Join the new world

ПРЕДЛОГ О УНИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ

Ваше Величанство, драги брате и зете мој!

Послије толиких патња и мука нашега народа Бог је милостиви досудио да га видимо данас ослобођена испод турског јарма, срећно увеличана и у братској љубави загрљена. Нека је за то и сада и вазда Свевишњем слава и хвала.

Наш је народ у овоме прошлом рату био ка вазда храбар и издржљив и свјестан задаће, коју је славно извршио. Слава нашем добром народу српском, који је са одушевљењем и смјелошћу устао и кренуо путовима које смо му Ваше Величанство и ја означили.

А да се томе народу, пуну врлина, унеколико одужимо, мислим, драги ми брате, да бисмо то најбоље извршили када бисмо ставили тврд темељ једном споразумном раду. Ми смо обојица већ људи у годинама, те ни дужност налаже да наш народ и наше насљеднике оставимо након нас на једној тврдој подлози за њихов живот, за њихово благостање, за њихову безбједност и за очување насљедства које им остављамо, како би тим начином лакше могли приступити остварењу националних завјета. Што скорији наш споразум у томе правцу био би користан објема странама.

Пријека је потреба сагласити се на темељу независности и једноправности наших држава и династија у обиљежавању дужности према заједничком задатку у војничком, дипломатском и финансијском пољу.

Урадимо ли све ово, драги ми брате, за нашега живота, колико ће ни олакшати души и уморним животима на раду око добра и среће нашега народа!

Јест, оставићемо тако нашим синовима једно душом сједињено и снажно Српство, богато плодним равницама, испреплетано ријекама, украшено шумама, богато рудама, а купано морем, нашим слободним српским морем.

По том пространом Српству, најљепшем крају свијета, шириће се на стотине хиљада једрих српских момака да све то очувају и радом и културом пољепшају и обогате.

Не само наш народ из Србије и Црне Горе споразуму ће се томе обрадовати, него и она наша неослобођена браћа српска па и цијело Југословенство и у нади једне опште заједнице, душу ће ми кријепити.

Наша вјековна покровитељица Русија свој ће матерински благослов дати нашем споразуму. Ми ћемо јој оснажени моћи још боље доказати нашу захвалност, нашу вјерност и љубав за све оно што је за нас током вјекова учинила, док не је најзад видјела ослобођене и способне да можемо сопственим животом живјети и бити јој до потребе најзахвалнији, најлојалнији и највјернији савезници.

Ако је Ваше Величанство овога мишљења, било би потребно да се што прије састану по један или два државника Ваша и моја и да на темељу горереченоме израде план за јединство рада наших држава.

Вазда прожет идејом општега српскога добра, приступих овоме кораку у времену, што сматрам погодном, убијеђен да ћу наићи на свесрдан одзив у родољубивој души Вашега Величанства и Ваших мудрих државника.

Никола
Цетиње, 2/15. III 1914.

ПОРУКА ПРЕСТОЛОНАСЉЕДНИКУ СРБИЈЕ О БОЈНОЈ ГОТОВОСТИ ЦРНОГОРАЦА ДА СЕ СТАВЕ У ЊЕНУ ОДБРАНУ

Понос српскога племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и народну независност. У име божје и уз помоћ наше вјековне заштитнице Русије и симпатија цивилизованих народа наш ће српски народ и из овога наметнутог искушења побједнички изаћи и обезбиједити своју сјајну будућност. Моји Црногорци већ су спремни на граници да гину у одбрани наше независности, Живио мој мили унуче, на радост твога драгога оца и моју! Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!


Твој дјед Никола
Цетиње, 15/28. VII 1914.

ПОЗИВ ЦРНОГОРЦИМА ЗА СТУПАЊЕ У ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ

Црногорци!

Још не доспјесте да крв оперете с ваших храбрих мишица, а ваш стари краљ приморан је да ве и по трећи пут за непуне двије године дана позове под оружје, да ве и по трећи пут поведе у рат - у свети рат за слободу Српства и Југословенства.

Црногорци!

Судбоносни час је куцнуо! Црно-жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сад потпуно уништи, да његове слободне представнике, Србију и Црну Гору, прегази.

Узмичући пред најездом силнога Османлије, Југословени су се прилогађавали хришћанској Аустрији да се с њом заједно опру најезди са Истока. Они су код ње тражили спас живота, а нашли су гроб своје слободе. Немилосна Аустрија примала их је не као помагаче за заједнички опстанак, већ као измећаре и убоге најамнике да њиховим месом и крвљу њиховом штити искључиво своје себичне интересе. Држала их је као бедем према разјареном Азијату и гурала их немилосрдно на кланице њемачких и италијанских поља. Хероји битке на Бауцену, гдје је славни шведски краљ погинуо, били су Југословени. Крвљу својом прелили су бојна поља Холандије и залили обале Сјеверног мора, Адрију су јој, залуду, само они очували. Беч, из којег се сада наредбе дају за уништење Српства, очували су бедеми костију словенских.

За све то Аустрија је захвалила Југословенству неправдом, гоњењем, робовањем и пакосним сијањем раздора међу браћом, за што је чак и цркву као средство узимала.

Док су ланци робовања стезали Словенце у земљама Монархије, дотле су носиоци црно-жуте боје чупали и исчупали срце Србиново - дивну Босну и Херцеговину.

Крвљу српском заливени Скадар и Драч отели су нам својим интригама. А кад им све то није помогло - кад су се слободне српске земље, оснажене посљедњим ратовима, хвала буди богу и јунаштву српском, спремале за нови културни живот; када су се словенска браћа нашла заједно у пространој цркви све Југославије, са амвона којег отпочела се приповиједати слога, братство и једнакост - латили су се оружја да своје злобне намјере постигну, да нас униште.

Црногорци!

Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама; објавила га је Српству и цијелом Словенству.

Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог Словенства и наша вјековна заштитница, са својим просвијећеним савезницима.

Црногорци!

Крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини; лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад - ко је јунак, на оружје, Ко је јунак нек слиједи корацима два стара српска краља: да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну.

На нашој су страни бог и правда. Ми смо хтјели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увијек, примите га српски и јуначки, а благослов вашег старог краља пратиће ве у свим нашим подвизима.

Живјели моји мили Црногорци!

Живјело наше мило Српство!

Живјела наша моћна заштитница Русија и њени савезници!


Цетиње, 25. VII/6. VIII 1914.
Никола Петровић Његош