање.

Ово је питање важно зато што српски језик изузетно лако прихвата речи из страних језика, те их и одомаћи, најчешће додавањем српских префикса и суфикса, па тако замаскирану туђицу често не можемо ни препознати као страну реч, већ је доживљавамо као нашу, српску реч. Већину туђица можемо мењати кроз падеже, глаголска времена, од њих изводити нове речи – па тако ми данас твитујемо, шерујемо, постујемо, користимо смајлије или емотиконе, роштиљамо или се облачимо лежерно. Насилним избацивањем ових речи језик би постао нефункционалан, стога искључиво треба говорити о њиховој адекватној употреби.

И овде, у игри, често се сусрећемо са оваквим питањима. Можда о овоме најбоље говори ситуација у којој су се нашли чланови тима Министарства образовања, када су пре неколико година покушали да преведу текст са енглеског језика који је посвећен увођењем базуке прилагођене Ноћи вештица, названом batzooka. Тада је она преведена као бацока. Но, у овом чланку бавићу се примером са којим се често сусрећемо, а то је shout. На разне начине односили смо се према овој речи, па су то били: шоут, шаут, шут, схоут, повик, узвик, усклик, викање итд. Идеја је да заједнички дођемо до решења које је лингвистички исправно, у духу нашег језичког осећања, а пре свега – функционално.

Назиру се три модела:
– Употреба транскрибоване речи shout из енглеског језика;
– Буквално превести, односно – учинити то на основу значења и метафоричке везе које shout има у енглеском језику;
– Превести на основу тога како се радња која је означена као shout може означити у оквиру српског језичког система.

Транскрипција представља прилагођено писање страних израза нашем језику. Правила транскрипције прописана су Правописом српскога језика, Матице српске. Неће бити тешко разрешити прву недоумицу: изворно „преписивање“ речи допуштено је само ако то учинимо латиничким писмом. Уколико желимо употребити ћирилицу, транскрипција је неопходна. Дакле, није исправно написати схоут (ћирилицом), али је дозвољено написати shout – латиницом, па чак иако је остатак текста ћирилички. Но, није допуштено написати shoutovati, shoutovanje – јер то онда више није преписивање појма из страног језика, већ неки вид прилагођавања нашем језику. Правила транскрипције у већини случаја формирају се на основу изговора у изворном језику, па се онда као правилно намеће решење шаут. Оваква се реч даље може уобличавати, па можемо говорити: шаутовање, шаутовати итд.

Уколико се определимо за буквално превођење речи shout на српски језик, можемо се наћи у проблему. Наиме, она је у игри дата без контекста, те се може третирати и као именица и као глагол, најчешће у императиву. Стога, као решења долазе у обзир узвик, повик, викање, разглас; вичи – ако се ради о глаголу, и сл. Овде се намеће питање: колико су, заправо, ова преводилачка решења добра; односно да ли она могу да означе радњу или појам који су предмет енглеске речи shout. Јасно је да овде нема ни говора о викању, већ да је успостављен вид метафоричке везе. Неки лингвисти сматрају да ово није адекватан начин превођења, зато што те метафоричке везе нису универзалног карактера, већ су различите од језика до језика, па оно што би била одговарајућа метафора у једном, не мора да буде и у неком другом језику.

Насупрот томе, постоји могућност именовања које би означило дату радњу или појам на основу српског језичког осећања. Пример за тако нешто била би објава, али и разна друга решења која могу адекватно извршити именовање. Наравно, овде маштовитост и креативност могу доћи до изражаја.

Идеја ове кратке анализе јесте побуђивање мишљења о питањима транскрипције и третирања речи страног порекла, која осим што су значајна, могу бити и врло занимљива. Наравно, не постоји искључиво решење оваквих проблема, већ се све своди на заузимање одређеног става или развијање сопственог мишљења – што је и значајније од пуког усвајања правила. Очекујем да се у коментарима јавите са критикама, неким новим идејама и предлозима!



Остаћемо и даље на терену примењене лингвистике, те пружити још неколико доказа који потврђују значај исправног транскрибовања. Вероватно се највише зачудимо када током преноса спортских манифестација чујемо да коментатори на различите начине изговарају имена и презимена страних спортиста. На занимљив начин овим се питањима бавио играч dobrove4e.

Писао је о транскрибовању имена холандских фудбалера:
Имена холандских фудбалера ПРВИ ДЕО
Имена холандских фудбалера ДРУГИ ДЕО

Пажње треба поклонити и осталим чланцима које је писао, а тичу се транскрипције и из кинеског, португалског, чешког, руског…



Треба се увек вратити и елементарним стварима, јер искуство показује да се управо ту највише греши. За почетак, упутићемо вас на чланак са разрешењем четири језичке недоумице:
– употреба је л’ и јер;
– негација глагола;
– употреба глагола требати;
– бисмо и бисте или би смо и би сте.

У чланку је дат и вид опомене у вези са правилном употребом наших писама, ћирилице и латинице. Ауторка је JelenaTecic, а у питању је чланак:
Србине, описмени се! Део 1.



Дуго се на Радио-телевизији Војводине у оквиру средњошколске емисије емитовала кратка серија о језичким недоумицама – епизода траје свега три, четири минута. Нама је погодна да представимо проблеме акцентовања, који ће се најлакше разјаснити слушањем исправног облика. Стога, данас издвајамо епизоду о акцентовању назива наших географских крајева.



Уз помоћ језичких приручника покушаћемо вам одговорити на сваку недоумицу коју имате у вези са нашим језиком. Јавите се у коментарима да разрешимо нејасноће! 🙂



Hадамо се да се Антић неће љутити што ћемо овога пута написати:

За разглас



░▀▄░░▄▀
▄▄▄██▄▄▄▄▄
█▒░МИ░▒█▀█
█чланак ➏█▀█
█▄▄▄▄▄▄███═http://tinyurl.com/nblzzo3
Конкурс и језичке недоумице